Олга Томовић: Друштво српских робова

Поделите:

Мислила је на свет око себе који пати, на друштво са све дубљим класним разликама, на социалне неправде које су Србина свеле на плизавца за цркавицу, од првог до првог у месецу. Мислила је на децу без јасног циља у животу и без добрих узора који би им отворили очи према правим вредностима. Говорила је из срца, јер је говор био краћи од мисли које су захтевале дугачке реченице, за које није имала времена ни саговорника. Због тога је писала, јер је то умела боље, јер је тако свака њена реч добијаја на тежини.
Није желела да је ико види као помодарку која своди свет на мали тањир супе испред свог носа. Тамо где се она кретала човек није имао идеју нити о свету у ком је роб, нити о некој широј слици друштва, јер му је ум усмерен на материју, био укалупљен и обрезан, стога је држала да је њена дужност да им указује на све оно што не виде и не чују.
Није свој рад видела као нешто велико или значајно, једноставно ју је јела срамота због гомоле личних тривијалија око којих су се врзмали умови робова.
Светови су небројени , а са њма и могућности, а то је требало да се усади у свако младо срце, пре него што га дохвати машина и исуши из њега све животне сокове.

Многе се сенке играју по простору, зло је опопљиво, избија из очију тек стасалих, острашћених по питањима личног малог битисања и једино ту, а за све остало искежених очњака:”граби, отми, смувај, снађи се!” Нова младост старих костију, погурена над пленом, погнута животом, дрогирана, пијана, бесциљна…
Никада о себи и никада о свом сићушном универзуму, никада дневничку прозу без литерарног квалитета и едукативне суштине.
А, онда када се осврнула на свет о ком је писала схватила је да га чини баш та гомила сићушних универзума…укључујући ту и њен.
Сабор малих судбина чини једно друштво, у овом случају тужно друштво српских робова…шира слика била је непрегледан низ кругова који су чинили ланац…окове је обезбедио газда.
Уторак је добар дан за турпијање…

Олга Томовић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here