Mina Ćurčić: Krvavi kult zločinca

Podelite:

Likvidacija terorističke grupe Jašari ili Masakar u Prekazu jesu dve istine, srpska i albanska, o smrti Adema Jašarija, ali i o početku ratnih sukoba na Kosmetu. Dvadeset i osmog februara 1998.godine Jašari i njegova grupa su napali policijsku patrolu, a tom prilikom su ubijena četiri srpska policajca, dok su ranjena dva. Petog marta Jašarijeva grupa izvodi još dva teroristička napada, a srpska policija kreće u poteru zbog čega se Jašari zajedno sa svojim saborcima povlači u mahalu u selu Donje Prekaze. Tu biva opkoljen od strane srpskih policijskih snaga koje mu daju dva sata da se preda. Neki članovi porodice Jašari su se predali, dok drugi nisu, ostavši sa glavom porodice, Ademom, u kući, gde su nastradali. Ovaj događaj se često označava kao početak srpsko-albanskog rata na Kosmetu, odnosno kao događaj koji je je naročito razbesneo kosmetske Albance,jer je među stradalim članovima Jašarijevih bilo žena i dece. Međutim, Adem Jašari poznat pod ratnim nadimkom Rafeta prvi put se našao na meti srpske policije 1991.godine, jer je već tada postojala osnovana sumnja da Jašari ima kontakte sa diverzantskim grupama u Albaniji, kao i da je jedan od vodećih albanskih terorista na KiM. Ipak, prema zvaničnim podacima, Adem i Hamza Jašari uspevaju da probiju opsadu i pobegnu. U međuvremenu, vrše niz terorističkih napada, naročito na područiju južno od Drenice, tvrdeći da je to ”oslobođena teritorija”, kao i da je došlo vreme da se kosmetski Albanci obračunaju sa okupatorima, što su mnogi shvatili kao poziv za napad na Srbe. Kosmetski Albanci ne propuštaju priliku da istaknu da je čitav svet plakao zbog ”masakra u Prekazu”, te da je ubistvo Jašarija i svih onih koje je, danas slobodno možemo reći, držao kao taoce konačno skrenulo pažnju svetske javnosti na kosmetske Albance i njihovu želju da se otcepe od Srbije. Danas Adem Jašari stoji rame uz rame sa Skenderbegom, odnosno predstavlja jednu od najvažnijih istorijskih ličnosti, bar kad je albanski narod u pitanju. Naravno, ne treba zaboraviti da je lakše sa Ademom nego sa Skenderbegom: Đurađ Kastriot Skenderbeg se borio protiv Turaka, no, Albanci se svojski trude da ga predstave kao borca za očuvanje albanske nacije, što nije u skladu sa činjenicom da se Skenderbeg zapravo borio protiv Turaka za očuvanje svoje očevine, odnosno branio ime svoga oca, Ivana Skenderbega, kao i da pojedini srpski istoričari tvrde da su njegovi preci bili Srbi, dok albanski istoričari tvrde suprotno, međutim, i dalje nemaju nijedan dokaz za to.No, kakve to veze ima sa Ademom Jašarijem? Jašari je jedan od onih Albanaca u čijem se liku i delu može prepoznati čisto albanstvo. Ako počnemo od početka, nije na odmet napomenuti da je on rođen 28.novembra 1955.godine, odnosno istog dana kada svi Albanci, ma gde god se nalazili, slave ”Dan albanske zastave”, tj. datum kada je stvorena Republika Albanija, što mnoge Albance navodi da veruju da je ”odbaran” i to čini njegovu biografiju pomalo ”čudesnom”. Sa druge strane, pripadao je onoj generaciji koja je odrasla u SFRJ, a nakon raspada iste odlučila da se pobuni protiv Srba, za razliku od drugih, Adem je bio jedan od prvih koji je ideju sproveo u delo. Sin siromašnog učitelja Šabana, Adem, koji je u svom kraju bio poznat po rvanju sa mečkama, još kao dete je želeo da se priključi cirkuskoj trupi, međutim, njegov životni put beše sasvim drugačiji: umesto da postane cirkuzant, nosilac primitvne umetnosti, postao je nosilac albanskog terorizma na Kosmetu, a ako bismo pitali kosmetske Albance, Adem Jašari Rafeta jeste jedan od simbola ostvarenja (veliko)albanske ideje na Balkanu, tj. albanski oslobodilac. U Prekazu danas postoji ”Memorijalni centar Adem Jašari”, odnosno mesto gde počivaju mnogi borci OVK, ali i gde se nalazi kuća u kojoj se Jašari zabarakidirao sa svojom porodicom, kao i brvnara u kojoj se krio i koja je gotovo uvek okićena cvećem. Svaki Albanac, nezavisno od toga gde živi, poseti bar jednom u životu Donje Prekaze ne bi li se poklonio Jašariju i čuo priču o njegovom životu i smrti. Svake godine uoči petog marta u novinama na albanskom jeziku se može pročitati ”Poslednje pismo Adema Jašarija” koje on navodno napisao uoči svoje pogibije, a u kome piše o sukobima sa srpskim policijskim snagama u raznim mestima na Kosmetu, opisujući srpske policajce kao surove, svoje ratne saborace kao hrabre i nepokolebljive, no, srpske policijske snage iako brojnije, nekako se uvek povuku, a OVK trijumfuje. Do danas niko nije razjasnio kome je uopšte Jašari poslao to ”poslednje” pismo, kao ni kako su albanski novinari došli do istog, ali ni da li je ono zaista napisano njegovom rukom ili je reč o nečemu što je on rekao, a neko drugi zapisao. Takođe, albanski pesnik Naim Kljemendi, nazvao je Jašarija ”albanskim Prometejem” u svojoj zbirci ratne poezije ”Albanci umiru pevajući” koja je sačinjena od 47 balada posvećenih Ademu, Hamzi i Šabanu Jašariju, Agimu Ramadaniju i Osi Kuki. Besarta Jašari, Ademova sestrečina, koja je jedan od retkih živih svedoka Jašarijeve pogibije i sukoba u Prekazu, svojevremno je u intervijuu za Bi-Bi-Si opisala do detalja taj događaj.

”Skrila sam se u ćošak, držeći u ruci parče hleba, Srbi su pucali na nas i gađali nas bombama dok nas nisu sve pobili. Ranili su me geleri granata koji su svuda padali. Srpski policajci su nakon napada došli da vide da li je neko ostao živ i pronašli su mene, zatim su me poveli napolje iz kuće, tada sam ugledala sestru koja je još davala znake života. Povikala sam im ”To je moja sestra ona je živa!”, tražila sam da me puste da joj pomognem, ali nisu hteli, odveli su me u automobil. To je bio poslednji put da sam sestru videla živu. I danas, kad zatvorim oči, setim se svega i ne znam zašto tog dana ja nisam ubijena.”, rekla je Besarta u svojoj ispovesti, dodavši tek onako da se rado seća svog ujaka koji je voleo da im dođe u goste. Kada je svetska javnost u pitanju, priča o Jašariju je samo okvir za priču o Srbima koji ubijaju nedužne Albance, jer je samo godinu dana nakon njegovog ubistva usledio ”masakr u Račku”, ali i bombardovanje SRJ od strane NATO. U februaru 2008.godine u beogradskoj galeriji ”Kontekst” trebalo je da se održi izložba ”Odstupanje” na kojoj je 11 albanskih umetnika sa Kosmeta trebalo da predstavi svoja dela. Dren Maljići, albanski umetnik sa Kosmeta, želeo je beogradskoj publici da približi lik i delo Adema Jašarija pod nazivom ”Licem u lice”, međutim, jedan srednovečni muškarac je uleteo u salu i pocepao print-plakat Jašarija. Kada je Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, pokušala da otvori izložbu, pojavio se slikar Zoran Čalija i oteo joj mikrofon. No, samo deset dana kasnije na vandrednoj sednici tzv.kosovskog parlamenta usvojena je Deklaracija o nezavisnosti Kosova. Deset godina nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova,  a dvadeset godina od pogibije Adema Jašarija, mi se i dalje borimo sa onima koji tvrde da imaju pravo na istinu, pa nam kroz različite kulturne događaje, kao što je  festival ”Mirdita, dobar dan” pokušavaju da ”približe”  ideju o srpskoj krivici za sve što se dešavalo na Kosmetu u drugoj polovini dvadesetog veka. Međutim, možda se danas nalazimo u nešto boljoj situaciji nego što smo se nalazili pre deset ili dvadeset godina: kosmetski Albanci se danas pitaju kakav bi bio Adem Jašari da je ostao živ?  Da li bi postao ratni profiter i milioner kao njegovi ratni drugovi ili bi ostao veran ideji slobode? Rifat Jašari, Ademov stric, danas jeste glava porodice Jašari,  trenutno blizak Kadriju Veseljiju, poznat i kao vlasnik nekoliko privatizovanih preduzeća i fabrika na Kosmetu. No, svakom albanskom političaru sa Kosmeta je izuzetno važna podrška Rifata Jašarija, pa se ne libe ni da mu plate da bi ih javno podržao. Možda je došao trenutak da Srbi iznesu svoju istinu, odnosno ispričaju priču o Ademu Jašariju, ali i svima onima koji su se borili protiv njega i njegovih ideja, jer se oni nisu borili samo protiv Jaširijeve grupe, već protiv onoga protiv čega se danas bore Evropa i ostatak sveta, a to je terorizam. Pre dvadeset godina, na mala vrata, koja se nalaze negde u blizini Srbice na Kosovu i Metohiji, islamski teroristi su krenuli ka srcu Evrope, a danas haraju ulicama Brisela, Pariza, Madrida, preuzimajući odgovornost za niz terorističkih napada zbog kojih je plakao ceo svet.

 

Mina Ćurčić

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here