Олга Томовић: Лаж је загосподарила, праведни ћуте и стрепе од поганих речи

Поделите:

Лажни осмеси, лажна дотерана фотографија личних живота, лажни пријатељи, лажни дани и лажне среће. Лажни нокти, лажна коса, лажна бунда, лажне године. Лажне биографије и лажне титуле. Лажна храброст и лажни страхови. Лажни животи у гомили лажних људи. Мода лажног, фејк, површног… Лажна тела без духа, машине за производњу лажне усхићености и лажно “пре” испред сваког придева – прелепо, предивно, преслатко, пре, пре, пре…прелажно… и “”Life Coacing”… веганство…мир у свету…срећа, срећа, радост – уживанција…
Једино је отуђеност права. Одвојеност од правог и телесног, прогон туге, прогон душе…
Из хладних очију, на нацереној маски, из човека проговара мук. Тишина у упокојеној души. Без правог осећаја је лакше преживети време где је срећа императив…срамота је не бити савршен, макар и лажно…
Питам се где нестаде јединственост и питам се зашто се све што је другачије сече до бетона? И питам се зашто је срамота рећи оно што осећаш…зашто је из времена избачена старост, достојанствена сатост, а презрена бора на челу, мудрост у оку и разговор душа, мистерија животне енргије и дубина? Срамота је немати, а није срамота грабити…
Питам се докле ће лажне среће јести оне праве и докле ће моралисати лажни безгрешници, и колико ће речи употребити лажни праведници да осуде праве пратиоце људскости. Лаж је загосподарила, праведни ћуте и стрепе од поганих речи и накарадних увреда лажних тумача закона природе, лажних проповедника, и лажних богобојажљивих дрекача.
Питам се зашто пате они који су вредни праве среће, зашто се крију заљубљени, а отворено шетају лажно млди са лажно лепима.
Ја се речи не плашим, ни будућности, ни маски, ја ратујем отворених карата и душа ми је чиста пред духовима предака и духовима вољених. Kада лажни крену упалићу се као огањ и нећу рећи ни једну лаж, победићу их истином. Једино се плашим оних лажи које циљају да убију свако семе светлости, јер им је мрак дражи, у мраку се не виде крвави ожиљци њихових рана. Они своје лажне животе хране тугом. Питам се зашто? Питам се докле…
Питам се, а одговор знам…и бес ми не да да се осмехнем на кристално јутро…

Oлга Томовић

ВИДОВДАН

Поделите:

1 коментар

  1. Па и није баш тако: тако је ако ћеш да продаш душу за неку сигурност, апанажу, статус… а ако пресечеш, одлучиш да те не занима – онда постајеш бесконачно скуп за систем. Осим тога – када схватиш да те не занима шта “продати” раде, мисле, изговарају – почећеш да примећујеш људе сличне себи и њихове Бистре Потоке.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here