Остоја Војиновић: Међународни празник рада, или – Где ћеш за Први мај

Поделите:

 

Први мај – Дан рада кроз историју означен је као дан када радници треба да покажу солидарност и изнесу своје захтеве за побољшање положаја. Уместо радничких протеста и парада, данас се овај празник више везује за забаву, одмор од неколико дана, а све мање се сећамо  борбе за радничка права.Велике друштвене промене  утичу на тежи положај радника, који све мање имају сигуран посао,и у сталној су неизвесности од губитка истог. Тај празник обележава се у спомен на догађаје који су се десили крајем априла и почетком маја 1886. године у бројним градовима у Америци, а посебно у Чикагу, који је прерастао у  средиште општерадничког покрета и масовних протеста. Црвени каранфили, симбол проливене крви радника који су 1.маја 1886.године на улицама Чикага страдали тражећи осмочасовно радно време, данас, чини се дефинитивно одлазе у заборав.Некадашње слетове и параде заменио је Првомајски уранак уз мирис роштиља и наду да баш на тај 1.мај неће бити кише.А Чикаго?Сети ли га се још ко?

Где смо данас? Остали заглављени у 19.веку? Ако се се иде у корак са технолошким развојем, где је хуманистичка страна човека, и да ли је остала у хуманизму и ренесанси или је аутоматизација прогутала?

Током друге половине 19. века положај радника у читавом свету био је  лош, а појам „радничких права“ као такав није ни био познат.Нису постојали јасни критеријуми којима би биле утврђене обавезе и права радника и послодаваца, висина минималне наднице, дужина трајања радног времена. Ондашњи радници били су препуштени на милост и немилост државе, индустријалаца , и   услед таквог радничког положаја   , дошло је до успостављања свести о потреби њиховог удруживања ради остваривања основних људских и радничких права. Са друге стране, држава и послодавци нимало нису били склони да изађу у сусрет оправданим радничким захтевима, што је изазвало масовне протесте и сукобе на улицама градова. Највећи протести одржани су 4. маја 1886. године у Чикагу, када је узаврела атмосфера довела је до отвореног сукоба у коме је страдало четворо људи. У спомен на те догађаје три године касније успостављено је обележавање 1. маја као универзалног Празника рада. У Србији је Први мај обележен први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.

Од почетка борбе за радничка права па  до данас, обележавање, а не празновање, овог датума пролазило је кроз различите историјске и друштвене промене. Све до периода успостављања првих комунистичких и социјалистичких држава, празник рада је обележаван  радничким протестима широм света. У капиталистичким државама традиција радничких протеста задржана је и до данас, док је у комунистичким и социјалистичким земљама, попут некадашње Југославије, тај празник проглашен за државни, сматрајући да су радничка права у потпуности испоштована, па је 1. мај прерастао у Празник рада. Дакле, уместо борбе за радничка права и обележавања успомене на велике демонстрације у Чикагу, успостављен је празник и из тог периода, потиче пракса код нас да се 1. мај празнује, уместо да  буде повод  за указивање на проблеме и тешкоће у области остваривања права радника.

Из социјалистичког периода баштинимо праксу првомајских уранака које карактерише бескрајно конзумирање хране и пића, као феномен лишен сваког садржаја и смисла, чиме је дан посвећен највећој борби радничких права изгубио своју сврху. Уместо да користимо тај датум за јачање положаја радника , ми га празнујемо као какав уобичајени државни празник. Таква вишедеценијска пракса говори о ниској и недовољно развијеној свести међу радницима у Србији, и о дезоријентисаности синдиката, чије су активности деценијама биле карактерисане продајом зимнице и свињских полутки по сниженим ценама, уместо активнијом и непрестаном борбом за радничка права.

Какав је данас положај радника и колико су њихова права угрожена? Интерес капитала довео је до тога да су радници свуда у свету угрожени, а нарочито у земљама у транзицији. Све чешће се не поштују права радника, због којих је и отпочела њихова борба  и обележавање 1. маја, а то је пре свега право на 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати спавања. Тиме се поништавају кроз историју постигнута радничка и цивилизацијска достигнућа. Велики број радника је изгубио, или су им ограничена и друга права: сигуран посао, плаћен прековремени, рад у сменама, ноћу и празницима, као и једнака права запослених на одређено и неодређено време, запослених у предузећу и радника запослених привремено преко разних приватних агенција.

Синдикати у Србији  су ослабили и одавно не бране аутентичне интересе радника. Са друге стране, послодавци су све моћнији, а држава, има кључну улогу када је реч о доношењу закона који би требало да штите раднике. У данашње време, време капитала, најважнији је профит, па врло често не постоји људска страна када је реч о односу послодавца према радницима.

 

Радници данас имају много разлога да јавно кажу своје проблеме и искажу незадовољство, али је синдикална раздробљеност радничке класе довела до тога да је радницима тешко да се класно стабилизују и синдикално организују.У неким капиталистичким земљама на Дан рада радници и грађани масовно демонстрирају и јавно исказују незадовољство постојећим стањем, пре свега средњи слојеви, који су свуда у свету највише погођени економском кризом. Када је реч о нашој земљи, међу радницима је најприсутнији страх од губитка посла, сиромаштва и страх од болести, односно недовољно средстава за лечење, као и жеља за зарадом од које се може пристојно живети.

Радници бивших комунистичких држава у поводу овог дана немају масовне протесте и демонстрације, док су оне у капиталистичким државама, попут Француске и Италије редовне и масовне. Овај феномен је мало тешко објаснити, но исти вероватно има везе са засићењем вишедеценијском причом и потенцирањем права радника који су се на крају осећали бедно, обесправљено и далеко сиромашније него њихови саборци са капиталистичког Запада.

Какогод, и ове, као и претходних година улице Париза, Тулуза, Рима, Мадрида, Барселоне и Берлина биће опет пуне бесних радника жељних правде, док ћемо ми на Истоку, богати, сити и крцати свим бенефицијама празник провести уз роштиљ и ождеравање.Можда се у томе и крије одговор на питање зашто је њима боље него нама.

Само да нас још време послужи, и да не буде кише.

 

Остоја Војновић

Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here