ПЕВАЧКО ДРУШТВО “РАДИША” И ПЕВАЧКИ СЛЕТ У БОРОВУ 1940.

Поделите:

 

У Борову је деловало певачко друштво Радиша”. Певачки збор друштва бројао је 80 чланова који су приређивали турнеје. (1) О раду певачког друштва извештавао је лист творнице Бата” Борово” из Борова. Од свог оснивања 1935. друштво је учествовало на приредбама Соколског друштва Борово. О соколским прославама су писали соколски листови, а посебно „Братство”, гласник Соколске жупе Осијек. Друштво Борово приредило је 2 јуна 1935. Светосавску академију у Борову. Академију је отворио старешина Тома Максимовић истакавши значај рада св. Саве за народ. Говор је завршио са ускликом “Слава св. Сави”. Певачко друштво Гусле” из Борова под управом сокола Васе Дабића певало светосавску химну “Ускликнимо с љубављу.” Између две рецитације које су рецитовала соколска деца из Борова, одржао је просветар Васо Дабић опширније предавање о св. Сави. Изнео је живот св. Саве, а после опширно приказао његов рад и велике заслуге као државника, хришћанског проповедника, као економа и просветитеља српског народа. Дечји хор са насеља Јана Бате извео је шест краћих композиција компонованих за дечје хорове. Хором је управљао Гореншек. Последњу тачку извело је новоосновано певачко друштво Радиша” из насеља Јана Бате, отпевавши две композиције. Хором је управљао хоровођа Гореншек. Прилози су послати Одбору за градњу светосавског храма у Београду. (2) Соколско друштво у Борову прославило је рођендан краља Петра II. 6 септембра 1935. Прослава је почела са свечаним благодарењем у боровској цркви, које је обавио парох Богдан Дејановић. После благодарења у основној школи у Борову био је програм : Старешина је отварао свечаност. Певачко друштво Радиша” певало је државну химну. Затим је било предавање Дабића о краљу Петру II. Рецитације ученика основне школе из Борова. Певачко друштво Радиша” певало је Хеј Словени”. (3)

У част Масариковог рођендана одржано је у друштвеном дому творнице Бата у Борову Соколско село 7.3.1936. На програму је било : 1. Југословенско певачко друштво Радиша” певало је Соколски поздрав”; 2. Ф. Клаћик је предавао Масарик као васпитач”; 3. Југословенско певачко друштво Радиша” певало је Иже херувими”; 4. Л. Ротова је рецитовала одабране песме у прози од Рабиндранат Тагоре; 5. М. Пражићева је свирала Шопенову Полонезу” на клавиру; 6. Друштво Радиша” певало је Вехни, вехни фијолица”; 7. Ф. Драженовић је читао из Нушићеве Аутобиографије”; 8. сцена из трубадурског доба; После изведеног програма била је игранка. Било је присутно 350 особа. Свирала је соколска музика. (4) Друштво Радиша” вежбало је да би певало у римокатоличкој цркви за Свете Кризме у Вуковару пред бискупом Антуном Акшамовићем из Ђакова. (5)

Сем Радише” у Борову је деловало Српско певачко друштво Гусле”. Оснивањем мешовитог хора обновили су рад 1936. Највећи део хора састојао се од сеоских момака и девојака. Хор је имао 35 чланова. Друштво је наступило на Цвети, певајући у цркви Литургију од Исидора Бајића. На оба дана Ускрса певали су у цркви. Први пут су певали 19 априла 1936. Хором је управљао учитељВасо Дабић. Циљ друштва био је кроз хорску црквену и световну музику изазивати трајни интерес и љубав за песму. Такође будити и јачати естетска и родољубива осећања песмом. (6)

Соколско друштво Борово приредило је свечану академију 30. 11. 1938. поводом празника Првог децембра, а уједно и поводом 20 година опстанка Југославије. На акедемији изведено је 11 тачака. Извођење Моравског народног плеса” који су извеле нараштајке морало је на захтев публике бити поновљено. Академију су посетили и представници Соколског друштва Вуковар. После академије било је весеље у дому. За избеглице из Судетских крајева било је сакупљено 1.000 динара. Свечана седница друштва одржана је 1 децембра 1938. Седница је почела са Молитвом краљу” коју је певало певачко друштво Радиша”. Старешина Максимовић отворио је седницу говором. После говора свирана је химна, а потом је Грањаш рецитовао Херојима Југославије”. Певачко друштво Радиша” певало је соколски поздрав. Пражић прочитала је Посланицу Савеза Сокола, а предавање о значају дана одржао је инг. Грегорић. После предавања било је полагање завета нових чланова и дељење диплома врстама и појединцима. (7)

У свом соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал, са програмом игара и песми словенских народа. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама, која је прошла кроз дворану дкорисаној сликама народних ношњи из свих словенских крајева. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре. (8)

Певачко и музичко друштво Радиша” одржало је редовну годишњу скупштину 1940. Председник друштва Тома Максимовић је отварајући скупштину поздравио све чланове и истакао значај друштва у културном и друштвеном животу Борова и његову улогу у неговању култа песме. Секретар Стеван Памучина поднео је извештај о раду у 1939. Друштво је било погођено због позивања бројног чланства на војну вежбу, али је поред тога 1939. била успешна за друштво. Одржан је већи бро приредби. Учествовали су на духовној академији која је приређена у част Патријарха приликом његове посете Борову и Вуковару. У знак признања Патријарх је одликовао Радишу” патријаршком грамотом и даровао друштву слику словенских светаца св. Ћирила и Методија, док је свети архијерејски синод подарио друштву 1.000 динара у готовом. У новој управи били су : Председник друштва Тома Максимовић, подпредседници Драго Паранос, Момчило Недељковић, Антон Тихачек и Богдан Дејановић, први секретар Срђан Шапић, други секретар Милица Ђорђевић, трећи секретар Венделин Хорват, први благајник Бранко Чајић, други благајник Љубомир Галић, библиотекар Ђорђе Семенов, диригенти Стеван Гајдовић, Иван Гореншек и Олда Хорачек, директор збора Која Велендерић, директор оркестра Александар Ветухов, вођа драмске секције Која Велендерић. Чланови управе били су Никола Врга, Стеван Памучина, Бора Врачарић, др. Бранко Пухало, Ернест Поп, Макс Москаљов, Јосип Крепс, Сима Богуш, О. Петроније Пајтлер, Марко Симић, Власта Максимовић, Катица Мандић, Милена Богданов, Мара Рендуловић и Милена Велендерић. У Артистичком одбору били су : Стеван Гајдовић, Иван Гореншек, Олда Хорачек, Стеван Јањић, Олга Кирјаковић, Зора Поп, Бранко Братић и Божидар Ђурица. У надзорном одбору били су : Марко Ђорђевић, Дејан Пурков, Андро Селак, Смиља Шапић, Славица Врга и Љубица Гајдовић. (9) У свом Извештају о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину” аутори су истакли да певачка жупа Др. Лаза Костић” издаје Алманах”о свом раду, захваљујући прилогу осведоченог пријатеља” Томе Максимовића, генералног директора фабрике Бата” и подпредседника жупе Др. Лаза Костић”. (10)

Савезно певачко и музичко друштво Радиша” – Борово прославило је 13. априла 1940. 5 година свог просветног рада. Одржало је концерт, коме су присуствовали др. Милашиновић, председник Јужнословенског певачког савеза, подпредседник савеза и председник певачке жупе Др. Лаза Костић” из Сомбора, инг. Светозар Кротин са секретаром жупе Хаџићем, две чланице Сомборског српског црквеног певачког друштва гђе Кротин и Маширевић и многи гости из места и са стране. Друштво Радиша” је извело 12 одабраних песама. Биле су заступљене све покрајине Југославије, а једном песмом и Бугарска. Бугарском песмом Де бре Димо” од Стајнова Радиша” је пожњео највише успеха. Биле су и две чешке народне песме. После прве паузе говорио је председник Јужнословенског певачког савеза, др. Милашиновић. Честитао је Радиши” петогодишњицу. Истакао је да је Радиша” својим радом за кратко време стао у ред најбољих друштава Јужнословенског певачког савеза. У свом говору истакао је : Данас није лако бити певач, јер рад певачких друштава у нашој средини све се мање цени. Осим тога, мало је људи у нашем друштву који су вољни да раде на ширењу наше вокалне музичке културе путем оснивања певачких друштава. Међу тако ретке поборнике овог значајног просветног и националног рада, Јужнословенски певачки савез убраја међу првима претседника Радише”, директора г. Тому Максимовића. Г. Тома Максимовић је барјактар оних малобројних искрених поборника певачких друштава који певаштво помажу и морално и материјално.” Јужнословенски певачки савез је Тому Максимовића и неколико чланова и чланица друштва за њихове заслуге за напредак друштва одликовало златним, сребрним и бронзаним медаљама. Тома Максимовић је у свом одговору истакао : Ми сви, чланови наше радне заједнице Бата”, можемо да будемо поносни на петогодишњи плодоносан културни и просветни рад нашег Радише”, како овде у Борову тако широм Југославије. … Док други у разним друштвеним разонодама проводе своје слободно време, наши вредни чланови одлазе редовно 2 до 3 пута у недељи на певачке пробе, добровољно се подвргавајући дисциплини, .. “. У име одликованих певача захвалио се члан Радише” др. Б. Пухало. Подпредседник савеза и председник певачке жупе Др. Лаза Костић” је честитајући Радиши” ову прославу од стране жупе дао друштву ловоров венац са траком. Јужнословенски певачки савез одликовао је златном медаљом Тому Максимовића, Богдана Дејановића, Николу Вргу, Драгу Параноса и Коју Велендерића. Сребрном медаљом одликовао је др. Бранка Пухала и Бору Врачарића. Бронзаном медаљом одликовало је Славицу Врга, Бранка Братића, Стевана Исајловића, Мару и Кату Рендуловић, Максима Москаљева и Милана Хаџимановића. Са своје стране певачко друштво Радиша”одликовало је дипломама своје чланове и чланице Дембелина Хорвата, Јована Марковића, Милену Богданов, Јарославу Здражил и Радојку Попјовановић. (11) Хор певачког друштва Радиша” певао је 20 априла 1940. на архијерејској литургији у Саборној цркви у Београду. Литургију је преносила београдска радиостаница. Друштво је наступало истог дана из студија београдске радиостанице. (12) Са стварањем Бановине Хрватске растао је притисак на Србе и Југословене на територији Хрватске. За жупски соколски слет који је требао да се одржи у Борову је био састављен одбор, на челу са старешином жупе Осек Душаном Круљем, а подпредседници су били Тома Максимовић, Берислав Јеричевић и Рогулић из Вуковара. (13) Због нове наредбе о зборовима жупски слет Соколске жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан, био је одложен. (14)

У Борову је 9 и 10 новембра 1940. приређен жупски певачки слет. Дошла су певачка друштва из Сомбора, Вуковара, Винковаца, Даља, Белог Брда, Пачетине, Куле, Новог Сада, Панчева, Београда, Сремске Митровице и Осијека, са око 800 певача. На слету је учествовало 17 певачких друштава са подручја жупе. Дочек делегата и друштава био је 9 новембра 1940. Заставе су се виле на друштвеном дому, на стадиону и на главним фабричким зградама. Посебни одбори Радише” радили су на дочеку и смештају гостију. У Борово су стигли делегати свих певачких жупа, учлањених у Јужнословенском певачком савезу, на челу са председником савеза др. Богданом Милашиновићем, адвокатом из Винковаца. Међу гостима из Београда био је и композитор, професор др. Милоје Милојевић. Тог дана била је заједничка вечера свих делегата у друштвеном дому у Борову. Следила је седница управе жупе у просторијама Радише” у згради школе Краља Петра II”. Редовна годишња скупштина певачке жупе Др. Лаза Костић” почела је 10 новембра 1940. Присуствовали су бројни гости. У свом говору др. Милашиновић одао је признање жупи Др. Лаза Костић” на њеном истрајном раду. На челу нове управе жупе остао је г. Кротин, за првог подпредседника изабран је директор “Бате” Томо Максимовић, а за другог подпредседника Божа Ристић, јавни бележник из Суботице. После скупштине образована је поворка у којој су се сврстала сва друштва која су учествовала на слету. На челу поворке било је представништво Јужнословенског певачког савеза, жупе Др. Лаза Костић” и делегати осталих жупа. Свако друштво носило је транспарент са својим натписом, а испред поворке је ишла музика творнице Бата. Поворка свих друштава дуга близу једног километра, ишла је кроз насеља Борова до стадиона, где су сва друштва певала државну химну и Хеј Словени”. Дириговао је Стеван Гајдаров, хоровођа Радише”. Пре певања химне државне и свесловенске химне инг. Кротин истакао је у свом говору : Задаћа Јужнословенског певачког савеза је да организацијом свих певача створи живу, одушевљену и свежу војску родољуба и културно-националних радника, да успостави међу њима сталну и тесну везу, како би удружени, свесни и одушевљени могли успешније послужити оној племенитој и узвишеној идеји којој певачка друштва служе, просвећујући кроз песму најшире слојеве народа. … Савез преко својих жупа приређивањем певачких слетова у разним крајевима наше Отаџбине, да би се пружила прилика што већем броју и материјално слабијих певачких друштава да учествују на њима….”.

Одржан је први и други део концерта певачких друштава у друштвеном дому. Учествовала су друштва : Српско певачко друштво Змај” из Белог Брда, мешовити хор Српског певачког друштва Слога” из Пачетина, мушки хор Српског певачког друштва Лира” из Даља, Српско певачко друштво из Товаришева, мушки хор Српског црквеног друштва из Осијека, Српско певачко друштво Гусле” из Осијека, Српско црквено певачко друштво Исидор Бајић” из Куле, Српско певачко друштво Јавор” из Вуковара, Српско занатлијско друштво Стражилово” из Сремских Карловаца, Српско занатлијско друштво из Сомбора, Српско певачко друштво Вила” из Винковаца, Српско црквено певачко друштво из Сомбора, Српско црквено друштво новосадског мушког академског хора из Новог Сада, Српско певачко друштво Венац” из Панчева, Београдско железничарско певачко друштво, Свети Сава” из Осијека и Југословенско певачко и музичко друштво Радиша” из Борова. Други део концерта преносила је радиостаница у Београду. Отворен је композицијом др. Милоја Милојевића Југословени”. Дириговао је аутор, а певао је заједнички збор жупе Др. Лаза Костић” од близу 150 певача. Затим је певало друштво Јавор” из Вуковара, са композицијом Воспојте Господеви”, а затим Српско занатлијско певачко друштво из Сомбора, певачко друштво новосадског Академског мушког хора, Венац” из Панчева, Гусле” из Осијека, Београдско железничарско певачко друштво, друштво Вила” из Винковаца, Српско црквено певачко друштво из Сомбора и Радиша” из Борова. Певачка жупа Др. Лаза Костић” основана је 1930. и зато је слет 1940. био јубиларна манифестација жупе. Друштво Радиша” приредило је заједничку вечеру за све певаче и делегате у горњој дворани друштвеног дома. Тома Максимовић се захвалио певачима и гостима изразивши наду да ће сви они понети из Борова најлепше успомене и сећања на слет. Позвао их је да своје прве мисли упуте краљу Петру, високом покровитељу Јужнословенског певачког савеза. У свом говору истакао је : Ми у Борову знамо шта значи песма, и ми помажемо песму, јер нема песме без рада нити рада без песме. Изјавио је да ће Борово бити једног дана спремно да прими организацију слета певачког савеза, што је изазвало велико одушевљење код певача. Председник Јужнословенског певачког савеза захвалио се Максимовићу на сјајној организацији слета у Борову. Захвалио се певачима и певачицама жупе и истакао морално-етичку вредност певања у том времену. Позвао је све певаче и певачице да се у тадашњим тешким временима окупе око својих певачких хорова и да буду сложни и духовно уједињени. У свом говору др. Милоје Милојевић подвукао је моралну вредност песме и певања и истакао потребу што тешње везе између стваралачке уметности и интерпретаторских група, чија сарадња би могла да доведе до процвата музике као уметности. По њему стубови свих великих музичких култура били су певачки зборови и певачки савези са својим интерпретаторским дружинама које су давале моралног подстрека извођењу музичких дела. Истакао је велики културни и национални значај певаштва у животу сваког народа. У току вечере Радиша” је предао пригодне спомен-плакете Јужнословенском певачком савезу и свим жупама и друштвима која су учествовала на слету у Борову. Банкет је био продужен игранком и песмом дубоко иза поноћи. (15).

У певачкој жупи Др. Лаза Костић” било је учлањено 26 друштава. Издала је жупски Алманах поводом десетогодишњег рада жупе. У Алманаху изнесен је рад жупе и рад певачких друштава на националном и културно-просветном пољу. Сврха издавања Акманаха била је и да се тадашњи надлежни фактори заинтересују за рад песништва, покажу више интересовања за ове тако важне националне и културно-просветне установе и укажу обилну помоћ за извршење свих њихових задатака. Издавање Алманаха било је омогућено материјалном потпором подпредседника жупе Томе Максимовића. Врхунац рада певачке жупе је био слет у Борову. На слету је учествовало 18 певачких друштава и то 12 жупских и 6 из суседних жупа као гости. У Извештају о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940” истакнуто је : Када се узму у обзир прилике у којима се налазимо морамо се задивити овоме подухвату жупске управе, која је уложила сав свој труд да изведе оваку величанствену певачку манифестацију. Ова певачка манифестација била је најзначајнија не само у овој него и у току последњих година. Савезна управа на оваком пожртвованом раду жупе одаје пуно признање и захвалност. А нарочита захвалност припада опет добротвору јужнословенског певаштва г. Томи Максимовићу и савезном пев. др. Радиша” који су пруженом материјалном помоћу омогућили жупској управи да изведу у овако великом и величанственом обиму ову певачку маниферстацију”. На слету жупе Др. Лазе Костића” у Борову 10. новембра 1940. учествовала су 4 певачка друштва жупе Исе Бајића из Новог Сада. Из жупе М. Топаловића учествовало је Српско певачко друштво Венац” из Панчева. (16) На свечаној седници Соколског друштва Борово, поводом Дана уједињења Првог децембра 1940. хор Радише” певао је Соколски поздрав”. (17) Друштво Радиша” организовало је дочеке нове године у Борову. (18)

У Борову је на ледини никла фабрика Бата” 1932. У фабричком насељу и Борову селу организована су југословенска друштва на чијем челу је био директор фабрике Тома Максимовић. Он је пружао помоћ друштвима која су радила у Борову. Најактивније је било Соколско друштво. Уз соколе била су друштва Јадранска стража, пододбор Црвеног крста, певачко друштво Радиша”, пододбор Аеро–Клуба „Наша Крила“, Удружење трезвености, Ватрогасна чета, … . У Борову скоро да није било ни једне приредбе у којој Радиша” не би учествовао. (19) Друштво Радиша” издало је Муха и комарац” од Милоје Милојевића у Борову.

Друштво је основано 1935. Било је југословенско друштво, јер је таква била политика фабрике Бате”, али је деловало заједно са српским друштвима у жупи Др. Лаза Костић”. Сем Радише” у Борову је деловало Српско певачко друштво Гусле”. О раду певачког друштва Радише” извештавао је лист творнице Бата” Борово” из Борова, Од свог оснивања друштво је учествовало на приредбама Соколског друштва Борово. О соколским прославама су писали соколски листови, „Братство”, гласник Соколске жупе Осијек и „Соколски гласник“ Савеза Сокола. Друштво је било погођено због позивања бројног чланства на војну вежбу, али је поред тога 1939. била успешна за друштво. ХСС је у новоствореној Бановини Хрватској вршила притисак на све који су били за Југославију. Упркос томе редовна годишња скупштина и слет певачке жупе Др. Лаза Костић” одржана је 10 новембра 1940. у Борову. Певачка жупа Др. Лаза Костић” основана је 1930. и зато је слет 1940. био јубиларна манифестација жупе. Поводом десетогодишњег рада жупе издала је Алманах. Председник Јужнословенског певачког савеза др. Богдан Милашиновић, адвокат из Винковаца, позвао је све певаче и певачице да се у тадашњим тешким временима окупе око својих певачких хорова и да буду сложни и духовно уједињени. Певачко друштво Радиша” у чијем је раду певачки слет 1940. био врхунац, наставило је да пева на соколским приредбама, у црквама и да организује дочеке нове године у Борову.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Шта све има у Борову ?”, Братство”, Осијек, Братство”, Осијек, 15 јануара 1939, бр. 1, стр. 14;

  2. Светосавска академија у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 64;

  3. Соколско друштво, Борово, Прослава рођендана Њег. Величанства Краља Петра II. У Борову”, Борово”, Борово, 6 септембра 1935. бр. 35, стр. 1;

  4. Вести из окружја”, Братство”, Осијек, март-април 1936, бр. 3-4, стр. 44;

  5. Наши певачи марљиво вежбају”, Борово”, Борово, 25 априла 1936, бр. 17, стр. 2;

  6. Српско певачко друштво Гусле” у Борову обновило рад”, Борово”, Борово, 25 априла 1936, бр. 17, стр. 3;

  7. Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 239;

  8. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, Са свеславенског бала у Борову”, Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;

  9. Скупштина Радише”, Борово”, Борово, 16. 2. 1940, бр. 13, стр. 3;

  10. Претседник Др. Богдан Милашиновић, главни тајник Станиша К. Сеперовац, Београд 15 октобра 1939, Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину”, Београд 1939, стр.12, 13;

  11. Прослава 5-годишњице нашег певачког друштва Радиша”, Борово”, Борово, 19 априла 1940, бр. 28, стр. 3;

  12. Борово”, Борово, 19 априла 1940, бр. 28, стр. 5;

  13. Слет соколске жупе Осијек у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 6;

  14. Одгођен жупски слет у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 7;

  15. Певачки слет у Борову”, Борово”, Борово, 8 новембра 1940, бр. 80, стр. 1;Велика певачка манифестација у Борову”, 800 певача на жупском слету у Борову”, Борово”, Борово, 16 новембра 1940, бр. 82, стр. 1, 3,4;

  16. Претседник Др. Богдан Милашиновић, Главни тајник Ђура Каћански, Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940”, Београд 1940, стр. 15, 16, 22;

  17. Програм свечане седнице Соколског друштва”, Борово”, Борово, 29 новембра 1940, бр. 86, стр. 1;

  18. Радиша” припрема дочек Нове године”, Борово”, Борово, 13 децембра 1940, бр. 90, стр. 1;

  19. Друштвени живот Борова у 1940 години”, Борово”, Борово, 1 јануара 1941, бр. 1, стр. 5;

Поделите:

1 коментар

  1. Nešto drugo, a povodom ovog članka- vidite koje ime sela? Borovo. A ne Borovo Selo. Radničko naselje uz Batinu fabriku naziva se ovde naselje Jana Bate. Kasnije se to naselje razvilo u mali gradić i narod je zaboravio na Batu (koji je u Borovu i poginuo) i ovaj novi gradić nazvali Borovo naselje. Ako ima naselje onda ima i selo pa tako, po potrebi, kad je nužno lokaciju precizirati, ušlo u upotrebu u Borovu, u selu, ili kratko u Borovu-selu. Međutim to nikada, pa ni danas nije zvaničan naziv sela. Borovo je uvek, i danas takođe, Borovo i meni je nejasno kako to da mnogi, čak i poluzvačno, pišu Borovo selo! Da je Borovo Selo, bila bi to faktička greška. Ovako, Borovo selk, to je i faktički netačno, a i pravopisno pogrešno.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here