Nova lutanja raskoličke MPC – Korak do jedinstva – polukorak do ambisa

Podelite:

Pre nedelju dana, zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Markos Bolaris, izjavio je za Grčku Radio Televiziju (ERT) da se u pregovorima, u kojima bi učestvovale Srpska i Vaseljnska Patrijaršija, može naći rešenje i za Crkvu u Skoplju.

Mislim i da se za Crkvu koja postoji u Skoplju, koja je bila pod istorijski moćnom Ohridskom Arhiepiskopijom, razgovorima i pregovorima koji će biti na crkvenom nivou, u kom slučaju treba da učestvuju i Srpska i Vaseljenska Patrijaršija, siguran sam, može naći rešenje. Od momenta kada je zaustavljena propaganda, nenaučna i antigrčka, otvorili su se putevi i za ovaj narod da se integriše u Evropsku Uniju i NATO, da bude naš saveznik, i da mi na našoj severnoj granici budemo mirni, bez intervencija i osporavanja od strane Turske“

U isto vreme u Severnoj Makedoniji traje čitava rasprava unutar kanonski i svepravoslavno nepriznate MPC sa osnovnom dilemom: šta dalje da se radi i sa kim pregovarati? Sa SPC što je kanonski, istorijski i ljudski jedino ispravno, ili pak samo sa Carigradskom Patrijaršijom, što je u ovom trenutku za Makedonce veoma opasno i na ivici nacionalnog samopotiranja i duhovnog samoubistva? Ili možda sa obe Patrijaršije u isto vreme što je za MPC najverovatniji odabir, ali što može doneti rešenje i izlaz iz raskola samo ako se stav Majke Crkve tj. SPC ispoštuje do kraja. Međutim, bilo kakav ulazak SPC u rešavanje crkvenog spora na njenoj sopstvenoj kanonskoj teritoriji, nailazi na otpor velikobugarskog šovinističkog lobija u samoj MPC i severnomakedonskim državnim strukturama, koje su u određenoj meri, tajno i javno, povezane sa Sofijom. Uticaj tog antisrpskog, šovinističkog i velikobugarskog faktora u negdašnjoj Vardarskoj Makedoniji i Južnoj Srbiji, nikada u poslednjih 200 godina nije prestajao. Nezaobilazna instanca bilo kakvih pregovora oko rešavanja kanonskog statusa MPC, koja se već preko 50 godina nalazi u samoizabranom raskolu, jeste kanonska i svepravoslavno priznata Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija, kao autonomna Crkva Pećkog Patrijarhata, sa Njegovim Blaženstvom Arhiepiskopom Jovanom (Vraniškovskim) na čelu. Ta činjenica posebno iritira vrh MPC koji i dalje diše nenavišću prema kanonskoj POA, a pre svega prema Arhiepiskopu Jovanu lično.

U političkim krugovima u Skoplju zbog NATO servilnosti vrha severnomakedonskog državnog aparata, najvećim delom preovlađuje stav da se autokefalija treba tražiti direktno i jedino od Carigradske Patrijaršije, mimo SPC, koristeći se dodatno NATO i bugarskim vezama. Ma kako to izgledalo primamljivo za duhovno slepe i potkupljene političare u Skoplju, takav pristup nosi dodatno velike probleme za severnomakedonsku državu, velike rizike za jedinstvo makedonskog naroda kao i nove necrkvene izazove za ionako već kanonski i saborno nepriznatu MPC.

Posebnu zabrinutost u mnogim krugovima više i niže jerarhije kao i vernika MPC, izavale su nedavne velike podele u raskolničkoj PCU (Pravoslavnoj Crkvi Ukrajine), kojoj je Carigradska Patrijaršija potpuno nekanonski i u neopapističkom duhu izdala nekakav Tomos o autokefaliji (u suštini Tomos o veoma suženoj i ograničenoj autonomiji), po kome sva dijaspora ukrajinskih raskolnika prelazu u krilo Carigradske Patrijaršije i po kome Carigradski Patrijarh ima konačno apelaciono pravo da se meša i odlučuje o svim sporovima među sveštenstvom tzv. PCU. Po istom spornom i nekanonskom Tomosu, Sveto Miro za raskolničku PCU može variti i izdavati samo Carigradska Patrijaršija. Ova tri uslova koje je Carigrad uspeo nametnuti raskolnicima u Ukrajini, sigurno će biti traženi i od raskolničke MPC. Upravo to i plaši već odavno politički ucenjenu raskolničku jerarhiju MPC ali i svime što se događa dodatno zbunjene vernike ove nepriznate Crkve. Ako Carigrad, kao i kod ukrajinskih rasklnika, crkvenopravno preuzme svu makedonsku dijasporu i sve njene velike finansijske prihode i priključi ih sebi, veliki crkveni raskol u MPC i makedonskoj dijaspori je skoro neminovan. Nema tog Makedonca u svetu koji bi pristao da bude pod crkvenom jurisdikcijom Carigrada tj. Grka. Takav šamar makedonskoj dijaspori i makedonskom narodu izgleda ne smeju udariti ni davno politički ucenjena vrhuška MPC ni njihovi nalogodavci u vrhu severnomakedonskog državnog vrha..

Ako Carigrad bude zahtevao i da se Sveto Miro vari isključivo u Carigradu i odatle predaje nekoj budućoj ujedinjenoj Pravoslavnoj Crkvi u Severnoj Makedoniji, te ako bude insistirao na pravu apelacije za Carigradskog Patrijarha, onda se mnogi u MPC i među običnim Makedoncima pitaju: u čemu bi se onda uopšte i sastojala takva tobožnja autokefalija? Izleda samo u mahanju praznim Tomosom o ograničenoj autonomiji, pod lažnim imenom kanonske autokefalije, i slepom samoubilačkom slugeranjstvu otvoreno antimakedonskom i NATO projektu.

Iz svih gore navedenih razloga, u poslednje vreme se među samim Makedoncima sve više govori: Donedavno smo decenijama pričali da nećemo da nam Srbi u crkvenim pitanjima odlučuju ni u čemu, a sada u potpuno slugeranjskom duhu sami hitamo da nam Grci odlučuju o svemu. Čak i o onome što Srbi nikada nisu niti tražili od nas, niti su ikada i pominjali u razgovorima (na primer makedonsku dijasporu i pravo apelacije). Do samo pre nekoliko meseci smo Srbima govorili da nećemo nikada pristati na promenu imena MPC, a sada smo već pristali da se neka nova ujedinjena Crkva u Severnoj Makedoniji, ne zove MPC, jer to zajedno traže NATO i Grci. Do nedavno smo se kleli u Boga i međusobno zaklinjali na vernost makedonskoj dijaspori, koju Srpska Crkva nikada nije tražila za sebe, a sad smo spremni da pregovaramo sa Grcima i o tom pitanju, gledajući ukrajunski primer i strepeći od novih unutarmakedonskih deoba. Sada i po pitanju dijaspore. Do nedavno smo u pregovorima sa SPC svi bili jedinstveni da se Sveto Miro u nekoj budućoj autokefalnoj Crkvi ima variti isključivo i samo u Skoplju, a sad smo se već skoro potpuno predali i po tom pitanju pa pristajemo na skoro svaki zahtev Carigrada.

Sudeći po pisanju najuticajnijih skopskih medija MPC je već pristala na to da se Sveto Miro vari u Carigradu a o pravu apelacije Carigradskog Patrijarha se ozbiljno razmišlja, pa i tu može lako doći do novog popuštanja MPC. Ostaje samo teško rešivo pitanje dijaspore, koje je za Carigrad ključno, jer Fanar insistira na svom naopakom i potpuno neopapističkom tumačenju kanona Crkve tj. na nekakvom izmišljenom pravu Carigrada na svu pravoslavnu dijasporu svih naroda u celom svetu. Od svih spornih pitanja ovo pitanje je najvažije i za raskolničku MPC. Bilo kakvo popuštanje vrha MPC Carigradu po pitanju dijaspore izazvaće sigurni raskol u dijaspori MPC i celom makedonskom narodu.

Pored svega ne treba zaboraviti da SPC sa potunim pravom insistira, a mnogi grčki krugovi to prihvataju, da se do rešenja može doći samo uključivanjem i autonomne Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije u sve pregovore. I SPC i mnogi grčki krugovi insistiraju na prethodnom svepravoslavno priznatom dogovoru a potom i ujedinjenju POA i MPC, u neku novu ujedinjenu crkvenu strukturu u Severnoj Makedoniji, koju bi na kraju i svojim potpisima priznali i SPC i Carigrad i cela Pravoslavna Vaseljena. Tek razgovorima sa POA i prihvatanjem njene kanosnke jerarhije, raskolnička MPC može rešiti svoj nerešeni crkvenopravni status i izaći iz nekanonskog ćorsokaka. Ma kako se ta nova ujedinjena Crkva eventualno bude zvala, POA je neizbežna i biće važan faktor u pregovorima. Bilo kakvo rešenje bez učešća POA za SPC i veći deo Pravoslavlja će biti potpuno neprihvatljivo. Čak i mnogi carigradski klirici i jerarsi takođe smatraju da bez POA nema, niti može doći, do kanosnkog i zdravog rešenja.

Sve u svemu, sve karte oko pitanja Crkve u Severnoj Makedoniji su na stolu. Ime neke eventualne, buduće i ujedinjene Pravoslavne Crkve u Severnoj Makedoniji sigurno neće biti MPC, i na to je vrh MPC već pristao pod pritiskom NATO-a i Carigrada. MPC na promenu imena licemerno nije pristajala samo kad su pregovarali sa SPC, po onoj suludoj rečenici koju su jednom prilikom izrekli u razgovorima sa blaženoupokojenim Patrijarhom Pavlom: «Mi ćemo pre sa crnim đavolom nego sa SPC» . U svakom slučaju uskoro će početi polako odmotavanje i ovog zamršenog crkvenog klupka u kome su isprepletani razni duhovni, politički, nacionalni i istorijki interesi. Severna Makedonija je, ako se bude poštovao vekovni kanonski poredak, samo korak do rešenja crkvenog pitanja. Ako razni politički interesi i etnofiletizam i dalje budu primarni u razmatranju ovog važnog pitanja, Severna Makedonija će kao i ranije biti samo polukorak od ambisa novih raskola i novih deoba. Najveća odgovornost, kao i ranije, leži na episkopima MPC. Da li će davno ucenjeni vrh MPC imati snage da prevaziđe svoje stare slabosti? Sudeći po ranijim propuštenim prilikama, po slugeranjskom duhu prema svakome ko je na vlasti u Skoplju, po makedonskom nacional šovinizmu koji ih decenijama izjeda i muči, po narastajućem velikobugarskom uticaju na episkopat MPC, kao i po mračnom duhu NATO-a koji stoji u najcrnjoj senci čitavog procesa približavanju MPC Carigradu i Sofiji, i ovog puta će vrhu MPC ići veoma teško. Sa jedne strane posmatrano, vrh MPC sputava makedonski etnofiletizam i njihova sopspstvena srbofobija tj. onaj konvertitski mentalitet borbe protiv svoje sopstvene srpske narodnosti koja je među Slovenima do dvadesetih godina 19. veka bila potpuno dominatna u sva tri dela Makedonije. Narodnosti koje su se današnji moderni Makedonci skoro potpuno odrekli. Sa druge strane Makedonce ograničava i agresivni jelinski i bugarski etnošovinizam, kome ucenjeni vrh MPC i potkupljni vrh makedonske države, po nalogu NATO pakta, i pored svih jasnih opasnosti, samoubilački i bezumno hita u čeljusti. Slično hipnotisanim žabama koje same hitaju u usta zmija otrovnica koje ih žele progutati. Sa treće strane, možda i najvažnije, vrh MPC sputava potkupljivost i velika duhovna nezrelost njenog episkopata kao i njegova spremnost služenju svetskim centrima moći. Onim centrima moći koji niti su iskreni prijatelji Pravoslavlja niti državnog jedinstva niti dužeg opstanka države Severne Makedonije.

Ostaje nam pre svega molitva Živome Bogu da On po Svome velikom čovekoljublju pomogne da se svi problemi jevanđelski reše, i da On ispravi srca ljudska ka smirenju i kanonskom poretku. Bez toga bilo kakvo zdravo i trajnije rešenje pitanja Pravoslavne Crkve u Severnoj Makedoniji neće biti moguće.

Predrag Mirković Porečki

 

 

 

Podelite:

3 Komentari

  1. Kažavte mnogu vo eden tekst. Da i za sostojbite vo raskolničkata MPC, kako što na dvaeset mesta spomnavte (za čija sostojba patem, braќata Srbi se so potpolno čisti race i srca) i za sostojbite vo okolinata na jurisdikcijata na MPC. Se vi e dobro poznato i gledam mnogu sostraduvate so Makedonskiot veren narod i sostojbata vo koja se naoѓa. Silni ste na zborovi i spomnuvate srpska narodnost vo Makedonija so seto pravo (zošto ne, toa go pravat i grcite i bugarite), potpolno zaboravajќi deka taa narodnost mu beše voeno nametnata na Makedonskiot narod!
    Razmislete!

  2. Kažete … Ta narodnost (srpska) je vojno nametnuta Makedoncima? Kad? Početkom 19. veka, koji sam piminjao? Ili u 18, 17, 16 ili 15. ili veku? Ko im je nametao srpsku narodnost tih 500 godina?Turci? Mislite da su Turci od Makedonaca pravili Srbe? To je potpuno bezumlje. U to niko ne bi poverovao osim da je izgubio razum. Zar ne vidite da su Srbi u Makedoniji autohton i većinski narod, sve do druge polovine 19. veka? I kako objašnjavate da mnogi, ne srpski, i raznorazni različiti izvori u tih 500 godina taj narod prepoznaju kao Srbe? Ili kao dominantno Srbe? Hoćete li da Vam citiram 10 različitih izvora? Ruskih, turskih, latinskih? I zašto Bugarin Petar Draganov piše oko 1880. godine … Ispitijući pesme makedonskih Slovena našao sam da one pevaju isključivo o srpskim srednjovekovnim i novijim junacima i vladarima … Pre će biti da su komunisti Makedonci od 1944 nametali makedonsku narodnost Srbima.
    Razmislite!

  3. Na primer, otkuda u 17. veku da latinski misionari u Skoplju svedoče da u gradu žive Srbi, Turci, Jevreji i nešto Vlaha? Kako to da oni ne pominju nikakve Makedonce pa čak ni Bugare? Ili otkuda da francuski štabni oficiri početkom 19. veka u sva tri dela Makedonije ne pominju ni Bugare ni Makedonce, već od Slovena isključivo Srbe? Ovo nisu srpski izvori već zapadni. Otkuda toliko toponima sa imenom Srb u Makedoniji još od davnih vremena?

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here