Миша Матић: Јавни морал је заменио јавни ред и мир

Поделите:

Ових дана штампани медији преносе изјаву учеснице ријалитиа Задруга, 18- годишње Мине Врбашки, да се са као малолетница са 17 година, бавила проституцијом. Док је она то изјављивала, са њом је за столом седела пензионисана судија Снежана Илић. То можда и не би био неки проблем, да малолетничка проституција није забрањена законом ( Сл. Гласник бр 6/2016.) То тужилаштву није било довољно да реагује, иако је признање изговорено јавно и сем у писаним медијима, преноси се преко друштвених мрежа, портала и јутјуб канала. Можда нема реакција јер народ тражи да гледа шоу у коме су суспендовани сви закони, сем закона који је прописао власник телевизије која емитује овај програм, а кога називају Велики шеф!

 

Та девојка је већ била учесник прве Задруге, иако тада малолетна, уз пристанак родитеља – јер народ тражи, а телевизија са националном фреквенцијом је најгледанија комерцијална телевизија, па је закон о заради Великог шефа изнад свих писаних и моралних закона, мада тај морал је ионако, још 1945. избачен из Закона. Јавни морал је заменио јавни ред и мир. Ако смо у јавности мирни, онда је све у реду. Али, у случају тада, малолетне Мине Врбашки, прекршен је и тај закон и многи други. Снимане су њене сцене секса са неколико пунолетних особа, али јој је продаван и поклањан алкохол, као и дуван, што спада у  кршење закона ( Сл. Гласник бр. 62/2014 ).  Јавни тужилац ни тада није реаговао, па се сада тек, пунолетна Мина Врбашки, слободно опија у организацији Великог шефа. Сада он може слободно да јој поклања алкохол, дуван, и снима њен секс и признање о вршену прекршаја и кривичних дела, јер народ тако хоће.

 

Тај исти народ је уплатио Великом шефу милонске износе за гледање несреће једне младе девојке и још ће да уплаћује, јер тако хоће и воли! Да ли је то нормално?! Да ли је нормално да је уговор о учешћу у шоу програму стављен испред свих закона ове државе, па се тако, уз већ поменуту несрећну девојку, која испољава психичке сметње у јавности, као и велики број учесника овог програма, остали учесници вређају, пљују, излажу јавној порузи, психичкој тортури и финансијским уценама? Изгледа да је нормално, ако то народ воли, упркос закону. Шта је закон, сем мртвог слова на папиру кад дође у колизију са уговором учесника ријалитија, шта је судбина малолетнице спрам жеље народа да је види у најгорим психичким траумама? Народ је платио, послао СМС и хоће да гледа како пијана Мина Врбашки, са 17 година, јаше по пунолетним учесницима ријалитија. За пар година ће слати СМС за њено лечење ако, у међувремену успешно не изврши суицид, када не буде у близини обезбеђења Великог шефа, које ју је у томе спречавало неколико пута. СМС је постала наша судбина, наша нада у живот и средство плаћања за гледање одложене смрти. Јер тако народ жели, а велики шеф му то омогућава уз надокнаду послату СМС-ом .

 

Поделите:

3 Коментари

  1. А зашто ти г.Мишо гледаш то ђубре. Треба ли гомно да се лизне – да би се човек уверио шта је? Да нико не гледа – то би се смеће очас посла угасило.

  2. Никад ми нису били јасни коментатори који решење виде у даљинском управљачу… Да ли се тиме проблем решава? Наравно да не. То је бежање од проблема у индивидуалну пасивност. Али ми живимо у друштву, који је /би требало да буде/ уређена заједница и као таква да решава питања које се тичу те заједнице. Замислите да неко на Теразијама отвори продавницу у којој продаје хероин, или да отвори јавну кућу. Да ли је решење да нико више не пролази Теразијама и не свраћа у те “продавнице”, или је решење да се оне затворе? Да ле то тиче само сваког од нас понаособ, да ли ћемо свратити у продавницу хероина на Теразијама или се то тиче друштва као целине?
    Или још један бољи пример: када се излије канализациона цев у некој улици, да ли је решење да сви заобилазимо ту улицу или да се квар санира и изливање заустави.
    Овај текст је први после дужег времена који указује на изливање канализације кроз ТВ екране. Циљ оних у чијем поседу је канализација јесте да огугламо на ђубре и смрад, да нам то постане нормална животна средина. Имамо ли снаге да останемо нормални?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here