Небојша Бакарец*: Дехуманизовање Председника Републике

Поделите:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом ,

Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ

Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу

И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;

Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао

Изопачену од подлаца у замку за будале,

Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,

И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

(…)

Тада је цео свет твој и све што је у њему,

И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој“.

  „Ако“ – Радјард Киплинг (превео Иво Андрић)

У последњих седам година присутна је једна забрињавајућа појава која ранијих деценија није била присутна у тој мери у нашем друштву. Ради се о систематској, организованој и циљаној дехуманизацији Александра Вучића, али и других носилаца власти из СНС. Вучић је постао харизматични лидер, са огромном подршком, и оштрица ове појаве је, по правилу, уперена против њега. Поред тога Александар Вучић, Ана Брнабић и многи други су изложени демонизацији, стереотипизацији и негативним предрасудама. И на све то долази изразита дехуманизација. Срећом, у ширењу те појаве учествује само део непопуларне опозиције, релативно мали број познатих личности које су њихови симпатизери (олош елита), мали број медија, са ограниченим дометима („Н1“, „Данас“, „Време“, „НИН“, „НСПМ“, „Пешчаник“…), и одређене НВО. То дехуманизовање има за циљ да припреми терен за покушај насилног обарања власти у Србији, Председника Републике и Владе Србије. Због степена мржње којим су задојени носиоци ове појаве, може се тврдити да би у то насиље биле укључене и ликвидације највиших носилаца власти (после суђења на револуционарним судовима). О томе носиоци ове појаве отворено говоре у последњих пола године. Због тога су последњих година учестале политичке клевете против Председника Републике, да је фашиста и издајник, али и клевете и увреде које ударају на саму личност Председника, приказујући га као нечовека, зло, кривца за све. Ако би само погледали евиденцију претњи које су упућење њему и члановима његове породице, у последњих седам година, видели би да је тај број драстично већи од претњи, клевета и увреда које су биле упућене Борису Тадићу, Војиславу Коштуници, или Зорану Ђинђићу. Све то је утолико упадљивије, због тога што Србија видно економски напредује, води мирољубиву спољну политику и напетости у друштву су смањене на најмању могућу меру. Једина разлика је што поменути политичари, ни изблиза нису били толико популарни као Вучић. По логици и природи ствари, велика популарност и успеси, би морали да доведу до смањења броја претњи, клевета и увреда. По логици и природи ствари. Једини могући закључак је да „неко“ вештачки, дакле нелогично и неприродно подстиче дехуманизацију и демонизацију првог човека Србије и његове странке. Када погледамо носиоце те појаве – корумпирани и компромитовани део опозиције и њихове још горе лидере, стратешки повезане са западом, компромитоване медије који су или у власништву западњака или под њиховим утицајем, и поједине компромитоване НВО које су под финасијским утицајем запада, онда је све јасно.

Чувени психотерапеут Зоран Миливојевић, о дехуманизацији и демонизацији говори у свом тексту “Демонизација“, на свом сајту (1), а текст је објавио и лист „Политика“ (2):

Непријатељски однос је заснован на томе да у другима не видимо људе који су као ми, нити било какве људе. У том случају имамо представу о другима да они само изгледају као људи, али да то нису по свом садржају. Таква наша представа о другом човеку је рашчовечена, дехуманизована. То нам омогућује да према другом имамо непријатељска осећања: презир и мржњу. Презир – када сматрамо да је други безвредан, да је испод минимума људске вредности; мржњу – када сматрамо да је други ирационално, зло биће. Тада се уместо саосећања појављује противосећање, антипатија. Тада, када други пати, људи су или равнодушни или задовољни, а криво им је када је другоме добро.

Пуно је оних који налазе неку корист у томе да ми поверујемо да је неки појединац, група, партија или народ – лош, покварен или зао. Да би остварили своје интересе они некога оцрњују и блате како бисмо постали њихов стварни или морални савезник. То чине тако што у нашој свести „цртају” борбу добра и зла кроз драмски троугао којим дефинишу улоге прогониоца, жртве и спасиоца. Образац је увек исти: неко је зли агресор, прогонилац, други је његова невина жртва, а добри трећи људи су спасиоци. Од спасилаца се очекује да почну да прогањају наводног прогониоца. Суштина овог поступка јесте да се приписивањем злобе, та особа (група или народ) дехуманизује. Она је представљена не као човек са којим треба саосећати, већ као демон или ђаво који треба да пати и кога треба немилосрдно уништити. Зато се овај процес назива демонизација или сатанизација.

Препознавање покушаја дехуманизације јесте основа политичке и медијске писмености. Као што и сами знамо на основу нашег недавног колективног искуства, стварност је увек много сложенија од начина на који је представљена. Пристајање на нечију демонизацију је знак наивности.

По овом обрасцу дехуманизације Вучића од стране СЗС, дела „елите“, медија и НВО, Вучић је

зли агресор“, народ је његова жртва, а „добри“ Ђилас, Јеремић и Обрадовић су „спасиоци“. И као што видимо „спасиоци“ дехуманизују и прогањају „злог агресора“, који по њима и није људско биће.

Да би изнели потку и доказ за основну тезу овог текста, навешћемо само мали део клевета, претњи, увреда, и насилних догађаја у последњих пола године.

Дневник насиља

Тајкуни Драган Ђилас и Вук Јеремић, су више пута оптуживали Вучића, СНС и Србију за фашизам током претходне две године, (цитирамо Ђиласа: „Ми смо данас у једном систему који личи на прави фашизам и ја то отворено кажем“,„Ми имамо земљу која улази у фашизам“,„Дан када променимо ову власт славићемо као још један дан победе над фашизмом“). У интервјуу за Истиномер“, Ђилас каже „Срушићемо ову фашистичку власт“ (5. септембар 2018.) „Најважнији задатак новооснованог савеза је промена система, који иде у фашизам (…) Ова власт је, по мом мишљењу, фашистичка (…) На крају крајева, када смо имали фашизам у Европи, ујединили су се Черчил и Стаљин. Слично говори и Вук Јеремић на КЗШ, 20. марта 2018.:”Све више је јасно да се у Србији више не налазимо у предворју фашизма, ми смо практично загазили у фашизам”, и у „Данасу“: “Разграничење” представља и учвршћивање диктатуре у Србији која закономерно води у фашизам(11.август 2018.). Ове срамне оптужбе понављају у медијима многи други функционери СЗС и симпатизери опозиције. Због чега су они износили неистине о фашизму у Србији? То су чинили као део припреме за насилни преврат. Много је лакше оправдати насилно рушење фашистичког, него демократског режима. Уназад две године, поред оптужби да је фашиста и да је Србија фашистичка, поред претњи да ће власт Србије бити срушена на улици, поред претњи револуционарним судовима, Александар Вучић је поводом проблема на КиМ често клеветан да је издајник и да крши Устав.

Насилник, чије су жртве најчешће жене, Бошко Обрадовић је Вучића много пута клеветао за „издају и велеиздају“, „да предаје Косово Шиптарима“, „да је дијалог о КиМ лаж“, „да руши Устав“, „да издају приказује као патриотизам“, „да је лажовчина и лопов и да је продао душу ђаволу због пара и власти“, „да ће независном Косову да припоји општину Прешево, осам села у општини Медвеђа, и територију општине Бујановац заједно са Коридором 10“, и упућивао претње Вучићу „да му следи вишегодишња робија“, и „да ће на улици срушити ову власт“.

Вук Јеремић, који је од осуђених криминалаца из иностранства, примио милионе долара, који је као министар повукао низ антидржавних потеза, који су поткопали све будуће напоре Србије у вези КиМ, вређао је част Вучића, оптужујући га за фашизам, најавио је „озбиљна суђења“ (врху власти), „да је дијалог о Косову чиста фарса“, „да је обећао да ће Косово ући у УН“, „да припрема јавност на капитулацију“, „да се за Косово „бори“ са неколико окорелих криминалаца у Митровици“, „да је са Тачијем у Риму договорио таксе на српску робу“, „да га Путин презире“, „да Меркелова неће да га прими“, „да ће пасти са власти до прошлог Васкрса“, „да је подржао формирање војске Косова“,“да је починио издају и велеиздају“, „да ће после Косова, следећа његова жртва бити Република Српска“, „да је уличар без манира и моралних обзира“, „да је понудио да одмах призна независност Косова“.

Драган Ђилас који је водио Београд до банкротства и дуга од 1,2 милијарде евра, а за то време зарадио преко 500 милиона евра, оптужио је Вучића да је фашиста и „да уводи фашизам у Србију“, „да поступањем према КиМ, откупљује своју власт и пере своју прошлост“, „да од Србије прави колонију, распродајући земљу“

Народни посланик Славиша Ристић је запретио Вучићу , „да због Косова, може да заврши као убијени премијер Зоран Ђинђић“.

Бивши председник Борис Тадић, који је признање независности Косова довео до коте од 99 одсто, и који је поткопао све будуће напоре у вези са КиМ, оптужио је Вучића „да обмањује и лаже јавност и инсинуирао је да Вучића треба обесити на Теразијама због потписивања Бриселског споразума“, „да га Ангела Меркел прима због тога што је, агресивни и патолошки лажов“.

Владика Теодосије (грађанин Живко Шибалић) је Вучићу из манастира Бањска, 15.08.2018. „поручио“ да „не поступа хришћански и недостојан је“. Истовремено је грађанима поручио: „Овоземаљски живот је ништаван спрам „оноземаљске вечности свете земље и светиња који су купљени небом“!

Митрополит Амфилохије, (Грађанин Ристо Радовић), који је много допринео растакању државне заједнице СЦГ и проглашењу независности Црне горе, је Вучићу из Буенос Аиреса, 06.09.2018.„поручио“:“Одриче се Пећке Патријаршије и Високих Дечана, а народу и јерејима на КиМ, припрема смрт и убиство“. При томе је Вучића упоредио са нацистима и фашистима.

Претњама, клевети и увредама су поред Вучића, изложене и многе друге личности. Један од лидера СзС Жељко Веселиновић је 20.9.2018., позвао на силовање премијерке Ане Брнабић. Посланик Двери Срђан Ного је 16.10.2018., запретио вешањем на Теразијама председнику Србије Вучићу и премијерки Брнабић. Радио водитељ и учесник протеста, Дашко Милиновић је 19.12.2018., поручио посланику СНС Влади Ђукановићу: „Фашистички вепру, нећемо ти двапут рећи, на ражњу ћеш се пећи!“. Сергеј Трифуновић је вређао председницу Скупштине Србије Мају Гојковић и уредницу Студија Б Ивану Вучићевић, називајући их „фуксама“. Протестанти су се два месеца, иживљавали над новинарком Барбаром Животић, грубо је вређајући. Новинарка Снежана Чонградин је 27.12. 2018., поручила Вучићу и СНС-у да ће им „судити, не независни, већ револуционарни судови“. Драган Великић је 24.12.2018. изјавио:„Ја заиста верујем да, убеђен сам у то, овај режим може само на улицама да се склони“. Горан Марковић је 30.12.2018., изјавио: “кроз институције не може ништа да се уради“, и “једино решење у Србији апсолутна побуна и улица“. Јово Бакић је 31.12.2018. изјавио „Вучићу ће судити револуционарни суд“. Средином јануара опозиција је данима водила хајку против супруге убијеног Оливера Ивановића, Милене и седмогодишњег сина Богдана, вређајући их и цртајући им мете на челима. Један од вођа СЗС, Ж. Веселиновић је 15.01.2019., супругу Оливера Ивановића назвао „ђаволом“. Ђиласова координаторка Јелена Анасоновић је јавно позвала учеснике протеста да 19.01., вандализују РТС, што се догодило два месеца касније. На протесту одржаном 19.01.2019., Драган Ђилас се током шетње сукобио са учесницима протеста из студентске групе Маркс 21. Ђилас је студенте (међу њима и унука мучки убијеног Ивана Стамболића) који подржавају протесте које он плаћа (али, који не подржавају њега -тајкуна) најгрубље извређао мизогиним и хомофобним псовкама (цитирамо Ђиласа:„Пи*ка ли ти материна бре. Је*ем ли ти матер педерску“). Председник ПСГ Сергеј Трифуновић је 21.01., извређао новинарку Српског телеграфа, Ивану Жигић, назвавши је више пута “ку*вом“ и на друштвеним мрежама је објавио њене приватне податке. Крајем јануара 2019. разлупан је аутомобил породице посланика СНС Србе Филиповића, испред њиховог дома на Дорћолу. Филиповић годинама добија претње преко друштвених мрежа: „Завршићеш у контејнеру“, „Узми маркер прошетај градом обележи место док има слободних бандера батице“ и сл. Напад на породицу Филиповић није осудио нико осим СНС и ПС. Учесник протеста Саша Милошевић, је на друштвеним мрежама, током протеста 02.02.2019.изнео претње смрћу вешањем сину председника Вучића. Ради се о особи која на Фејсбук профилу има много фотографија где позира са бројним аутоматским оружјем. Поред Милошевића, МУП је дан касније привео и особу која је претила и ћерки и сину председника Вучића. Током протестне шетње 02.02., протестанти су преко Теразија, и даље кроз цео град, пронели велика импровизована вешала. Нацисти и љотићевци су 17.08.1941.,у окупираном Београду, на Теразијама починили страшан злочин, када су обесили петорицу Београђана оптужених за пружање отпора. У спомен на трагично страдале суграђане, град Београд је на Теразије поставио Споменик обешеним родољубима. У суботу,02.02. 2019.,Ђиласови, Јеремићеви и Обрадовићеви следбеници су на истом месту послали јасну поруку народу Србије, проносећи вешала. У томе је предњачио Срђан Ного, бивши посланик и функционер Двери.

Обрадовић и Ђилас су предводили насилни упад у РТС, 16. марта 2019. Напад на зграду Председништва је изведен баш на дан великог погрома над Србима на Косову и Метохији, пре 15 година (17. март). Група од хиљаду хулигана је у два дана покушала да пошаље поруку да је Србија, Венецуела, и да у Србији постоји нестабилност, криза, сукоби, инциденти. Снимцима из Београда највише су се наслађивали у Загребу и Приштини, ширећи при томе лажне вести. Испред РТС, у току напада, било је мање од 1000 лица. У неуспелој блокади зграде Председништва Србије, 17.03.2019.,учествовала су 1.023 лица. Током протеста од 16. и 17. марта 2019. је повређено шест полицајаца. Делимично су демолиране просторије РТС-а. Јавном сервису је онемогућен рад у трајању од више сати. Запосленима на РТС-у и припадницима полиције је прећено и вређани су. Лично је Драган Ђилас, на Теразијама, претио припадницима полиције у цивилу да ће остати без посла када он дође на власт.

Ђиласов и Обрадовићев СЗС је 4. априла 2019., покушао да упадне у Скупштину града Београда Насилну акцију је предводио Бошко Обрадовић, који није никада прешао цензус на београдским изборима. Покушај упада није прошао без насиља Бошка Обрадовића над женама, омиљеним жртвама овог љотићевца. Жене запослене у Скупштини града и чланице Савета за родну равноправност чија је седница била у току у то време, су живим зидом спречиле упад педесетак СЗС насилника. Током покушаја упада, Обрадовић је грубо извређао новинарку ТВ Прва, Јовану Јованчић, назвавши је СНС ботом и провокатором. Један од насилника је био и градски одборник Народне странке Вука Јеремића, Милош Павловић. Он је окупљеним женама упутио претње шамарањем, када је замахнуо руком да удара уз речи „Да ти лупим шамарчину!“.

Запостављене слободе и права Председника Републике

У последњих шест месеци дошло је до кршења низа закона од стране дела опозиције (СЗС). До кршења закона је дошло током одржавања протеста СЗС и због напада тог дела опозиције на Председника Србије поводом његових предлога за решавање проблема на КиМ. У циљу очувања мира у Србији, пре свега у Београду, надлежни органи, и Председник Србије, Председница Владе, и остали припадници власти, су исправно и мудро одлучили да се благо односе према овим немилим појавама. Закони који су инвазивно повређивани су: Кривични законик (КЗ), Закон о јавном реду и миру и Закон о јавном окупљању. КЗ се крши већ годинама у погледу увреда и клевета које су упућене Председнику Републике, и у нешто мањем обиму Председници Владе. Тачно је да је клевета декриминализована, али увреда није („Кривична дела против части и угледа“- члан 170.). Правни лек је подношење парничне тужбе, што не приличи Председнику Републике или Председници Владе. Такође, таквих тужби за повреду части и угледа би било превише, стога се Председник Републике одлучио да не посеже за тим јединим правним леком.

Међутим, појављује се следећи проблем. Увреде и клевете пролазе некажњено, а због природе нових медија и друштвених мрежа, оне постају масовна појава која загађује медијски и јавни простор. Потребно је објаснити да се ради о релативно малом броју људи који шире увреде, клевете, претње и насиље, али ширењу погодује природа интернета и друштвених мрежа. Такође је тачно да се таквим увредама и клеветама, вређа и сам институт Председника Републике. Делимично се вређа и држава Србија, али како се држава не може изједначити са било којим појединцем, па ни Председником Републике, не може се применити члан 173. КЗ („Повреда угледа Србије“). Нажалост, још је горе што се крше и други чланови КЗ. То је глава „Кривична дела против слобода и права човека и грађанина“. Често се губи из вида да је и Председник Републике обичан грађанин коме припадају све слободе и права, доступни свим осталим грађанима. У том погледу крши се поглавље „Угрожавање сигурности“, члан 138.,став (1) „Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“ и став. (3) „Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе (…) казниће се затвором од шест месеци до пет година“. Крши се и поглавље исте главе,„Прогањање“ ,члан 138а., став (1), подставови 4.„Ко у току одређеног временског периода прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица (…)“; и подстав 5. „Ко у току одређеног временског периода предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају, казниће се новчаном казном или затвором до три године“. Повреда чланова 138. и 138а. се чини честим најавама од стране појединих опозиционих лидера и њихових симпатизера у медијима, да ће насилним путем „рушити власт на улици“ и да ће Председнику Републике судити „револуционарни судови“. Такође чланови 138. и 138а.,се крше тако што поједина лица преко друштвених мрежа, упућују претње смрћу Председнику Републике и члановима његове породице. Овде је важно поменути да сва лица која на исти начин прете лидерима опозиције, члановима њихових породица или истакнутим симпатизерима, бивају експресно процесуирана. Најопасније је што се крши глава КЗ,„Кривична дела против уставног уређења и безбедности републике Србије“. И то поглавља „Напад на уставно уређење“ (члан 308.); „Позивање на насилну промену уставног уређења“ (члан 309.); „Удруживање ради противуставне делатности“ (члан 319.) и „Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије“ (члан 320.).Члан 309., став 1. Гласи:“Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа, казниће се затвором од шест месеци до пет година“. Јасно је да позивање на насилно рушење власти на улици, представља позив на насилну промену уставног уређења. Уз све то повређује се и још једна глава КЗ,„Кривична дела против државних органа“,поглавље “Самовлашће“, члан 330., став 1. „Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“. Јасно је да позивање на насилно рушење власти на улици и најаве „револуционарних судова“, представљају чисто самовлашће. Мање је важно, али поменимо да се масовно крше и Закон о јавном реду и миру и Закон о јавном окупљању. Упад у Јавни сервис – РТС, од стране лидера и присталица СЗС, представља посебно драстичан случај, где је дошло до стицаја у кршењу низа закона.

Уколико неко сматра да су претпоставке о могућим ликвидацијама врха власти претеране, нека се сети два догађаја. Први је убиство Председника Владе Србије, Зорана Ђинђића. Други догађај је покушај убиства Александра Вучића у Сребреници. У јулу 2015., Александар Вучић председник Владе Србије, и српска делегација нападнути су каменицама и другим предметима током посете Меморијалном комплексу у Поточарима. Председник српске Владе је нападнут након што је положио цвеће на споменик жртвама у Сребреници. Вучић је више пута погођен каменицама, једном у лице и поломљене су му наочаре. Појединци из масе су насртали на обезбеђење српске делегације у покушају да линчују Вучића и том приликом је дошло до физичког обрачуна с члановима обезбеђења. Мноштво људи бацало је каменице, ципеле и флаше у правцу српске делегације, и насртало на делегацију, уз звиждуке и повике „Убијте га“,“Алаху егбер“и „Умри четниче“.

Тако је Вучић испраћен из Поточара, пошто је претходно исказао поштовање жртвама Сребренице и поручио да се оне никада не смеју заборавити, као и да је време да почне да се гради другачија будућност српског и бошњачког народа. Из снимака се јасно види да се ради о покушају Вучићевог убиства и да је само пуком срећом извукао живу главу. И пре и после напада Вучић је ка Федерацији БиХ, слао само помирљиве поруке. Ни после четири године нико није одговарао за покушај линча Председника Владе Републике Србије. Готово нико из опозиције и НВО није осудио покушај убиства председника Владе Србије.

*Аутор је политички аналитичар и одборник у Скупштини Београда

Упутнице:

1.http://milivojevic.info/demonizacija/

2.http://www.politika.rs/scc/clanak/269288/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

Поделите:

3 Коментари

  1. Jos samo da napravis PreCedniku zlatni kip i da prinosis zrtve. Covece, puti narod da dise od Vucica, smucio se vise. Da je sladoled poceli bi ljudi povracati…. sokantno je srpsko podrepastvo.

  2. Е мој Димитрије ,па од чега би живео Небојша па јоо Бакарец како се звао први усташа одликован на Стаљинграду

  3. Текст је правилан. Бакарец говори о техникама подривања србског друштва и државе а не само о техникама рушења званичног председника.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here