Невен Пећо: МЛАТИСЛАВ БЛЕСАРА, НАЈЗНАЧЈНИЈИ СРПСКИ ПИСАЦ

Поделите:

 

Када је умро хрватски певач Оливер Драгојевић у Србији је завладала туга као да је умро Марко Краљевић. Ни светог Саву данашњи Срби не би тако ожалили. Недавно је на  београдском Ташу певао Цетинкси. Публика је у заносу певала са њим, толико је било снаге у емоцијама, писале су новине, да у растерали олујне облаке. Невреме је почело тек када је концерт завршен.

Гледам на РТРС Фахрета, симбол Титове Југославије и њене културе, одржала је величанствени концерт у Бањалуци, на препуном Тргу Крајине. Народ је одушевљени. Она је српска краљица. Ове примере наводим као кроки доминантне културне свести. Наравно, све то ваља зачинити Егзитом и Гучом. То је српски идентитет, културни и политички.

Удбашка књижевност, Луле – Лале

Не знам шта значи реч удба, али из многобројних текства, које свако има прилику да прочита у различитим медијима, могло би се закључити да је то коминтерновско-језуитска организација коју су, у Титовој Југославији, основали хрватски и словеначки комунисти и агенти својетских служби, на челу са другом Титом и Кардељом. Главни потрчко им је био Александар Ранковић. Ту су били и Иван-Стево Крајачић, Иван Мачек Матија и незаобилазни Крцун. Важна је, дакако, улгога друга Копинича јер је… Е, јеби га. Ко је све управљао душама и телима на јужнословеском простору.

И та удба управаља и данас, нарочито преко својих клонова – а такав је баш најугледнији и напопуларнији срски писац Млатислав Блесара. Друге удбашке књижевне клонове нећемо да помињемо… овом приликом.

За разлику од академика Ћосића који је завршио калемарски курс, Блесара је, попут академика Лулета, завршио гимназију. Али за разлику од Лулета, Блесара није постао Луле, већ Лале српске њижевности. Гимназију је зарвшио ванредно, или изванредно што би рекли његови Хрвати.

Велики писци морају да буду велики пијанци

Својевремено велики песник Мика Антић престао је да пије. Али пријатељи су му рекли: Мико, теби се не исплати да не пијеш, јер ти је фаца иста – и кад си пијан, и кад си трезан. Немаш потребе да будеш трезан, јер сви мисле да си пијан.

Блесара у књижевству није досегао Мику Антића, али му је фаца као да је мртав-пијан, и говори као да је попио флашу жестине. Језик му је трајно натекао, као да га је рој оса изуједао. И мисли су му тако јасне и прецизне. Па шта, и Крцун је био пијанац, па се дружио са писцима. Дружио се са Симом Пандуровићем у затовору.

Велики пијанац и теоретичар срске митологије

Блесарине интерпретација српске историје и културе одушевљавају комесаре Алџазире, која обавља функцију Јутела под командом, Ивана Горана и Владинира Милићевића.

А шта би пијани Блесара, него да баљезга. Његов мозак је трајно натопљен у алкохолу. Јасно је да он не зна ни шта прича, ни шта ради, али знају они који га пуне као двоцевку, мржњом према Србима и српској држави. Нема везе што та држава и тај народ  плаћају Блесару и сличне зависнике.

Зликовац Вук Караџић

Блесара има ставове о Вуку Караџићу као Огњена Кокош Војводичић. Вук је уназадио срску књижевности и српски дух. То што је Вук урадио не вреди по пизде воде. Само би требало поставити питање: на ком језику пишу и говоре Блесара и Огњена Кокош?

Како је Вук зајебао Блесару? Па да није извршо језичку реформу, Блесара би могао да чита књижевност која се развијала 400 – 500 година пре Вука. Зато што је изврши рефорому књиженог језика Мутислав не зна стари књижњвни језик, или старе књижевне језике? А ко му брани да научи?

Јарини Јарићи

Мутислав Блесара, као удбашко-језуитски пројекат ужичко-републичке књижевности, почео је да лапрда, тртља, да грокће алкохоличарским говором, највеће гадости о Вуку Караџићу још средином осамдесетих година 20. века. Тада је засијао на књижевном небу као звезда Књижњвне омладине Србије, Савеза социјалистичке омладине Србије, која је на неки начин чедо Јаре Рибникар и другова.

Да подесетимо оне који све знају: Јара је била жена Владислава Рибникара у чијој се кући на Дедињу, преко пута немачке команде, крило оно што се звало Тито, до јесени 1941. Пред крај живота, у дубокој старости, Јара је била другарица Мире Марковић у дирекцији ЈУЛ-а – Холбруковог и Милошевићевог политичког чеда.

Е та Књижевна омладина Србије (комуниста), дејствовала је под равнатељском палицом Јариног зета Милета. Уз асистенцију Тепшића, стамболићевог делегата у литерарном подмлатку, створила је, између осталог, књижевну звезду Млатислава Блесару. Довели су га из неког ужичког периферијског бифеа. Тада је естетику и поетику локалних пијандура увео у модерни српски књижевно израз.

Блесара и Обретковић

Тако су Јарини јарићи створили још једног јарчића.  Уз Жику Обретковића, сарадника омладинских листова и часописа, Блесара је најсјајнији драгуљ у трезору КОС-а (Књижевне омладине Србије). Они су симбол смоуправне, социјалистичке књижњвности, доказ да простонародни геније зна оно што образовани не знају.

Поред бифеа Блесара се школовао и у штампарије, што је било вема важно за социјалистичку мисао. Будућност Србије и њених грађан је у идејама Обретковића и Блесаре.

Коза и много јарића

Вука, коза и много јарића. Сви ти удбашко-језуитски кадрови, по команди, ставил су се на хрватско-словеначку страну у медијско-пропагандном рату за Титово и Бевцово наслеђе.

Хрватски и Бошњачки комесари водају Блесару, као „цигани“ мечку Божану, по Загребу и Сарајеву. Он, Божана, игра у ритму који мечкар, смрдљиви јасмин, удара и лапрда задебљалим алкохоличарским језиком о Вуку Караџићу, Косовској битки, Душановом царсту, нехришћанском православљу…

Мутислав Блесара је изразити пример лажне елите коју је удба створила, инсталирала и још одржава у животу и на положајима диљем бивше Титове Југославије.

Дабогда онај који их храни и штити био исти као они.

Невен Пећо

Поделите:

8 Коментари

  1. Svetislav Basara rodjen je u Bajinoj Basti 1953. godine.
    Autor je vise od dvadesetak knjiga-romana,zbirki pripovedaka,drama i eseja.
    Dobitnik je vise srpskih i medjunarodni nagrada za književnost,a njegov roman FAMA O BICIKLISTIMA smatra se jednim od najbolji romana druge polovine dvadesetog veka u srpskoj književnosti..
    Objavio je knjige
    Napuklo Ogledalo
    Peking by night
    Kinesko pismo
    Fama o biciklistima
    Bumerang
    Džon B. Malkovic
    Kratkodnevnica
    Looney Tunes
    Mongolski bedeker (Nolitova nagrada)
    Na Gralovom tragu
    Na ivici
    Sveta mast
    Ukleta zemlja
    Srce zemlje
    Uspon i pad Parkinsonove bolesti
    Izgubljen u samoposluzi
    Dnevnik Marte Koen
    Stradija
    Fundamentalizam debiliteta

    ovaj poslednji roman trebalo bi Neven Pećo da pročita pošto očigledno bi moga sebe staviti za glavnog lika unutra..
    Basara je odličan pisac u šta sam se uverio čitajući Srce zemlje..
    Interesantan praktično u jednom dahu se njegovo štivo čita..
    Preporučam svima i debilima i genijima.

  2. A jeste li ikad pročitali nešto pametno od ovog Nevena Keće?????
    Koliko ja znam Kećo palamudi nešto po Novostima i Politici ali ne zato što je pametan ili ima dara za pisanje već što je preko veze uletio tamo uz političku podršku preko veze sa kovertom u zadnjem džepu.
    Taj ako sastavi jednu kolumnu po narudžbi pun je sreće ko veverica buva.

  3. Браво, браво, браво, Срби, хвалите овога експерта за алкохолна пића. У историји књижевности било је поприлично бољих писаца од Блесаре који су мрзели свој народ. Ништа ново. Блесара или Басара, био је чак и амбасадор. Милим вас, изванаредни и оипуномоћени амбасадор, његова екселенција, на Кипру. Причао је домар да су га често морали скидати са ограде Амбасаде. А тај Блесара, у вријеме амбасадоровања, био је гост у једној емисји Утискачице анти српског утиска. Утискачица га је питала, затражила, да опише један радни дан амбасадора. Блесаra је одговорио: “Дођем у Амбасадау, морам да ставим кравату, потпишем неколико рачуна за тоалет папирм ха, ха, ха”. Ето и тај несрећник је био српски, nota bene, амбасадор. Његова колумна у једном дневном листићу је срамота за српски народ. Пљује и пише о свему и о свакоме. У јеном броју, пишући о Љ. Смајловић није бирао ријечи, а назвао је и “босанска прдара”. То не раде велики књижевници, господо.

  4. Већ неко време не читам Басарина писанија (последње је било, мислим, о лику презимена “Апрцовић”). Не знам ништа о његовој политици, али знам да је прешао на амерички стил: продај, продај, па опет штампај, па продај – к’о да га је Добрица Ћосић васпитавао… Знате ли ко је изјавио (пар деценија уназад) да му је Басара, практично, гуру?… Мене је то тада преварило, признајем… Данас ми је јасно зашто је “гуруов” ученик блента, именом Сергеј Трифуновић. И није случајно да су из истог краја. На Златибору је подигнута црква (не сасвим довршена) тек пре 5-6 година. Али зато остаци измаштане “ужичке републике” трају, и сведоче..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here