Породица у Православљу

Поделите:

Православна породица је дашак неба на земљи, љубав Творца у делању стварања нових и добрих људи. Породица је благослов Бога и као таква сама по себи садржи слику светости Небеског Оца. Колико је потомство били битно сведочи нам читав Стари завет, али и Нови. Значај породице су одмах увидели и апостоли, па апостол Павле каже: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (Еф 5,32). Света Тајна брака је свештена тајна, која траје у реалности и читав живот. Сведоци смо да у савременом добу где је тенденција општег моралног посрнућа.

Брак јесте постао не тајна, него систем вредности за изругивање. Верност како Богу тако и супружницима је постала предмет изругивања. Друштво као такво намеће своје норме, али и брачни парови који немају реална очекивања од брачне заједнице. Два су пута спасења монаштво и брачна заједница, не требамо се заваравати оба су тешка.
Породица се рађа као црква, као заједница верујућих. „Децо! слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право.“ Еф. 6;1. Однос родитеља између себе треба да буде као однос Христа и Цркве, а однос према деци да има апостолске црте. Деци су родитељи узор, и родитељи требају да се уподобљавају Христу, а деца кроз родитеље, да следе пример. Тако добијамо једну присну, заједницу пуну љубави кроз коју добијамо и обожење.

У првим вековима хришћанства да би неко могао бити крштен и назвати се хришћанином мора је бити катихумен. Био је поучаван науци Христовој, ту је стицао знање, али и упознавао се са тим шта је Црква. У случају када стекне одређена знања, али и потврду заједнице тек онда бивао је крштен и пуноправни члан заједнице. Данас, немам овај процес поучавања у овој форми па је процес поучавања препуштен породици. Образовање како опште тако и основе вере и обичаја спознајемо кроз породицу.

„Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особито онима који су с нама у вјери.“ (Гал. 6,10), а како ли тек онима коју су нас научили основе вере. Ту видимо узајамни однос како у љубави Божанској треба бити и однос деце према родитељима. За нас је улога оца јако битна, у самој молитви Господњој се Богу обраћамо са „Оче наш“ љубав ка земаљском оцу пројектујемо на небеског. Мајка постаје стуб породице, и обично нас оне окупљају, као што нас и Црква окупља око Христа.

Улога породице јесте улога Цркве, и само колико нам институција породице буде јака, толико ће нам  друштво, али и Црква бити развијени. Данас приликом пада моралности, и улога породице опада, породице се распадају као и људи у духовном смислу. Дисфункционалне породице стварају проблеме читавом друштву, али носе и последице на остале. Људи из таквих породица ни сами немају узоре „здраве“ породице па праве и сами исте грешке. “Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.” Лав Николајевич Толстој

Метеја Филиповски

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here