Никола Петровић: Идеологија је опијум за народ

Поделите:

Мало сам изменио Марксову мисао, али не и суштину јер суштински је принцип исти, осим што је на врху уместо Бога човек. Е сад, пошто милост Божја постоји за сваког човека, а милост идеолошких великана је веома селективна, ја се онда радије поклоним пред Богом, него пред човеком. И ја сам човек, па не бих себе да понижавам.

Но, то је неки мој поглед. Углавном, сва несрећа не само нашег народа, већ код многих, лежи у помршеној мрежи идеолошких праваца који су све, само не правац. Пошто смо изгубили то устројство које има сваки народ који има монархију, што уједно сматрам и најбољим обликом владавине за наш простор, затим поново створили, али због патогена опет изгубили то јединство, сада имамо уврежену ову мисао о слободи различитости, о слободи мишљења и влада општи колапс у друштву. Погрешно су схваћене речи великана да се моћ крије у превазилажењу разлика. Ми смо то схватили толико буквално, па мислимо да ако неко са истетовираним Будом и пентаграмом око врата улази у цркву да се моли Богу, тај мора да је пун знања јер је превазишао разлике. Не, људи! Тај је канта толико пуна ђубрета да се мора газити ногом. Превазилажење разлика се односи на сарадњу, а не прихватање свега и свачега.

Ето, нека буде да сам ја четник. Мада сам само српски националиста и не волим себе да ограничавам јер волим да сагледам из више углова, али нека буде да јесам. Има ту један Бојан који је комуниста. Сад, ја да сам власт, не бих њега клао. А сумњам и да би он мене стрељао. Обојици је у сржи српски интерес. Не могу да кољем људе којима је српски интерес тако битан, па макар били и комунисти. Али могу оне којима није, па нека су и четници. Да ли ће неко да носи титовку или шубару док брани Србе и Србију, мене не занима нарочито. То су само различите јединице једне исте војске.

И баш тако се имају превазилазити разлике. Да се такви људи скупљају у један корен који ће пустити краке кроз земљу Србију. То није на народу. На народу је да следи и он то хоће. Наш је народ најбољи! Пун хероја и добрих, поштених људи. Никако се тај идентитет и традиција не смеју губити јер је то кичма сваког народа! Критикујем нас стално, али из најбоље намере јер смо наивни. А наивност је по Дучићу ,,особина лепих душа”. Не може лош и злобан народ бити наиван јер такви одмах мисле на превару и подмуклост, као Рвати и Бугари. Зато ја критикујем, жао ми да нас преваре. А наш народ ће као неуништива машина следити све што заиста вреди, као што је и увек. Зато народ не треба кривити, већ то мало сујете међу људима који никако да се удруже и да своје идеолошке разлике превазиђу, а паметне мисли удруже у једну идеју, у српску идеју! Па да том снагом, тим јединством сложно ударе по свим осталим инсектима, губарима и осталим штеточинама и гњидама попут Другосрбијанаца. Да нам свима Србија не буде само под ногама, него изнад свега и преча од свих наших интереса!

А када се такав корен оформи, из њега ће нићи та дивовска шљива, под коју ће стати сви Срби! А дотле…дотле ћемо сви падати са крушке.

Никола Петровић за Видодван

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here