Nebojša Bakarec*: Dehumanizovanje Predsednika Republike

Podelite:

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,

Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

(…)

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj“.

  „Ako“ – Radjard Kipling (preveo Ivo Andrić)

U poslednjih sedam godina prisutna je jedna zabrinjavajuća pojava koja ranijih decenija nije bila prisutna u toj meri u našem društvu. Radi se o sistematskoj, organizovanoj i ciljanoj dehumanizaciji Aleksandra Vučića, ali i drugih nosilaca vlasti iz SNS. Vučić je postao harizmatični lider, sa ogromnom podrškom, i oštrica ove pojave je, po pravilu, uperena protiv njega. Pored toga Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i mnogi drugi su izloženi demonizaciji, stereotipizaciji i negativnim predrasudama. I na sve to dolazi izrazita dehumanizacija. Srećom, u širenju te pojave učestvuje samo deo nepopularne opozicije, relativno mali broj poznatih ličnosti koje su njihovi simpatizeri (ološ elita), mali broj medija, sa ograničenim dometima („N1“, „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „NSPM“, „Peščanik“…), i određene NVO. To dehumanizovanje ima za cilj da pripremi teren za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, Predsednika Republike i Vlade Srbije. Zbog stepena mržnje kojim su zadojeni nosioci ove pojave, može se tvrditi da bi u to nasilje bile uključene i likvidacije najviših nosilaca vlasti (posle suđenja na revolucionarnim sudovima). O tome nosioci ove pojave otvoreno govore u poslednjih pola godine. Zbog toga su poslednjih godina učestale političke klevete protiv Predsednika Republike, da je fašista i izdajnik, ali i klevete i uvrede koje udaraju na samu ličnost Predsednika, prikazujući ga kao nečoveka, zlo, krivca za sve. Ako bi samo pogledali evidenciju pretnji koje su upućenje njemu i članovima njegove porodice, u poslednjih sedam godina, videli bi da je taj broj drastično veći od pretnji, kleveta i uvreda koje su bile upućene Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, ili Zoranu Đinđiću. Sve to je utoliko upadljivije, zbog toga što Srbija vidno ekonomski napreduje, vodi miroljubivu spoljnu politiku i napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Jedina razlika je što pomenuti političari, ni izbliza nisu bili toliko popularni kao Vučić. Po logici i prirodi stvari, velika popularnost i uspesi, bi morali da dovedu do smanjenja broja pretnji, kleveta i uvreda. Po logici i prirodi stvari. Jedini mogući zaključak je da „neko“ veštački, dakle nelogično i neprirodno podstiče dehumanizaciju i demonizaciju prvog čoveka Srbije i njegove stranke. Kada pogledamo nosioce te pojave – korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihove još gore lidere, strateški povezane sa zapadom, kompromitovane medije koji su ili u vlasništvu zapadnjaka ili pod njihovim uticajem, i pojedine kompromitovane NVO koje su pod finasijskim uticajem zapada, onda je sve jasno.

Čuveni psihoterapeut Zoran Milivojević, o dehumanizaciji i demonizaciji govori u svom tekstu “Demonizacija“, na svom sajtu (1), a tekst je objavio i list „Politika“ (2):

Neprijateljski odnos je zasnovan na tome da u drugima ne vidimo ljude koji su kao mi, niti bilo kakve ljude. U tom slučaju imamo predstavu o drugima da oni samo izgledaju kao ljudi, ali da to nisu po svom sadržaju. Takva naša predstava o drugom čoveku je raščovečena, dehumanizovana. To nam omogućuje da prema drugom imamo neprijateljska osećanja: prezir i mržnju. Prezir – kada smatramo da je drugi bezvredan, da je ispod minimuma ljudske vrednosti; mržnju – kada smatramo da je drugi iracionalno, zlo biće. Tada se umesto saosećanja pojavljuje protivosećanje, antipatija. Tada, kada drugi pati, ljudi su ili ravnodušni ili zadovoljni, a krivo im je kada je drugome dobro.

Puno je onih koji nalaze neku korist u tome da mi poverujemo da je neki pojedinac, grupa, partija ili narod – loš, pokvaren ili zao. Da bi ostvarili svoje interese oni nekoga ocrnjuju i blate kako bismo postali njihov stvarni ili moralni saveznik. To čine tako što u našoj svesti „crtaju” borbu dobra i zla kroz dramski trougao kojim definišu uloge progonioca, žrtve i spasioca. Obrazac je uvek isti: neko je zli agresor, progonilac, drugi je njegova nevina žrtva, a dobri treći ljudi su spasioci. Od spasilaca se očekuje da počnu da proganjaju navodnog progonioca. Suština ovog postupka jeste da se pripisivanjem zlobe, ta osoba (grupa ili narod) dehumanizuje. Ona je predstavljena ne kao čovek sa kojim treba saosećati, već kao demon ili đavo koji treba da pati i koga treba nemilosrdno uništiti. Zato se ovaj proces naziva demonizacija ili satanizacija.

Prepoznavanje pokušaja dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti. Kao što i sami znamo na osnovu našeg nedavnog kolektivnog iskustva, stvarnost je uvek mnogo složenija od načina na koji je predstavljena. Pristajanje na nečiju demonizaciju je znak naivnosti.

Po ovom obrascu dehumanizacije Vučića od strane SZS, dela „elite“, medija i NVO, Vučić je

zli agresor“, narod je njegova žrtva, a „dobri“ Đilas, Jeremić i Obradović su „spasioci“. I kao što vidimo „spasioci“ dehumanizuju i proganjaju „zlog agresora“, koji po njima i nije ljudsko biće.

Da bi izneli potku i dokaz za osnovnu tezu ovog teksta, navešćemo samo mali deo kleveta, pretnji, uvreda, i nasilnih događaja u poslednjih pola godine.

Dnevnik nasilja

Tajkuni Dragan Đilas i Vuk Jeremić, su više puta optuživali Vučića, SNS i Srbiju za fašizam tokom prethodne dve godine, (citiramo Đilasa: „Mi smo danas u jednom sistemu koji liči na pravi fašizam i ja to otvoreno kažem“,„Mi imamo zemlju koja ulazi u fašizam“,„Dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom“). U intervjuu za Istinomer“, Đilas kaže „Srušićemo ovu fašističku vlast“ (5. septembar 2018.) „Najvažniji zadatak novoosnovanog saveza je promena sistema, koji ide u fašizam (…) Ova vlast je, po mom mišljenju, fašistička (…) Na kraju krajeva, kada smo imali fašizam u Evropi, ujedinili su se Čerčil i Staljin. Slično govori i Vuk Jeremić na KZŠ, 20. marta 2018.:”Sve više je jasno da se u Srbiji više ne nalazimo u predvorju fašizma, mi smo praktično zagazili u fašizam”, i u „Danasu“: “Razgraničenje” predstavlja i učvršćivanje diktature u Srbiji koja zakonomerno vodi u fašizam(11.avgust 2018.). Ove sramne optužbe ponavljaju u medijima mnogi drugi funkcioneri SZS i simpatizeri opozicije. Zbog čega su oni iznosili neistine o fašizmu u Srbiji? To su činili kao deo pripreme za nasilni prevrat. Mnogo je lakše opravdati nasilno rušenje fašističkog, nego demokratskog režima. Unazad dve godine, pored optužbi da je fašista i da je Srbija fašistička, pored pretnji da će vlast Srbije biti srušena na ulici, pored pretnji revolucionarnim sudovima, Aleksandar Vučić je povodom problema na KiM često klevetan da je izdajnik i da krši Ustav.

Nasilnik, čije su žrtve najčešće žene, Boško Obradović je Vučića mnogo puta klevetao za „izdaju i veleizdaju“, „da predaje Kosovo Šiptarima“, „da je dijalog o KiM laž“, „da ruši Ustav“, „da izdaju prikazuje kao patriotizam“, „da je lažovčina i lopov i da je prodao dušu đavolu zbog para i vlasti“, „da će nezavisnom Kosovu da pripoji opštinu Preševo, osam sela u opštini Medveđa, i teritoriju opštine Bujanovac zajedno sa Koridorom 10“, i upućivao pretnje Vučiću „da mu sledi višegodišnja robija“, i „da će na ulici srušiti ovu vlast“.

Vuk Jeremić, koji je od osuđenih kriminalaca iz inostranstva, primio milione dolara, koji je kao ministar povukao niz antidržavnih poteza, koji su potkopali sve buduće napore Srbije u vezi KiM, vređao je čast Vučića, optužujući ga za fašizam, najavio je „ozbiljna suđenja“ (vrhu vlasti), „da je dijalog o Kosovu čista farsa“, „da je obećao da će Kosovo ući u UN“, „da priprema javnost na kapitulaciju“, „da se za Kosovo „bori“ sa nekoliko okorelih kriminalaca u Mitrovici“, „da je sa Tačijem u Rimu dogovorio takse na srpsku robu“, „da ga Putin prezire“, „da Merkelova neće da ga primi“, „da će pasti sa vlasti do prošlog Vaskrsa“, „da je podržao formiranje vojske Kosova“,“da je počinio izdaju i veleizdaju“, „da će posle Kosova, sledeća njegova žrtva biti Republika Srpska“, „da je uličar bez manira i moralnih obzira“, „da je ponudio da odmah prizna nezavisnost Kosova“.

Dragan Đilas koji je vodio Beograd do bankrotstva i duga od 1,2 milijarde evra, a za to vreme zaradio preko 500 miliona evra, optužio je Vučića da je fašista i „da uvodi fašizam u Srbiju“, „da postupanjem prema KiM, otkupljuje svoju vlast i pere svoju prošlost“, „da od Srbije pravi koloniju, rasprodajući zemlju“

Narodni poslanik Slaviša Ristić je zapretio Vučiću , „da zbog Kosova, može da završi kao ubijeni premijer Zoran Đinđić“.

Bivši predsednik Boris Tadić, koji je priznanje nezavisnosti Kosova doveo do kote od 99 odsto, i koji je potkopao sve buduće napore u vezi sa KiM, optužio je Vučića „da obmanjuje i laže javnost i insinuirao je da Vučića treba obesiti na Terazijama zbog potpisivanja Briselskog sporazuma“, „da ga Angela Merkel prima zbog toga što je, agresivni i patološki lažov“.

Vladika Teodosije (građanin Živko Šibalić) je Vučiću iz manastira Banjska, 15.08.2018. „poručio“ da „ne postupa hrišćanski i nedostojan je“. Istovremeno je građanima poručio: „Ovozemaljski život je ništavan spram „onozemaljske večnosti svete zemlje i svetinja koji su kupljeni nebom“!

Mitropolit Amfilohije, (Građanin Risto Radović), koji je mnogo doprineo rastakanju državne zajednice SCG i proglašenju nezavisnosti Crne gore, je Vučiću iz Buenos Airesa, 06.09.2018.„poručio“:“Odriče se Pećke Patrijaršije i Visokih Dečana, a narodu i jerejima na KiM, priprema smrt i ubistvo“. Pri tome je Vučića uporedio sa nacistima i fašistima.

Pretnjama, kleveti i uvredama su pored Vučića, izložene i mnoge druge ličnosti. Jedan od lidera SzS Željko Veselinović je 20.9.2018., pozvao na silovanje premijerke Ane Brnabić. Poslanik Dveri Srđan Nogo je 16.10.2018., zapretio vešanjem na Terazijama predsedniku Srbije Vučiću i premijerki Brnabić. Radio voditelj i učesnik protesta, Daško Milinović je 19.12.2018., poručio poslaniku SNS Vladi Đukanoviću: „Fašistički vepru, nećemo ti dvaput reći, na ražnju ćeš se peći!“. Sergej Trifunović je vređao predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković i urednicu Studija B Ivanu Vučićević, nazivajući ih „fuksama“. Protestanti su se dva meseca, iživljavali nad novinarkom Barbarom Životić, grubo je vređajući. Novinarka Snežana Čongradin je 27.12. 2018., poručila Vučiću i SNS-u da će im „suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“. Dragan Velikić je 24.12.2018. izjavio:„Ja zaista verujem da, ubeđen sam u to, ovaj režim može samo na ulicama da se skloni“. Goran Marković je 30.12.2018., izjavio: “kroz institucije ne može ništa da se uradi“, i “jedino rešenje u Srbiji apsolutna pobuna i ulica“. Jovo Bakić je 31.12.2018. izjavio „Vučiću će suditi revolucionarni sud“. Sredinom januara opozicija je danima vodila hajku protiv supruge ubijenog Olivera Ivanovića, Milene i sedmogodišnjeg sina Bogdana, vređajući ih i crtajući im mete na čelima. Jedan od vođa SZS, Ž. Veselinović je 15.01.2019., suprugu Olivera Ivanovića nazvao „đavolom“. Đilasova koordinatorka Jelena Anasonović je javno pozvala učesnike protesta da 19.01., vandalizuju RTS, što se dogodilo dva meseca kasnije. Na protestu održanom 19.01.2019., Dragan Đilas se tokom šetnje sukobio sa učesnicima protesta iz studentske grupe Marks 21. Đilas je studente (među njima i unuka mučki ubijenog Ivana Stambolića) koji podržavaju proteste koje on plaća (ali, koji ne podržavaju njega -tajkuna) najgrublje izvređao mizoginim i homofobnim psovkama (citiramo Đilasa:„Pi*ka li ti materina bre. Je*em li ti mater pedersku“). Predsednik PSG Sergej Trifunović je 21.01., izvređao novinarku Srpskog telegrafa, Ivanu Žigić, nazvavši je više puta “ku*vom“ i na društvenim mrežama je objavio njene privatne podatke. Krajem januara 2019. razlupan je automobil porodice poslanika SNS Srbe Filipovića, ispred njihovog doma na Dorćolu. Filipović godinama dobija pretnje preko društvenih mreža: „Završićeš u kontejneru“, „Uzmi marker prošetaj gradom obeleži mesto dok ima slobodnih bandera batice“ i sl. Napad na porodicu Filipović nije osudio niko osim SNS i PS. Učesnik protesta Saša Milošević, je na društvenim mrežama, tokom protesta 02.02.2019.izneo pretnje smrću vešanjem sinu predsednika Vučića. Radi se o osobi koja na Fejsbuk profilu ima mnogo fotografija gde pozira sa brojnim automatskim oružjem. Pored Miloševića, MUP je dan kasnije priveo i osobu koja je pretila i ćerki i sinu predsednika Vučića. Tokom protestne šetnje 02.02., protestanti su preko Terazija, i dalje kroz ceo grad, proneli velika improvizovana vešala. Nacisti i ljotićevci su 17.08.1941.,u okupiranom Beogradu, na Terazijama počinili strašan zločin, kada su obesili petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora. U spomen na tragično stradale sugrađane, grad Beograd je na Terazije postavio Spomenik obešenim rodoljubima. U subotu,02.02. 2019.,Đilasovi, Jeremićevi i Obradovićevi sledbenici su na istom mestu poslali jasnu poruku narodu Srbije, pronoseći vešala. U tome je prednjačio Srđan Nogo, bivši poslanik i funkcioner Dveri.

Obradović i Đilas su predvodili nasilni upad u RTS, 16. marta 2019. Napad na zgradu Predsedništva je izveden baš na dan velikog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, pre 15 godina (17. mart). Grupa od hiljadu huligana je u dva dana pokušala da pošalje poruku da je Srbija, Venecuela, i da u Srbiji postoji nestabilnost, kriza, sukobi, incidenti. Snimcima iz Beograda najviše su se naslađivali u Zagrebu i Prištini, šireći pri tome lažne vesti. Ispred RTS, u toku napada, bilo je manje od 1000 lica. U neuspeloj blokadi zgrade Predsedništva Srbije, 17.03.2019.,učestvovala su 1.023 lica. Tokom protesta od 16. i 17. marta 2019. je povređeno šest policajaca. Delimično su demolirane prostorije RTS-a. Javnom servisu je onemogućen rad u trajanju od više sati. Zaposlenima na RTS-u i pripadnicima policije je prećeno i vređani su. Lično je Dragan Đilas, na Terazijama, pretio pripadnicima policije u civilu da će ostati bez posla kada on dođe na vlast.

Đilasov i Obradovićev SZS je 4. aprila 2019., pokušao da upadne u Skupštinu grada Beograda Nasilnu akciju je predvodio Boško Obradović, koji nije nikada prešao cenzus na beogradskim izborima. Pokušaj upada nije prošao bez nasilja Boška Obradovića nad ženama, omiljenim žrtvama ovog ljotićevca. Žene zaposlene u Skupštini grada i članice Saveta za rodnu ravnopravnost čija je sednica bila u toku u to vreme, su živim zidom sprečile upad pedesetak SZS nasilnika. Tokom pokušaja upada, Obradović je grubo izvređao novinarku TV Prva, Jovanu Jovančić, nazvavši je SNS botom i provokatorom. Jedan od nasilnika je bio i gradski odbornik Narodne stranke Vuka Jeremića, Miloš Pavlović. On je okupljenim ženama uputio pretnje šamaranjem, kada je zamahnuo rukom da udara uz reči „Da ti lupim šamarčinu!“.

Zapostavljene slobode i prava Predsednika Republike

U poslednjih šest meseci došlo je do kršenja niza zakona od strane dela opozicije (SZS). Do kršenja zakona je došlo tokom održavanja protesta SZS i zbog napada tog dela opozicije na Predsednika Srbije povodom njegovih predloga za rešavanje problema na KiM. U cilju očuvanja mira u Srbiji, pre svega u Beogradu, nadležni organi, i Predsednik Srbije, Predsednica Vlade, i ostali pripadnici vlasti, su ispravno i mudro odlučili da se blago odnose prema ovim nemilim pojavama. Zakoni koji su invazivno povređivani su: Krivični zakonik (KZ), Zakon o javnom redu i miru i Zakon o javnom okupljanju. KZ se krši već godinama u pogledu uvreda i kleveta koje su upućene Predsedniku Republike, i u nešto manjem obimu Predsednici Vlade. Tačno je da je kleveta dekriminalizovana, ali uvreda nije („Krivična dela protiv časti i ugleda“- član 170.). Pravni lek je podnošenje parnične tužbe, što ne priliči Predsedniku Republike ili Predsednici Vlade. Takođe, takvih tužbi za povredu časti i ugleda bi bilo previše, stoga se Predsednik Republike odlučio da ne poseže za tim jedinim pravnim lekom.

Međutim, pojavljuje se sledeći problem. Uvrede i klevete prolaze nekažnjeno, a zbog prirode novih medija i društvenih mreža, one postaju masovna pojava koja zagađuje medijski i javni prostor. Potrebno je objasniti da se radi o relativno malom broju ljudi koji šire uvrede, klevete, pretnje i nasilje, ali širenju pogoduje priroda interneta i društvenih mreža. Takođe je tačno da se takvim uvredama i klevetama, vređa i sam institut Predsednika Republike. Delimično se vređa i država Srbija, ali kako se država ne može izjednačiti sa bilo kojim pojedincem, pa ni Predsednikom Republike, ne može se primeniti član 173. KZ („Povreda ugleda Srbije“). Nažalost, još je gore što se krše i drugi članovi KZ. To je glava „Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina“. Često se gubi iz vida da je i Predsednik Republike običan građanin kome pripadaju sve slobode i prava, dostupni svim ostalim građanima. U tom pogledu krši se poglavlje „Ugrožavanje sigurnosti“, član 138.,stav (1) „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“ i stav. (3) „Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade (…) kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“. Krši se i poglavlje iste glave,„Proganjanje“ ,član 138a., stav (1), podstavovi 4.„Ko u toku određenog vremenskog perioda preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica (…)“; i podstav 5. „Ko u toku određenog vremenskog perioda preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“. Povreda članova 138. i 138a. se čini čestim najavama od strane pojedinih opozicionih lidera i njihovih simpatizera u medijima, da će nasilnim putem „rušiti vlast na ulici“ i da će Predsedniku Republike suditi „revolucionarni sudovi“. Takođe članovi 138. i 138a.,se krše tako što pojedina lica preko društvenih mreža, upućuju pretnje smrću Predsedniku Republike i članovima njegove porodice. Ovde je važno pomenuti da sva lica koja na isti način prete liderima opozicije, članovima njihovih porodica ili istaknutim simpatizerima, bivaju ekspresno procesuirana. Najopasnije je što se krši glava KZ,„Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti republike Srbije“. I to poglavlja „Napad na ustavno uređenje“ (član 308.); „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ (član 309.); „Udruživanje radi protivustavne delatnosti“ (član 319.) i „Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“ (član 320.).Član 309., stav 1. Glasi:“Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“. Jasno je da pozivanje na nasilno rušenje vlasti na ulici, predstavlja poziv na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Uz sve to povređuje se i još jedna glava KZ,„Krivična dela protiv državnih organa“,poglavlje “Samovlašće“, član 330., stav 1. „Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“. Jasno je da pozivanje na nasilno rušenje vlasti na ulici i najave „revolucionarnih sudova“, predstavljaju čisto samovlašće. Manje je važno, ali pomenimo da se masovno krše i Zakon o javnom redu i miru i Zakon o javnom okupljanju. Upad u Javni servis – RTS, od strane lidera i pristalica SZS, predstavlja posebno drastičan slučaj, gde je došlo do sticaja u kršenju niza zakona.

Ukoliko neko smatra da su pretpostavke o mogućim likvidacijama vrha vlasti preterane, neka se seti dva događaja. Prvi je ubistvo Predsednika Vlade Srbije, Zorana Đinđića. Drugi događaj je pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici. U julu 2015., Aleksandar Vučić predsednik Vlade Srbije, i srpska delegacija napadnuti su kamenicama i drugim predmetima tokom posete Memorijalnom kompleksu u Potočarima. Predsednik srpske Vlade je napadnut nakon što je položio cveće na spomenik žrtvama u Srebrenici. Vučić je više puta pogođen kamenicama, jednom u lice i polomljene su mu naočare. Pojedinci iz mase su nasrtali na obezbeđenje srpske delegacije u pokušaju da linčuju Vučića i tom prilikom je došlo do fizičkog obračuna s članovima obezbeđenja. Mnoštvo ljudi bacalo je kamenice, cipele i flaše u pravcu srpske delegacije, i nasrtalo na delegaciju, uz zvižduke i povike „Ubijte ga“,“Alahu egber“i „Umri četniče“.

Tako je Vučić ispraćen iz Potočara, pošto je prethodno iskazao poštovanje žrtvama Srebrenice i poručio da se one nikada ne smeju zaboraviti, kao i da je vreme da počne da se gradi drugačija budućnost srpskog i bošnjačkog naroda. Iz snimaka se jasno vidi da se radi o pokušaju Vučićevog ubistva i da je samo pukom srećom izvukao živu glavu. I pre i posle napada Vučić je ka Federaciji BiH, slao samo pomirljive poruke. Ni posle četiri godine niko nije odgovarao za pokušaj linča Predsednika Vlade Republike Srbije. Gotovo niko iz opozicije i NVO nije osudio pokušaj ubistva predsednika Vlade Srbije.

*Autor je politički analitičar i odbornik u Skupštini Beograda

Uputnice:

1.http://milivojevic.info/demonizacija/

2.http://www.politika.rs/scc/clanak/269288/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

Podelite:

3 Komentari

  1. Jos samo da napravis PreCedniku zlatni kip i da prinosis zrtve. Covece, puti narod da dise od Vucica, smucio se vise. Da je sladoled poceli bi ljudi povracati…. sokantno je srpsko podrepastvo.

  2. Tekst je pravilan. Bakarec govori o tehnikama podrivanja srbskog društva i države a ne samo o tehnikama rušenja zvaničnog predsednika.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here