Олга Томовић: Чувари нереда

Поделите:

Недеља полако клизи и сати теку у неком времену које није природно. Данас ће дан бити дужи, украо човек од јуче један сат, па додао на данас. Телом се прилагођавам и не иде ми. Још једна људска глупост. Још један покушај да се помере границе природне издржљивости ума и тела. Прво смо одлучили да направимо сат, а онда смо увидели да негде не штима рачун, па смо одузимали и додавали и то све сада када је наука испред природе.

Људска глупост је немерљива категорија. Гледам све остале категорије које се дају измерити и увиђам да смо и овде, у домену памети, покушали да уведемо коефицијенте и тестове, али безуспешно. Време је да спуштамо критеријуме, да линију идиотизма, која је сада најраспрострањенија у популацији (читај Срба), подведемо под нормално интелигентан, а сев изнад да категоризујемо као перверзну лудост и залуд коришћење сиве масе. Овде нам не треба мозак, довољно је да нам говоре шта да радимо, довољно је да слушамо, довпљно је да се сагињемо док нам не пређе у навику и у генетску структуру.

Испровоцирана сам генерално. Јесте недеља, и јесте да је сат померен (како то звучи нелогично), али моја нервоус генералист данас не гледа ни у клендар. Од синоћ искључиво треперим због људске глупости. Не помаже ни ситан рад на новом комаду накита, не помаже ни музика. Приметих да од јутрос држим слушалице у ушима, а нисам пустила музику. Ваљда слушам само своје мисли које се врпоље око још једне нелогичности.

Наиме, имали смо председника, двадесет година прође од како је одлетео са власти и то на једва, искључиво због тога што смо тада (лаички) увидели колики је олош и шта нам уради од државе и живота. Али авај, остадоше живи они чувари историје који имају своје виђење ствари мимо света. Мислим на оне остареле идолопоклонике лика и дела, сада већ покојног, председника и жене му његове, верне у свим злоделима и избегле са њиховим парама у дубоку илегалу.

На страну чињенице и сртани упливи у политичку слику ондашњег пада Слободана Милошевића и жене му Мире, култ личност у народу још постоји и ако је нова личност на пиједесталу полубогова, полутан Вучић, кога та иста категорја људи обожава до имбецилности. Значи да једна маса остареле популације, а већинске у мањихски младој Србији, обожава и покојног Слободана и живућег полубога и председавајућег нашом садашношћу. Још примећујем да та иста категорија, поред ових идола, редовно обожава и СПЦ и куне се у Бога, а на ревеверу још држи чланску карту црвене боје, само сада испод поставе.

Kада би неко са стране, Марсовац, Елијен,мали зелени, било ко, погледао нашу слику друштва, збунио би се, јер толико обожавања и вољења, а крви до колена, ма до браде. Држим да је то производ луде љубави, садомазохистичке љубави, идиотског и побожног слепила за истину, а истина је једна – ова популација коштала нас је једне државе, хиљаде мртвих и стотине хољада избеглих.

Та иста популација обожавалаца данас држи другод идола у срцу и на челу државе.
Ето, недеља је, а ја нисам довољно глупа, ни заборавна, ни матора, ни луда да могу да одглумим равнодушност на ову појаву. Уместо да крадем сате дану који их има вишка, да прчкам прстима по тастатури И пишем о лепоти и пролећу, ја се хватам за друштвене аномалије И држим се истих, ко пијан плота, јер сама спадам у ону категорију Срба који (мерено коефицијентима по старом рачуну) узалуд троше мале, сиве ћелије… И знам да је залуд, никог ова моја бука неће одвратити од слепе љубави, нити ће променити историју, па опет пишем.

Kада ово написах, увидех да ипак пишем о љубави, па ћу да додам и неки цветић и по којег једнорога и заокружићу слепило пинкастим тачкицама. И кич је за људе, нест пас?

Олга Томовић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here