Мирјана Јандрић: Насиље у породици – злочин и казна

Поделите:

Кадa се спомене породично насиље претежно се односи на мушкарца који злоставља партнерку, супругу, децу. Mада и жене спадају у ред злостављача акценат се ипак ставља  на мушкарце. Док се мушкарци физички обрачунавају, жене најчешће психички  злостављају. Насиље делимо на физичко, психичко, сексуално и економско.

Узроци су разни, а последице могу бити фаталне и за жртву и за насилника. Насилници су обично кукавице несигурни у себе, искомпекисани који не могу вербалним путем да реше проблеме, него решење виде у физичком злостављању. Многи психолози кажу да модел насилничког понашања потиче од раног детињства. Најчешће се ставља акценат на лош однос са мајком који се преноси на партнерку и децу. Фраза која је  излизана и превише у свим контекстима употребељена, чиме  зрачиш то привлачиш”. Партнера бирамо по моделу оца-мајке. Учимо се по моделу имитације од родитеља. Што ће рећи да ако је отац тукао мајку, код будућег насилника се ствара модел нормалности таквог понашања и  легитимним чином васпитања.

По неком правилу  док се момак и девојка још забављају почињу већ неке назнаке патологије као што су: проверавања порука, одвлачења од пријатеља, оптуживање за флерт, превару и могућ је понеки шамар и извињавање да “неће никада више”, иако се у пракси показалао да ко једном насрне он ће и још једном и још сто пута док то не постане на крају једна свакодневница. По правилу насилник сматра да треба да поседује жртву и сматра да је ОН тај који оставља њу, а не она њега. Прави пакао настаје после венчања и рођења детета када је насилник сигуран у свој посед. Тада насиље постаје видљивије и има свој  неки циклус, где се смењују насиље и кајање. Насиље неретко прати и алкохолизам и психичке болести.

Кључ је ипак у психолозима, педагозима,систему рад с децом да се оснаже, преко разних психолошких терапија превазиђу проблеме, и да се циклус прекине. Наиме организовани свакодневни рад с децом у дневним центрима, социјализација, ресоцијализација, помоћ од стране стране стручњака. Јер како знамо дечији психофизички развој није завршен, наравно да све ово мора попримити законски оквир.

Да ли је насиље последица неспособости појединаца да се суоче с обавезама, навикнутос на хедонизам и уживање са нула одговорности. Сваљујемо одговорност и кривицу једни на друге. Васпитавају се деца да буду дисфунционална.

Насилнике где сврстати, под број један могућност лечења, затвора, глобе или најбоље од свега друштвено корисног рада уз условну казну.

Социолог Мирјана Јандрић

Поделите:

1 коментар

  1. Ово научено феми наклапање води ка пројектованом уништењу беле расе, спречавању размножавања у име либералне идеје слободе. У том правцу иде и популизација наркоманије, либерализовање. Како наркотици било које врсте делују на човека кроз време можете видети на лицу ове женске особе: http://ru-an.info/n/84046/

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here