ПОСЕТА СТАРЕШИНЕ САВЕЗА СЛОВЕНСКОГ СОКОЛСТВА ДР. СТАНИСЛАВА БУКОВСКОГ ЈУГОСЛАВИЈИ 1937.

Поделите:

 

Старешина словенског и чешкословенског соколства др. Станислав Буковски посетио је Београд 26. јануара 1937. На граници Соколске жупе Београд др. Буковског дочекао је у Инђији старешина соколског друштва Инђија и члан управе жупе Београд Ђорђе Војиновић и просветар друштва Инђија Петар Лозјанин. У Старој Пазови дочекали су госте заменик старешине жупе др. Бранко Чипчић и старешина друштва Стара Пазова др. Кристо Грбин. У Земуну дочекали су госте секретар Савеза СКЈ проф. др. Михаило Градојевић и савезни економ и старешина друштва Земун Бранко Живковић. На станичном перону београдске станице госте су најсрдачније дочекали и поздравили мноштво сокола и соколица, иако је тог дана било изузетно хладно због јаке кошаве која је дувала. Били су окупљени чланови старешинства Савеза Сокола на челу са Ганглом и инж. Смиљанићем, чланови управе жупе Београд на челу са старешином Стајом Стајићем, представници београдских соколских друштава, представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. У име Чехословачког посланства госте је поздравио секретар посланства др. Бахтјик. На перону била је постројена почасна чета сокола са две заставе. Дочеку су присуствовали представници београдских листова и бројни фоторепортери. Др. Буковски и тајник Савеза словенског Соколства Евген Кепл посетили су управу Савеза Сокола. Били су присутни сви чланови савезне управе са заменицима Ганглом и инж. Смиљанићем, представници Соколске жупе Београд на челу са старешином Стајом Стајићем, представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. У име Чехословачког посланства био је присутан секретар посланства др. Бахтјик. Захваљујући се на Гангловом поздраву др. Буковски је истакао : Кадагод долазимо у братску и лепу југословенску земљу, ми се осећамо као у својој рођеној земљи. Соколство ради на стварању једне воље и једног осећања међу нашим братским народима. … предајем овај дар, који нека симболише кристалну чистоту и лепоту наших братских, соколских словенских осећаја…. “ . Др. Буковски предао је на руке Гангла кристалну вазу на којој је био натпис Савез словенског Соколства 26.-27-I-1937”. Гангл је заузврат предао др. Буковском бронзани кип са натписом : Брату д-ру Станиславу Буковском на успомену 26-I-1937 – Савез Сокола Краљевине Југославије – Београд”. После разговора у просторијама Савеза Сокола др. Буковски одвезао се у маршалат двора, где се уписао у дворске књиге. После је др. Буковски посетио министра за физичко васпитање народа др. Јосипа Рогића. Заједно са Ганглом посетио је председника београдске општине Владу Илића и позвао га да посети свесловенски слет у Прагу 1938. После тога су др. Буковски, Кепл и чланови старешинства Савеза Сокола посетили Соколско друштво Београд IV на Чукарици. Старешина друштва др. Стефановић је са члановима управе друштва дочекао и поздравио госте. Друштво је гостима приредило ручак. Поводом доласка др. Буковског др. Милан Стојадиновић посетио је Управу Савеза Сокола. Председник владе довезао се у просторије Савеза Сокола заједно са министром Ђуром Јанковићем и у пратњи шефа кабинета Гашића. У Управи Савеза Сокола били су окупљени сви чланови управе Савеза СКЈ и гости. Уз њих су били министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић и председник београдске општине Влада Илић. Били су присутни представници Соколске жупе Београд и београдских соколских друштава, представници руског сокола као и представници београдске штампе. На улазу у зграду Савеза Сокола др. Милана Стојадиновића дочекао је и поздравио заменик савезног старешине инж. Смиљанић, а у вестибулу дома дочекао га је заједно са члановима савезне управе Гангл. Др. Милан Стојадиновић први је поздравио представнике сокола са поздравом Здраво, браћо Соколи!”. Гангл је представио председнику владе старешину чешкословачког и словенског соколства др. Буковскског и тајника Савеза словенског Соколства Евгена Кепла. Гангл је у свом говору изразио своју радост да председника владе приликом његове прве посете седишту Савеза Сокола, може да поздрави баш у дому, у коме је било проглашено уједињење. Стојадиновић је одговорио : „… Као некдашњи Соко ја се осећам овде веома пријатно и као међу својом браћом Соколима. Мој долазак овде молим да сматрате као знак, да ће Краљевска влада, којој стојим на челу, помагати Соколство, соколски рад и ширење соколске идеје! Здраво !” После је председник владе обишао просторије и поједина одељења, живо се интересујући за рад и напредак Соколства. Стојадиновић је заједно са министром Рогићем разгледао географску карту распореда соколских јединица у Југославији. Ганг је показивао на карти и објашњавао.

Др. Буковски био је примљен у аудијенцију код Кнеза Павла. Посланик Чехословачке др. Вацлав Гирса приредио је у посланству чај у част др. Буковског. Поред старешине др. Буковског и тајника Кепла, на чају су били министар др. Јосип Рогић, чланови старешинства Савеза Сокола, представници Соколске жупе Београд са замеником старешине жупе Београд др. Бранком Чипчићем, управа и чланство Соколског друштва Београд-Матица на челу са старешином др. Миланом Главинићем, као и бројни представници и чланови осталих соколских друштава у Београду и руски соколи. У част др. Буковског одржана је свечана соколска седница у Соколском дому Београд-Матица. На улазу у дом др. Буковском и Кеплу понудио је секретар Соколског друштва Београд-Матица Отокар Новотни со и хлеб. Свечану седницу отворио је Гангл, величајући соколску мисао и стремљења соколства као предводника Словенства. Свирана је чехословачка химна и Хеј Словени”. Госте је поздравио заменик старешине жупе Београд др. Бранко Чипчић. Као домаћин дома, старешина Соколског друштва Београд-Матица др. Милан Главинић, у име друштва пожелео је гостима најсрдачнију добродошлицу. Др. Буковски је свој говор почео на српском а завршио на чешком. У свом говору истакао је : „ … Али при томе пак стално се сећамо жалосне прошлости, како су Словени у свом историјском развоју управо кобно грешили кадгод су се, уместо на себе и на своје снаге, ослањали више на туђинску помоћ, кадгод су се, уместо дисциплинованог уједињавања, разбијали унутарњим ударцима, и кадгод су, место рада на стварању јединствене, чврсте и неуморне воље, пропадали у неодлучности и нерадном ишчекивању. Увек су то плаћали својом народном слободом, а многи и животом. Хоћемо стога да се никада више у историји наших народа не појављују последице чувене словенске неслоге, поцепаности и унутарње недисциплине. Зато и васпитавамо нова покољења у соколском духу и атмосфери, … . чистој и верној братској љубави. ….и од свог чланства захтевамо, кад је потребно пожртвовање за отаџбину и народ, одлучна дела, а никако празне речи.” Свечана седница завршена је соколском химном Хеј Словени” коју су сви присутни стојећи певали. Соколска жупа Београд приредила је у просторијама дома вечеру у част гостију. У великој дворани дома била је игранка.

Др. Буковски је 27. јануара 1937. посетио гроб Незнаног јунака на Авали и положио венац. Са Авале упутио се на Опленац, где се поклонио сенима краља Александра и на гроб положио венац са тракама у чехословачким државним бојама и написом „Великом Краљу – Савез словенског Соколства и Чешка обец соколска – 27-I-1937 год.” Пошто су гости били почашћени доручком у хотелу на Опленцу, продужили су за Крагујевац. У сусрет гостима крагујевачки соколи на челу са старешином Миливојем Павловићем изашли су са четири аутомобила до села Десимировца, одакле су сви заједно продужили за Крагујевац и одвезли се на гробове 44 чехословачких војника стрељаних од аустријске војске у побуни јуна 1918. Положени су венци и затим су се сви заједно вратили у просторије Соколске жупе Крагујевац. Гости су почашћени „шумадијским чајем”, разгледали су просторије соколског дома и кад су се појавили на балкону дворане, били су поздрављени од крагујевачке омладине, која је одржавала своју светосавску приредбу. За време ручка у официрском дому свирала је соколска музика и крагујевачки соколи и соколице играли су са гостима народна кола. Старешина жупе Миливој Павловић, као спомен на тај дан, поклонио је гостима у минијатури израђени метални споменик палих чехословачких јунака 1918. у Крагујевцу. Пред свој одлазак из Београда у Нови Сад 28. јануара 1937. гости су са пратњом посетили гроб Стеве Тодоровића. Др. Буковски је на гроб положио велику киту цвећа. Затим је др. Буковски посетио Руски дом, где су га поздравили представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. Разгледао је основну и средњу руску школу у дому, а потом посетио просторије Савеза руског Соколства. Из Београда гости су посетили Нови Сад. (1) На жељезничкој станици у Новом Саду 28.јануара 1937. др. Буковског, Кепла и др. Градојевића дочекали су их представници жупе на челу са др. Игњатом Павласом. Са станице су кренули у соколски дом. У великој дворани дома одржана је свечана заједничка седница управе жупе и друштва Нови Сад, друштва Петроварадин и Руског соколског одсека. Седницу је отворио др. Игњат Павлас. Изнео је рад и значај сокола у стварању националних држава Чехословачке и Југославије, као и значај узамне сарадње међу свим словенским народима. Гости су разгледали соколски дом. Приређен је банкет у ресторану дома.

У Сарајево су гости заједно са др. Градојевићем стигли 29. јануара 1937. Упркос кашњењу сарајевски соколи приредили су свечани дочек гостима. На жељезничкој станици у Сарајеву госте је дочекао старешина жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, а у име Југословенско-чешкословачке лиге др. Чихак. У сусрет др. Буковском до Зенице ишао је члан управе жупе Јоца Ђурђевић. Др. Буковски је са станице отишао у просторије Соколског друштва Сарајево-Матица. Др. Воја Бесаровић је у свом говору истакао велике заслуге председника Масарика за народ у његовим најтежим часовима. Др. Буковски је предао др. Бесаровићу споменицу о деветом свесоколском слету у Прагу. Заузврат др. Бесаровић је предао др. Буковском споменицу која је говорила о историји соколства у Босни и Херцеговини и споменицу о покрајинском слету у Сарајеву 1934. Гости су сутрадан обишли зграду новог соколског дома, а после су посетили бана Предрага Лукића. Из Сарајева је др. Буковски кренуо аутомобилом за Мостар. На територију Соколске жупе Мостар су стигли по невремену. Соколска чета у Брадини на челу са старешином и читавим селом са одушевљењем су дочекали госте, изневши им со и хлеб као знак гостопримства и срдачне добродошлице. Старешина чете Мркајић поздравио је др. Буковског, зажелевши му угодан боравак међу херцеговачким соколима. Буковски је био веома дирнут срдачним дочеком. И у Коњицу гости су са одушевљењем дочекани и поздрављени од сокола, представника власти и грађана. Биле су свиране чехословачка и југословенска химна. На путу за Мостар госте је дочекала и соколска чета у Острошцу. Старешина чете се изјубио са др. Буковским. На Бијелом Пољу соколска чета је госте дочекала уз пуцање прангија и паљење ватри на брежујцима. Ту је била окупљена и управа жупе и друштва Мостар на челу са старешином жупе Чедом Милићем. У име жупе Цетиње госте је дочекао и поздравио старешина жупе Цетиње Гавра Милошевић. Начелник чете Којо Дабић поднео је старешини др. Буковском стање чете, старешина чете Драгић поздравио га је бираним речима. Гости су посетили Мостар па су поново отишли у Бијело Поље. Чета је приредила академију. При уласку у дом чете музика Соколске чете Виховићи-Рудник поздравила је Буковског соколском корачницом уз одушевљено клицање масе сељака који су дошли да дочекају старешину словенског Соколства Академију је отворио прота Синиковић, говорећи о историјату соколства и његову улогу коју је одиграло у борби за слободу словенских народа. Захвалио се др. Буковском на труду који је уложио да посети њихову соколску чету, да би се на лицу места упознао са њиховим животом и радом и уверио о њиховој соколској свести.После говора одржана је академија. Међу тачкама биле су одломак из „Горског вијенца” „Долазак војводе Драшка из Млетака”, скупине и рецитација „Херцеговац”. Између тачака свирала је музика Соколске чете Виховићи-Рудник и тамбурашки збор Соколске чете Бијело Поље. После завршеног програма Буковски је у свом говору истакао значај соколског покрета на селу и његов рад на подизању и препорођају народа. Нарочито га је радовао успешан рад Соколске жупе Мостар. Др. Буковски заједно са вођством жупске управе посетио је Соколску чету Ортијеш, разгледајући градњу четног дома и улазећи у куће сељака сокола, занимајући се за њихов живот, рад и прилике. У Мостару је одржана свечана седница управе жупе и друштва. После поздравних говора Чеда Милић предао је др. Буковском Спомен-лист са ликовима чехословачких соколских вођа и радника Миросллава Тирша, Јиндриха Фигнера, Јосипа Шајнера, Јиндржика Вањичека и Винченца Штјепанека, у чије име је Чехословачка обец соколска подизала пет чесама у пет безводних срезова Херцеговине, за које је старешина др. Буковски потписао пет задужбинских листина. Чеда Милић предао је др. Буковском једне гусле. После је др. Буковски у пратњи професора Радуловића и Прњатовића кренуо за Дубровник, где му је био приређен срдачан пријем и у његову част приређена соколска академија. Др. Буковски је отпутовао бродом Куманово” 1.фебруара 1937. преко Корчуле за Сплит. На обали у Корчули била је постројена чета корчуланског Соколског друштва са музиком и заставама свих соколских јединица са острва Корчула. На дочеку др. Буковског били су и изасланици Соколских друштава Блато и Вела Лука и соколских чета Чара И пупнат. Захваљујући сусретљивости капетана брода Бронзана др. Буковски је имао времена да сиђе на обалу. Том приликом дочекао га је и поздравио срески начелник Аничин и старешине соколских друштава, са којима се старешина Буковски срдачно поздравио и братски изљубио. Испред друштава др. Буковском предале су нараштајке и деца ките цвећа и гране лимуна и наранача. Манифестацији придружило се Соколско друштво Оребић са бројном делегацијом, која је предала старешини др. Буковском киту цвећа са траком у југословенским бојама и посветом. Када је музика одсвирала Хеј Словени” и неколико соколских корачница, кренуо је брод, и у том тренутку настало је са обале одушевљено поздрављање, махање марамама и шеширима, којима су корчулански соколи срдачно и братски поздрављали уз најлепше жеље старешину велике соколске организације.

У Сплиту на гату мајора Стојана било је при дочеку бројно чланство Соколског друштва Сплит, у одори и у грађанском оделу, и делегације соколских друштава из целе жупе. Биле су две соколске музике, сплитска и солинска. Гостима су на пароброду дошли старешина жупе Сплит др. Мирко Буић, старешина друштва Сплит Б. Калебић, као и чланови управа соколских друштава из Сплита и околине.Гости су сишли на обалу, где су их чланице сокола обдариле букетима цвећа. Заставници су са бројним соколским заставама одали почаст гостима, док су музике свирале чехословачку и југословенску химну. Велика поворка сокола и грађана, на челу са сплитском соколском музиком и заставама, кренула је према соколском дому. Уз свирање народних даворија и поклике краљу, Југославији, Соколству и словенској узајамности, поворка је дошла пред соколски дом. У просторијама дома госте је поздравио старешина Соколског друштва Сплит, величајући словенску узајамност и словенско братство. Старешина др. Буковски се захвалио и изнео мисију соколства у стварању што тешњих културних веза међу словенским народима. На крају говора Буковског соколске музике су свирале Хеј Словени”. У Народном казалишту је одржана свечана академија коју је у част гостију приредила Соколска жупа Сплит уз учешће С.М.Д. Звонимир”, Народне женске задруге и Соколских друштава Сплита и Каштел Сућурца. На академији били су чланство Соколског друштва Сплит, делегације соколских друштава из околине и бројни грађани. Позориште је било дупке пуно. У банскојложи је био бан др. Јаблановић, а градско поглаварство заступао је доначелник Д. Иванишевић. Академију је отворио са Соколским поздравом” певачки збор Соколског друштва Каштел Сућурац. На позорници су биле све заставе сплитске жупе. На њој је поздравио госте старешина жупе др. Мирко Буић. На крају свог говора др. Мирко Буић предао је др. Буковском уметничку мапу Сплита. У свом одговору др. Станислав Буковски истакао је да соколство има улогу у националном погледу, као носилац националног и словенског духа и културе, као проповедник словенског братства и солидарности, као пионир зближења и духовног јединства свих словенских народа. Соколска мисао је једина могла да удружи и сложи словенске народе, који су у прошлости ради своје чувене неслоге искусили најтежу судбину. Крај говора би је праћен дуготрајним одушевљеним поклицима и пљескањем. Певачки хорови су под равнањем Ма. Папандопула извели концертни део академије. Женски певачки хор Народне женске задруге певао је Христову „Здравче, цвијете мирислево” и Дворжакове „Чедна” и „Прстен”, а Звонимиров мушки збор извео је Христову „Ганината мајка” и „Родна песем” и од Врховског „Дорица плеше”. Женски нараштај извео је „Ритмичке игре” од Кавалирж-Матјејовец, мушки нараштај „Припремне лакоатлетске вежбе”, а чланице „Деветку” од Кочове-Сиксте, која је завршена одавањем почасти др. Мирославу Тиршу и певањем соколске химне Хеј Словени”. После академије жупа и друштво Сплит приредили су у част др. Буковског и Кепла вечеру у рестаурацији „Славија”. Гости су 2.фебруара 1937. пре подне разгледали град а после подне обишли оближња соколска друштва. У Врањицу дочекало их је сво чланство постројено у соколском дому, У Солину исто тако, а велики број сокола дочекао их је новој соколани у Каштел Сућурцу. Велики број сокола окупиосе на жељезничкој станици да испрати госте. Затим су гости заједно са Грегорићем оотпутовали у Загреб. Гости су посетили Љубљану. Др. Буковски и Кепл отпутовали су 5 фебруара 1937. из Љубљане преко Марибора за Праг. Заједно са њима путовао је заменик старешине Савеза СКЈ Гангл, да би учествовао на седници Савеза словенског Соколства. (2)

Сем у листу Савеза Сокола „Соколски гласник“, о посети др. Буковског писао је и гласник Соколске жупе Београд Око Соколово” у броју 4 за март 1937. Јакша Бумбер је објавио чланак Поводом посете брата Буковског југословенским соколима” а др. Петар Јовић Др. Станислав Буковски”.(3)

На седници Савеза словенског Соколства одржаној 7 фебруара 1937. у Тиршевом дому у Прагу говорено је и о посети Југославији. Седницу је отворио старешина ССС др. Буковски подневши свој извештај. Са радошћу је споменуо свој пут по Југославији. (4)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;

  2. С пута бр. др. Буковског по нашој земљи”, „Соколски гласник“, Београд, 12 фебруар 1937, бр. 3, стр. 3, 4, 5;

  3. Око Соколово”, „Соколски гласник“, Београд, 5 март 1937, бр. 6, стр. 4;

  4. Седница Савеза словенског Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 фебруар 1937, бр. 3, стр. 1;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here