Olga Tomović: Konfučije na srpski način

Podelite:

Dvadeset pet minuta u glavi vrtim staru konfučijansku: “Ako ne možeš izbeći silovanje – prepusti se i uživaj…” i špak. Telo neće, opire se, dok ga sa ekrana nasilno gura u sve otvore, kod mene pažljivo zapušene rudimentarnim ostacima plovnih kožica.

Kako je počelo…počelo je mojim čekanjem da se obrati sa Prve, i uspešnim spravljanjem doručka u međuvremenu. Jovana i Srđan, hm, poštena kombinacija, mogu sve da izdrže, uparili su se odavno, možda i bude nešto… I bi. Debakl. Suva usta i stav skupljenih ruku ispred sebe, odmah je ukazao na promašena očekivanja, stra u očima i po dve šipke u leđima, a on opušćen, potpuno zauzeo prostor. Jedan čovek ceo studio i to mu malo, jer on je milenijumski pevac, on kukuriče da se trese Mlečni Put i svake gaće u Srbiji.

Kreće pitanjem o užasu u sterilnom bloku. Krstim se levom, prebacujem na desnu, a njemu suze u oku. Prave suze, gledam i ne verujem, mislim se , Olga sa ovim se nositi ne možeš, ovaj glumi za sve pare i to na sabajle i spremno da plačka i bez pomoćnih sedstava. On je samo poklekao pod željicama deteta da vidi svog persednika, on je samo ispunio možda poslednju željicu jednom malom heroju. On je samo pao po pritisak majke koja je molila da skine masku, on je, on je, suza kreće, on je brzo uklanja, veštim pokretima ispod naočara, kao da se stidi svoje emocionalnosti.
Onda Jovani padaju ruke na kolena, očajna i predaje se, ali tek je prvo poluvreme, a kanonizovani je poznat po istrajnosti i umeću dugog izvrtanja uvrnutog i spinovanju do taćke nerazmrsivog. Vraća ga na temu klinike i dedeta, ali on kreće sa odbranom, gađa je ciframa koliko je u kliniku uložio, frlja milione, stotine hiljada evradi! Šta je jedno dete, on može sebi da kupi ceo blok bolesne dece! Pa da ih celiva i koristi u političke ciljeve koliko mu drago, a ne da sluša tamo neki polunarod koji ga pljucka po društvenim mrežama, a ne jede sendviče i ne glasa za njega i tamo se šetka, mesto da radi! Joooj, kakav spiner, zavrtelo mi se uglavi. Ekspert.
Tonovi su povišeni, mimika ajkule u skoku na plen, tema Kosovo, ide ad hominem na voditelje i iska odgovor rečim: A šta bi ti, Jovana, uradila sa Kosovom da si na mom mestu?! O, majko božija, skupila se žena, vrpolji se, da slučajno ne upadne u onaj minorni deo populacije koji se ne računa u ljude. Vešto dribla i zvlači se iz nezgodnih pitanja, a on sija, vodi dva nula i na pragu je da zabije treći.
Temu Kosova i međunarodnih organizcija menja sam, direktno ide na voditelje koji se osmesima koprcaju iz optužbi izrečenih ustima bezgrešnog. Velika im plata, a žale se, upire prstom i njih i optužuje ih za kukanje, u celoj priči kuka samo on. To vidim ja, možda još po neko, ali to Srbija ne vidi, Vidi treći zabijen direktno u mrežu. Jovana skreće na temu proseka plata, ali on ne može, kreće sasvim drugi spin, želje i očekivanja – spram mogućnosti. Ne, nećemo biti zadovoljni nikada, jer ćemo uvek tražiti više, a on, on, on, nismo gladni, ali smo debeli. Gojazni preplaviše ulice. Pa gojazni ne od masnih kolača velečasni, gojazni od leba i krompira! Četvrti zabijen, a da ovi i ne osetiše.

Kraj, govorancija o lepoti našeg zdravstva, o uspesima vlade i uspesima lekara, gama noževi, eksceleratori, ej, spejs šatlovi!!!

Doveo nam je svet u Srbiju, a mi oćemo još! Šta je nama?
Ovoj zmiji ni pitanje se ne može postaviti, jer odgovor ne treba očekivati, ne samo da će biti laž, već će biti i izbegnut veštinom vozača formule jedan.
Poraženi sa šest nula, veselo se opraštaju od velmože, srećni što živu glavu izvukoše.

I tako, moj predsednik me ne želi, ne želim ni ja njega, ne želim ni ovo silovanje svako jutro i upiranje da raspletem lažno od istine, pa da napišem nešto smisleno da ljudi mogu da shvate za šeta se treba držati, a šta slobodno odbaciti kao leba iz ishrane, jer smo od njega gojazni.

Smrvljena sam, Konfučiju hvala, mudro, ali neizvodljivo u praksi… Otključavam lisice i vadim kuglu iz usta, pa krećem da psujem, sama za sebe, neko će možda čuti i pozvati policiju. Slovanje je uvek silovanje, a žrtve silovanja zaslužuju posebnu negu. Jedino se u slučaju nas poluljudi, silovanje tretira kao normalno stanje svesti i tela, ko ves j… kad imate mozga. Bolje biti neće…

Olga Tomović

VIDOVDAN

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here