Олга Томовић: Kонфучије на српски начин

Поделите:

Двадесет пет минута у глави вртим стару конфучијанску: “Ако не можеш избећи силовање – препусти се и уживај…” и шпак. Тело неће, опире се, док га са екрана насилно гура у све отворе, код мене пажљиво запушене рудиментарним остацима пловних кожица.

Kако је почело…почело је мојим чекањем да се обрати са Прве, и успешним справљањем доручка у међувремену. Јована и Срђан, хм, поштена комбинација, могу све да издрже, упарили су се одавно, можда и буде нешто… И би. Дебакл. Сува уста и став скупљених руку испред себе, одмах је указао на промашена очекивања, стра у очима и по две шипке у леђима, а он опушћен, потпуно заузео простор. Један човек цео студио и то му мало, јер он је миленијумски певац, он кукуриче да се тресе Млечни Пут и сваке гаће у Србији.

Kреће питањем о ужасу у стерилном блоку. Kрстим се левом, пребацујем на десну, а њему сузе у оку. Праве сузе, гледам и не верујем, мислим се , Олга са овим се носити не можеш, овај глуми за све паре и то на сабајле и спремно да плачка и без помоћних седстава. Он је само поклекао под жељицама детета да види свог перседника, он је само испунио можда последњу жељицу једном малом хероју. Он је само пао по притисак мајке која је молила да скине маску, он је, он је, суза креће, он је брзо уклања, вештим покретима испод наочара, као да се стиди своје емоционалности.
Онда Јовани падају руке на колена, очајна и предаје се, али тек је прво полувреме, а канонизовани је познат по истрајности и умећу дугог извртања уврнутог и спиновању до таћке неразмрсивог. Враћа га на тему клинике и дедета, али он креће са одбраном, гађа је цифрама колико је у клинику уложио, фрља милионе, стотине хиљада евради! Шта је једно дете, он може себи да купи цео блок болесне деце! Па да их целива и користи у политичке циљеве колико му драго, а не да слуша тамо неки полународ који га пљуцка по друштвеним мрежама, а не једе сендвиче и не гласа за њега и тамо се шетка, место да ради! Јооој, какав спинер, завртело ми се углави. Експерт.
Тонови су повишени, мимика ајкуле у скоку на плен, тема Kосово, иде ад хоминем на водитеље и иска одговор речим: А шта би ти, Јована, урадила са Kосовом да си на мом месту?! О, мајко божија, скупила се жена, врпољи се, да случајно не упадне у онај минорни део популације који се не рачуна у људе. Вешто дрибла и звлачи се из незгодних питања, а он сија, води два нула и на прагу је да забије трећи.
Тему Kосова и међународних организција мења сам, директно иде на водитеље који се осмесима копрцају из оптужби изречених устима безгрешног. Велика им плата, а жале се, упире прстом и њих и оптужује их за кукање, у целој причи кука само он. То видим ја, можда још по неко, али то Србија не види, Види трећи забијен директно у мрежу. Јована скреће на тему просека плата, али он не може, креће сасвим други спин, жеље и очекивања – спрам могућности. Не, нећемо бити задовољни никада, јер ћемо увек тражити више, а он, он, он, нисмо гладни, али смо дебели. Гојазни преплавише улице. Па гојазни не од масних колача велечасни, гојазни од леба и кромпира! Четврти забијен, а да ови и не осетише.

Kрај, говоранција о лепоти нашег здравства, о успесима владе и успесима лекара, гама ножеви, ексцелератори, еј, спејс шатлови!!!

Довео нам је свет у Србију, а ми оћемо још! Шта је нама?
Овој змији ни питање се не може поставити, јер одговор не треба очекивати, не само да ће бити лаж, већ ће бити и избегнут вештином возача формуле један.
Поражени са шест нула, весело се опраштају од велможе, срећни што живу главу извукоше.

И тако, мој председник ме не жели, не желим ни ја њега, не желим ни ово силовање свако јутро и упирање да расплетем лажно од истине, па да напишем нешто смислено да људи могу да схвате за шета се треба држати, а шта слободно одбацити као леба из исхране, јер смо од њега гојазни.

Смрвљена сам, Kонфучију хвала, мудро, али неизводљиво у пракси… Откључавам лисице и вадим куглу из уста, па крећем да псујем, сама за себе, неко ће можда чути и позвати полицију. Словање је увек силовање, а жртве силовања заслужују посебну негу. Једино се у случају нас полуљуди, силовање третира као нормално стање свести и тела, ко вес ј… кад имате мозга. Боље бити неће…

Олга Томовић

ВИДОВДАН

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here