НАПОРИ ЗА ОСНИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ У БЕОГРАДУ

Поделите:

 

Савез Сокола тежио је после Првог светског рата отварању школе за телесно васпитање. Зато је соколска штампа писала о институтима за телесно васпитање у другим земљама. Писали су о Заводу за телесно васпитање у Нансију, о Заводу за васпитање румунске омладине … . Највише пажње посвећено је заводу у Варшави. Институт је имао задатак да васпита и спреми наставнике и инструкторе телесног васпитања за школе, војску, гимнастичке и спотрске организације. Главни течај трајао је две године и био је подељен у 4 полугодишта. Течај је био подељен у 7 сродних група са 37 предмета. За упис у институт тражила се матура средње школе и пријемни испит. Зимски одмор проводио се у планинама ради изучавања зимских спортова, а летњи се проводио на мору и уузорним таборима. Завод је спремао и краће специјалне течајеве за поједине граме гимнастике и спорта.Завод је био организован на интернатској основи са извесном ђачком самоуправом, која је била намењена развијању пријатељства и дружељубља као и неговању песме, музике и забаве. Месечни трошак за једног течајца био је 1.500 динара. (1)

Институт је 1928. подигао Јосип Пилсудски. Из Југославије институт су до 1937. посетили чланови Југословенског олимпијског одбора генерал Ђукић и професор Бучар. До 1937. кроз институт су прошли многи стипендисти из Југославије, а било је и оних студената који су се школовали о свом трошку. Члан сокола Бранко Полић је у заводу важио за једног од најбољих теоретичара, а члан сокола Грго Златопер постигао је одличан успех нарочито у воденим гранама. Сем студената боравили су и научници на институту. Антропобиолог и члан сокола др Божо Шкерљ, доцент љубљанског универзитета, провео је у иституту на студијама 1 годину, испитујући заједно са доцентом др. Мидларским утицај теловежбе на физиолошки развој карличне кости код жена. На институту су се 1937. налазили на студијама соколи Радовановић, Нишавић и Стевановић. Радовановић је у првој и другој години постигао прво место у теловежби и лакој атлетици, Нишавић се истакао у скијању и пливању, а Стевановић у лакој атлетици. Питомци завода на челу са директором др. Гиљевићем, и неколико професора и инструктора кренули су на велику екскурзију 1937. Према плану програм екскурзије био Варна, Букурешт, Констанца, Варна, Софија, Београд, Загреб, Љубљана, Постојна, Сушак, Сплит, Будимпешта и повратак у Варшаву. Министарство физичког васпитања народа из Београда позвало је питомце института да приликом посете Југославији одрже неколико приредби, у којим су приказане игре одбојка, кошарка, рукомет и хазена као и методе учења бокса. Питомци су носили са собом и пољске народне ношње па су већим местима Југославије приказали игре мазурка, полонеза, краковљак, кујавјак и друге. (2)

Група од 65 студената института стигла је 16 августа 1937. у Београд из Софије. Уз др. Гиљевића, оснивача и I директора Централног института за физичко васпитање, били су Надолски, II директор института, др. Мидларски и инструктор Клук. Иницијатор екскурзије био је студент института и предњак Селим Радовановић. На свом путу питомци института су се зауставили у Румунији (Брашову, Букурешту и Еуфорији) и Бугарској, где су приредили јавне часове. На железничкој станици у Београду су били срдачно дочекани од публике и војне музике. У име министарства физичког васпитања народа госте је поздравио начелник Вук-Арачић. На летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану, питомци завода приредили су јавни час. Присуствовали су : у име министарства физичког васпитања народа начелник Вук-Арачић, у име министарства војске и морнарице генерал Ђукић, који је заступао и Олимпијски одбор, представници Савеза Сокола Ђура Паунковић, Миливоје Смиљанић и савезни начелник др. Пихлер као многи чланови савезне управе и М. Нешић у име Пољско-југословенске лиге, … . Вежбалиште је било испуњено публиком из соколских и спортских кругова. Пољски студенти су наступали на челу са инстуктором Клуком. Директор школе пуковник Гиљевић је уз пригодан говор предао као успомену барјачић у пољским народним бојама заступнику министарства физичког васпитања народа. Кад је војна музика одсвирала пољску и југословенску химну, наступило је 14 Пољака, који су извели вежбе са кратком вијачом, са малом лоптицом и са дашчицом у облику диска. Вежбе су показане као пример, како се може без нарочитих справа применити телесно васпитање код деце до 12 годне. Потом је била утакмица у одбојци и кошарци између тима пољских студената и тима састављеног од чланова београдских соколских друштава. У чланку у листу „Соколски гласник” о резултатима утакмица истакнуто је : „Резултат у одбојци, која се у нашим друштвима већ интензивно гаји, показао је извесну премоћ наших Сокола. Нажалост, не можемо исто казати и о кошарци, која се тек у последње време уводи код неких београдских сок. друштава, а у којој су се Пољаци показали изврсни, као стари прворазредни рутинери.” После утакмица неколико парова у пољским народним ношњама извело је уз пратњу хармонике, виолина и уз певање народне плесове из Шлезије. Нису то биле стилизоване гимнастичке вежбе, него приказ како народ у Шлезији изводи те игре. Пољски студенти су 17 августа 1937. разгледали Београд, а у београдској општини приређен им је свечани пријем. Министарство физичког васпитања народа приредило је у част Пољака увече банкет у Гардијском дому. Пољаци су 18 августа 1937. посетили гроб Незнаног јунака на Авали, а затим су посетили Опленац, где су се поклонили гробу краља Александра I. Отпутовали су за Сарајево. На путу по Југославији било је предвиђено заустављање у Дубровнику, Сплиту, Загребу и Љубљани. (3)

Бора Јовановић био је референт за кошарку у Земуну. Био је у Варшави на студијама физичке културе. Касније је био један од пионира кошарке, судија и професор на Високој школи за физичку културу у Београду. (4)

По узору на Тиршов дом у Прагу Соколско друштво Београд-Матица подигло је 1936. свој соколски дом. Тиме су створени услови за оснивање школе за спремање наставника за телесно васпитање. На позив министра за физичко васпитање народа и заступника министра социјалне политике и народног здравља Мирка Комненовића састала се комисија за рад око оснивања Школе за физичко васпитање народа. Комисија је радила под председништвом др. А. Стефановића. У комисији су били др. Стеван Иванић, директор Централног хигијенског завода, др. Алфред Пихлер, асистент Универзитета у Загребу и начелник Савеза Сокола, … . Комисија је требала да изради план и програм школе. Према пројекту, школа је је требала да буде Висока школа у рангу факултета. Настава је требала да траје 3 године. Школа је требала да ради привремено у просторијама Сокола-Матице на Врачару. Касније је требало да буде подигнута зграда школе на терену бившег дипломатског Тенис-клуба на Врачару. (5) Као врхунац рада министарства за физичко васпитање народа основана је крајем марта 1939. Виша школа за телесно васпитање у Београду. Школа је као образовни центар припремала наставнике телесног васпитања за рад у школама и стручњаке који би даље истраживали. За вршиоца дужности постављен је Миливоје Вук Арачић. Министарство физичког васпитања народа изнајмило је у Соколском дому Београд-Матица просторије за школу. Школу је 1939. похађало 33 студента и 25 студенткиње, а следеће 1940. 35 студената и 21 студенткиња. (6)

После Првог светског рата питање оснивања школе за телесно васпитање било је покретано од стране сокола али без успеха. Зато је соколска штампа писала о институтима за телесно васпитање у другим земљама. По узору на Тиршов дом у Прагу Соколско друштво Београд-Матица подигло је 1936. свој соколски дом. Тиме су створени услови за оснивање школе за спремање наставника за телесно васпитање.

Узор на школу могао је да буде институт у Варшави који су завршили бројни студенти из Југославије, а који су касније предавали на ДИФ-у. Министри физичког васпитања из редова сокола радили су на оснивању школе. Мирко Комненовић донео је 4 септембра 1935. Уредбу о школи за телесно васпитање у Београду. За почетак министарство физичког васпитања народа свечано је отворило “Једногодишњи течај за наставнике телесног васпитања по школама и у празничним течајевима” у Београду 15 септембра 1938. као претечу сталне школе за телесно васпитање. Соколска штампа пратила је напоре за оснивање и рад школе. Министарство физичког васпитања народа изнајмило је 1939. у Соколском дому Београд-Матица просторије за школу за телесно васпитање. После ослобођења 1944. школа је наставила да ради у згради Соколског дома Београд-Матица. Влада ФНРЈ је 1946. укинула Школу за телесно васпитање и основала Државни институт за физичку културу који је постао познат као ДИФ.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Завод за телесно васпитање у Варшави”, „Соколска Просвета весник Просветног одбора ССКЈ”, Нови Сад, новембар 1934, бр. 9, стр. 388;

  2. Висока школа за телесно васпитање у Варшави”, „Соколски гласник”, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 7;

  3. Студенти Централног института за физичко васпитање у Варшави на екскурзији у Југославији”, „Соколски гласник”, Београд, 21 августа 1937, бр. 25, стр. 8;

  4. Душан Цветковић, Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 70;

  5. Рад око оснивања Школе за телесно васпитање”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 децембра 1935, бр. 46, стр. 2;

  6. Факултет спорта и физичког васпитања; Иво Пето, Сл. Брод, „Школа за телесно васпитање у Београду”, Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 63, 64;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here