Олга Томовић: Жути, острашћени и “интелектулана елита”

Поделите:

Прошеташе људи улицама престонице. И, као што би мој учитељ рекао – Тресла се гора, родио се миш. Шетала сам и ја тога дана, али неким својим послом и нисам имала никакву жељу да се придружим “интелектуалној” Србији, која је опет мањински, показала колико је слаба и остарила.

Да не испадне како стално критикујем, кукам и жалим се на власт и оне уз власт, обрадовала сам се новом народном полету. На час сам помислила да су нам “браћа” Французи ударили шамар и да смо се најзад освестили, а оно опет цврц. И не умањујем труд људи који су здушно и искрено пожелели да искажу свој бунт, опет су их опструисали они стари преваранти. Опет такозвана опозиција и лица од којих подилази мучнина и самом шетачима, а камоли позицији, која је једва дочекала да се ухвати за њихово појављивање и да тиме острашћеним поклоницима вође покаже како је Србија у цвату, а они тамо неки квази интелектуалци и Американци  и Русофили и Франкофили и простаци и плаћеници и досовци покушавају да сруше вољеног.

Уз сво дивљње Француским жутим прслуцима и уз дужно поштовање оној србији која је запуцала из унутрашњости да искаже своје незадовољство, наша имитација француске побуне испала је јадна и смешна. И погрдности које су се могле чути, а упућене фанатичним љубитељима вође (сендвичари, крезава србија), нису постигли ништа друго до још веће нетрпељивости међу Србима. Уместо да се захтеви тако сроче да одзвањају у ушима свих Срба, да продрмају заспале И скину мрену са очију заведених, видели смо једну неуједињену масу, бесну, разуздану, без јединственог циља. Иако је наглашено још пре почетка протеста да се нигде неће појавити партијски симболи, појавила су се партијска лица уместо И то она иста лица која су скуп требала да заобиђу у широком луку.

Никако не претендујем да постанем звездица политичке анализе, само перцепирам очигледно И изговарам оно што други не могу или не желе, јер неме ни шта да изгубим, нити ишта да добијем. Да сам приметила макар и искру потенцијалне револуцинарне свести код демонстраната и сама би им се придружила, али нисам. Приметила сам зато потпуну медијску блокаду. Осим Н1, “озлоглашених Американаца”, нико, ама баш нико није рекао ни реч о велико гужви у Београду. А то опет нешто значи, значи да су очекивали нешто друго, значи да је вођа ударио вето на новинаре са лица места, јер је и он, уплашен француским димом, помислио да ће да плане Србија. Али није, а то је онда вешто искористио да опљуне старе противнике и устоличи се још јаче.

Брука је што је прве критике на рачун протеста изнела Смајловићка не јутрење на Првој ТВ, низ длаку режиму, десет минута је износила своје ставове о пропасти протеста, критиковала је и саме учеснике због речника, а богами, ударила је И на доскорашње пријатеље, опозицију.

Kао Српкиња, као националиста у најбољем смислу те речи, молим све Србе и оне крезаве и оне сендвичаре и оне простаке и оне бене и оне острашћене и оне које не знају шта ће са собом, поготово оне који највише трпе од лажног сјаја који нам се срвира у процентима са сваке телевизије у држави, молим све на уједињење у једној ствари, а то је опстанак Србије, опстанак Срба на Kосову и економско и социјано стање сваког појединца у држави. Макар се ту сви можемо сложити, а они који не могу, опет су мањина, већина је у тешком стању, трпимо сви, а ћутимо или се свађамо између себе.

Свесна сам да овим текстом нећу наићи на одобравање многих. Мрзеће ме шетачи, јер сам их искрено опоменула, мрзеће ме и позиција, јер знам и стално наглашавам колико су ојадили овај народ и материјално и духовно. И тако свесна опет не бих рекла ништа другачије, јер мени, за разлику од вође, није стало до личног осећаја, већ до државне добробити.

Размишљам шта би мој покојни супруг написао о овим протестима. Не би написао нешта. Ни у једном тренутку не би поверовао да је Србија устала, јер је за то потребна критична маса која се изгубила негде између “Имагинаријума” и “Парова”.
Устани бре Србијо, једном за праве ствари, једном без шетњи и клај-клај колона, са оним жаром са којим се некада бранила застава и част сваког Србина. Устани због себе, јер поправног нема, промене морају бити из корена. Шести октобар још чека да се деси.

Олга Томовић

Конкретно, Видовдан

Поделите:

7 Коментари

  1. Протест без јасних дефинисаних захтева, је осуђен на неуспех. Управо се то и десило. Мало се прошетало, онако да се виде, успут су, што каже Вучић, купили колу, грицкалице…
    Неће народ оне што су већ били а сада на челу колоне, народ жели неке нове, без мрља и путера. Таквих, да се наметну још нема на мапи Србије.

    • слободане, Ви баш решили да постанете популарни?
      па и слику ставили. ааа, лепа фризура, лепо. кошуљица и крагна.
      па човече, реците већ нешто.
      све нешто: боц-ијуф; боц-ајој; боц-оох!

      де проспи текст, надахни, понеси и пресеци. а не те фуфи фу коментаре.
      на овако млако неће Вам нико рећи:
      “слободане – слажем се с тобом 100 посто! људи – чујте слободана!!!”

      све што си рекао стоји. нема грешке. али брате – знамо бре то и сами.
      не троши пикселе за џабе. слику си ставио у јавност. ошамари како ваља!

  2. je kao da je izasao iz devedesetih.I tada je bilo ismevanja opozicije, a kada je zagustilo, za jedan dan su predali drzavu toj opoziciji koju su ismevali deset godina, bez ispalenog metka.Sadasnji predvodnik nacionalista koji uvek moraju da dodaju da su to u pozitivnom smislu, jer nisu, savrseno proizvodi tenzije u drzavi, podstican spolja, a nema ni milioniti deo Miloseviceve moci i odletece za pola sata.Ali, kako se kaze “svi grese, samo budala dva puta pravi istu gresku”.

    • Стварно верујете да је опозиција извела пуч ? Сваки пуч изводе органи безбедности , уз подстицај крупног капитала из земље и иностранства , наравно , за паре !

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here