Наташа Миљевић: Шта се ново кува у кухињи Фанара или нови раскол на помолу, после 1000 година

Поделите:

 

Знали смо још после ткзв. сабора на Криту (који није био «ни сабор, ни велики, ни свети» и «не представља наставак православних сабора, већ одступање од уобичајене саборне праксе и невиђену канонску новину»), пре три године, да долази време раскола, исте тежине као што је то шизма била 1054 г..У том смислу процес који се већ деценијама одвија, а сада финишира, не би ни требало да посматрамо као раскол – већ као отпадништво. И Богу хвала, нисмо ми ти који отпадају, барем не до краја и без повратка.  Вартоломеј наиме све чешће и отвореније показује све особине ,,православног папе” и клир као и мирјани чисте вере широм света то сасвим лако препознају.

 

,,Цариградски патријарх не може се називати поглаварем Православне цркве, не може он један да одлучује о проблемима с којима се суочава Православна црква јер ти проблеми једино могу бити ријешени свеправославним сабором, који је врховно тијело Цркве“, изјавио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

На ђедове речи не морамо више ништа додати, у смислу нашег става и опхођења са Фанарима. СПЦ се већ изјаснила против признавања украјинске, а потом и македоноске расколничке цркве. Наравно да ће на ред доћи и црногорска, косовска и албанска ткзв.православна црква, али су то све слични ,,оброци” из исте фанарске кухиње.

Проблем је ту један и велики је –  што је при помињању новопроглашеног,,патријарха украјинског”, недавно на Атосу, проигуман Хиландара стао на страну васељене, а супротно ставу СПЦ. У самом срцу Светосавља и Христољубља за Србе, светом Хиландару, светом дому чија је права и једина игуманија сама Пресвета Мајка Божја, дешава се оно што не бисмо смели ни да помислимо – одступање од учења очева наших. Браћа Грци јесу стали на страну васељенске патријаршије, али ако узмемо у обзир да они већински јесу њима принадлежни и да су у режиму новог календара и свакаквих јеретичких теолошких учења Зизјуласа и сличних већ деценијама, видећемо да воде тешку, претешку борбу. Потребан би им био један нови Свети Нектарије сада и то очајнички. У том смислу су грчки манастири на Атосу учинили прави подвиг, одбијајући гостопримство Вартоломеју, као и било какво даље послушање. Од 20 манастира, 12 је јасно рекло ,,НЕ” Вартоломеју, али нажалост не и Хиландар.

Процеси у Православљу су увек спори, промишљени и на саборима потврђени. Овог пута, процеси за признавање аутокефалије су толико убрзани, да такви ветрови могу дувати само са једног места – из Ватикана. Уосталом, присни однос између два светска поглавара ,,сестринских цркава” како они себе тј своју паству зову, не само да се не крије, већ се и увелико рекламира.

Е, то у Срба не бива. Сетимо се Светог Саве и борбе за повратак рођеног оца у праву веру, Сетимо се и деспота Ђурађа и његове претње тадашњем патријарху да жив остати неће ако потпише унију са римокатолицима. Сетимо се Јасеновца. И свих јама. И свих дечјих логора за српску децу, благосиљаних од Степинца. И биће нам јасно куда даље, ако смо се на час збунили.

Питање чисте вере и садашњих великих тумбања у Православљу можда делује мање битно од политичких и економских токова и преврата, али је управо супротно. Уосталом, сами јудео-масони, ткзв. ,,материјални владари овога света” о томе сведоче – ,,ако нам ишта смета да завладамо Истоком, то су те њихове службе и Литургије” – може се наћи код више њих у изјавама, документовано. Или како рече један од Светих отаца – Свака Света Литургија је атомска бомба бачена у пакао- а владари овога света не само да у њему живе већ га и креирају, читавом свету, као модус вивенди и то пожељан.

Руска црква преузима улогу васељенске, у суштинском смислу – одржања чисте вере. Да ли је Загранична или делови РПЦ, Ваалам или Оптина, небитно је.Та унија је свеправославна и свесловенска. А све остало, није наше никад било. Нити нам је потребно. Ако нам је до спасења душе. А јесте.

Византија би требало да васкрсне, то да. Плачемо за Аја Софијом заједно са браћом Грцима. Али, на тај престо, упражњен од 1453.г., када седне нови цар, очигледно неће овог пута бити из Еладе, већ из мајчице Русије. А ко је он, пројавиће се већ. И то врло брзо. У славу Божју и свих православних +++!

Наташа Миљевић за Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here