Olga Tomović: Golo srpsko licemerje (pornografskog konteksta)

Podelite:

Eto Baba Marte, a taman sam danas želela da okupam stranicu prolećem I cvećem u pupoljcima…ali i uvek ono ali.
Danas me bode nepravda sa svih strana, prosto me secka na listiće koje moram da sročim u jedan vapaj. Na Prvoj sabajle ugledam školskog, raščupanog, bivšeg ministra kulture i bivšeg dirigenta beogradske filharmonije. “Koja je ovo tetka?”, projuri mi bez zagledanja, a onda prepoznavanje, pa se postidim i sebe i svoje generacije. Toliki talenat, tolika energija, pravi umetnik, a prodao se za šaku nečega i to se loše prodao. Naravno da se umetnici slabo snalaze u politici, mozak im nije tako navijen, ali se dobro snalaze sa novcem…ko će ga znati? Onda opet moja neverica i pokušaj opravdavanja generacijski i školsi orjentisan: “Možda je ucenjen nečim, možda su mu pretili, možda je idealista u pogrešnom smeru?! ” I tako se zaglibim u trivijalni utorak do kolena.
Gledajući istorijski, mnogi su se umetnici gurali u politiku, posebno je draga bila glumcima, oni dobro glume u svakoj situaciji, to im je struka. I niko se nije pokazao. Jesu se neki klinci i klinke zagledali bolje, možda motivisali na neki šiparički način, ali opet nikako na pravi. Sećam se Osvaldove priče o Sergeju i njihovom druženju na studijama, prvenstveno u malom iznajmljenom Osvaldovom stanu u centru. Sećam se njegove neverice da bi on mogao da pokrene masu. Govorila sm mu tada da se ljudi menjaju, iskustvo je učiteljica života, ali on nije odustajao.Da li to onda znači da ja sada treba Sergeje da gledam kroz prizmu mladosti i ludosti? Ne. Ali ću i ja ostati pri tvrdnji da politika nije za umetnika. Mi smo čiste duše, neokaljani smo perverzijama zakulisnih radnji, jer naše su kulise prave, a govorimo emocijom. I muka mi bude od onih isprobanih metoda blaćenja, onih Željkovih otvorenih pisama sa namerom da otvori pandorinu kutiju, pa ko živ, ko mrtav. Užas i strava. Bešte umetnici od ovog ubice umetnosti, ako u vama ima i jedne zdrave daske u glavi. Nije vam mesto na čelu kolona, mesto vam je u koloni, na trapezu, sa usnama punim tuđih misli.
Da dan bude još gori, uticalo je i moje stanje – ni ovde, ni tamo. Udovica sa jezikom i mozgom nije po srpskocrnogorskobosanskom ukusu. Zabrazdili smo u balkaneriju, retro fundamentalizam, kvazi hrišćanstvo. Meni bi da stave crnu maramu, pa da me zakunu na večni počinak još za života. Onda da lepo pustim brkove i da zatvorim komp, jer, pobogu, žalim zauvek i nemam sebe bez njega. O, kako su balkanizmi protivprirodni, protivljudski, protivženski. Postojim, dišem, mislim, dakle živim. Kako živog čoveka u grob smestiti, ali radno i poletno, jer za leba mora i da se radi i da se taj posao omalovažava, jer ne sme da bude ispred patnje i smerne melanholije. E pa, moja melanholija nije ni smerna, ni tiha, dođe mi da vrištim. Nisam u grobu, živa sam, ej! I ko zna šta ću još kroz ove prste propustiti, kakve će me misli i brige, i sanjanja terati da se rečima kidam i borim i volim. Takva sam, životna, pravedna, takvu me je Osvald voleo, takvu sam i ja sebe najzad zavolela.
Za kraj, mala ali ubitačna licemernost. Na zidu lokalnog Doma Zdravlja vise nasmejane omladinke u raskoraku, vežbaju, muvaju se sa momcima, grizu jabuke sa ajkulskim zubima od 5000 evradi. Na par stolica i u krcatoj dušegupki od čekaonice džodže penzioneri. Na dvadeset penzosa jedna mlađa osoba. I svi škrbavi, savijeni od bolesti, žuti u licu… Nema razgovora, rano je valjda i bakama i dekama, nema ni sjaja u oku, nema ni nade… Tvrdim da su penzioneri poslednji optimisti u paklu zdravstva, jer su preživeli radni vek i dokono čekaju kraj, a nadajući se da će ih nekako zaobići, pa makar još deset, dvadeset godinica. A mi, srednjaci, najugroženija kategorija, sa predispozicijama za srčku, kancer, šećer, holesterol, mi se ne nadamo ni penziji, a kamoli dugovečnosi koju sramno propagira Ministarstvo Zdravlja i Institut “Batut”. Sram vas bilo, uterujete nam krivicu zbog loših životnih navika, a rab srpski koji pošteno radi za 200 evra mesečno, nema ni za par kila voća, a kamoli živaca i snage za “pravilan odabir namirnica”.
Još jedan primer licemerja i otvorenog ataka na savest, jer mi smo krivi što mnogo radimo, malo spavamo, loše jedemo i rano se opraštamo od ovog sveta.
Onda neka mi neko kaže da je utorak običan dan u nedelji. Možda nekom…možda vama slepima I bezosećajnima, ali meni je svaki kao godina, bilo dobra ili loša. Utorkom sabiram I oduzimam, posmatram, osećam, pričam, stvaram, sahranjujem jedno, a vaskrasavam drugo. Ja živim svaki dan, a vi?

Olga Tomović

Vidovdan

Podelite:

1 komentar

  1. menopauza simptomi – klimaks kod zena. Menopauza simptomi kao što su izostanak sna,loša koncentracija,slabije pamćenje,razdražljivost,povremeni napadi vrućine i preznojavanja tj. valunzi u menopauzi kao i nagle promene raspoloženja čak i depresija javljaju se u peri-menopauzi tačnije na samom početku menopauze.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here