РАД САВЕЗА СОКОЛА НА ШИРЕЊУ КОШАРКЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Поделите:

 

Савез Сокола радио је на у увођењу нових спортова у Југославији. Ширили су нове спортове као што је било смучање, хазена, одбојка, кошарка … . Представник Лиге Црвеног крста, Вилијам Вајланд, посетио је Београд 1922. и одржао предавање о кошарци. Упознао је чланове сокола и омладину са новом игром. Предавање о кошарци одржано је у основној школи краља Петра I поред Саборне цркве у Београду. Нову игру прихватила су соколска друштва, омладина и наставници гимнастике. Ученици Друге мушке гимназије Светислав Вуловић и Света Ранчић превели су правила нове игре и објавили у „Спортској библиотеци” 1924.

У дворишту основне школе „Вожд Карађорђе” у соколани Београд X Вождовац код Аутокоманде постављени су кошеви по упутству наставника гимнастике и начелника Соколског друштва Зденка Павића. Кошарка се играла на теренима Соколског друштва Земун-Матица. Референт за кошарку у Земуну био је Бора Јовановић, али је отишао у Варшаву на студије физичке културе. Поводом припрема за Олимпијаду у Хелсинкију 1940. Зденко Павић је објавио правила кошарке 1939. (1) На V покрајинском слету у Скопљу 1937. одржана је утакмица екипа Загреба и Београда у кошарци под вођством Зденка Павића, члана савезног техничког одбора. (2) Екипа жупе Београд освојила је прво место. (3 )

Докле су стигли у раду Савеза Сокола на ширењу кошарке соколи су имали прилике да виде приликом посете Централног института за физичко васпитање у Варшави. Институт је 1928. подигао Јосип Пилсудски. Из Југославије институт су до 1937. посетили чланови Југословенског олимпијског одбора генерал Ђукић и професор Бучар. До 1937. кроз завод су прошли многи стипендисти из Југославије, а било је и оних студената који су се школовали о свом трошку. Члан сокола Бранко Полић је у заводу важио за једног од најбољих теоретичара, а члан сокола Грго Златопер постигао је одличан успех нарочито у воденим гранама. Сем студената боравили су и научници на институту. Антропобиолог и члан сокола др Божо Шкерљ, доцент љубљанског универзитета, провео је у иституту на студијама 1 годину, испитујући заједно са доцентом др. Мидларским утицај теловежбе на физиолошки развој карличне кости код жена. На институту су се 1937. налазили на студијама соколи Радовановић, Нишавић и Стевановић. Радовановић је у првој и другој години постигао прво место у теловежби и лакој атлетици, Нишавић се истакао у скијању и пливању, а Стевановић у лакој атлетици. Питомци завода на челу са директором др. Гиљевићем, и неколико професора и инструктора кренули су на велику екскурзију 1937. Програм екскурзије био Варна, Букурешт, Констанца, Варна, Софија, Београд, Загреб, Љубљана, Постојна, Сушак, Сплит, Будимпешта и повратак у Варшаву. Министарство физичког васпитања народа из Београда позвало је питомце да приликом посете Југославији одрже неколико приредби, у којим су приказане игре одбојка, кошарка, рукомет и хазена као и методе учења бокса. Питомци су носили са собом и пољске народне ношње па су већим местима Југославије приказали игре мазурка, полонеза, краковљак, кујавјак и друге. (4)

Група од 65 студената Централног института за физичко васпитање у Варшави посетили су Југославију. Стигли су 16 августа 1937. у Београд из Софије. Уз др. Гиљевића, оснивача и I директора Централног института за физичко васпитање, били су Надолски, II директор института, др. Мидларски и инструктор Клук. Иницијатор екскурзије био је студент института и предњак Селим Радовановић. На свом путу питомци института су зауставили у Румунији (Брашову, Букурешту и Еуфорији) и Бугарској, где су приредили јавне часове. На железничкој станици су били срдачно дочекани од публике и војне музике. У име министарства физичког васпитања народа госте је поздравио начелник Вук-Арачић. На летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану, питомци завода приредили су јавни час. Присуствовали су : у име министарства физичког васпитања народа начелник Вук-Арачић, у име министарства војске и морнарице генерал Ђукић, који је заступао и Олимпијски одбор, представници Савеза Сокола Ђура Паунковић, Миливоје Смиљанић и савезни начелник др. Пихлер као многи чланови савезне управе и М. Нешић у име Пољско-југословенске лиге, … . Вежбалиште је било испуњено публиком и соколских и спортских кругова. Пољски студенти су наступали на челу са инстуктором Клуком. Директор школе пуковник Гиљевић уз пригодан говор предао је заступнику министарства физичког васпитања народа, као успомену барјачић у пољским народним бојама. Кад је војна музика одсвирала пољску и југословенску химну, наступило је 14 Пољака, који су извели вежбе са кратком вијачом, са малом лоптицом и са дашчицом у облику диска. Вежбе су показане као пример, како се може без нарочитих справа применити телесно васпитање код деце до 12 годне. Потом је била утакмица у одбојци и кошарци између тима пољских студената и тима састављеног од чланова београдских соколских друштава. У чланку у листу „Соколски гласник” о резултатима утакмица истакнуто је : „Резултат у одбојци, која се у нашим друштвима већ интензивно гаји, показао је извесну премоћ наших Сокола. Нажалост, не можемо исти+о казати и о кошарци, која се тек у последње време уводи код неких београдских сок. друштава, а у којој су се Пољаци показали изврсни, као стари прворазредни рутинери.” После утакмица неколико парова у пољским народним ношњама извело је уз пратњу хармонике. Виолина и уз певање народне плесове из Шлезије. Нису то биле стилизоване гимнастичке вежбе, него приказ како народ у Шлезији изводи те игре. Пољски студенти су 17 августа 1937. разгледали Београд, а у београдској општини приређен им је свечани пријем. Министарство физичког васпитања народа приредило је у част Пољака увече банкет у Гардијском дому. Пољаци су 18 августа 1937. посетили гроб Незнаног јунака на Авали, а затим су посетили Опленац, где су се поклонили гробу краља Александра I. Отпутовали су за Сарајево. На путу по Југославији било је предвиђено заустављање у Дубровнику, Сплиту, Загребу и Љубљани. (5)

На седници Стручног Одбора Савеза Сокола, одржаној 17 новембра 1939. закључено је да Савез Сокола оснује Савез за “Кошарку” и “Одбојку”. Ступили су у везу са надлежнима по том питању. (6)

Кошарка се играла на теренима Соколског друштва Београд-Матица у Београду, … . Савез Сокола Краљевине Југославије је био члан Интернационалне федерације аматера за кошарку. Као такмичарска дисциплина кошарка је играна на соколским слетовима. И то на Свесоколском слету у Прагу 1938. и на слету бугарских Јунака у Софији 1939. Прва званична утакмица у кошарци одиграна је у Борову 1940. између репрезентација Београда и Загреба у свим категоријама. У утакмици између женских екипа Београда и Загреба судија је била Вера Павић. (7)

На јавном часу Соколског друштва Београд-Матица одржаном на летњем вежбалишту у Делиградској улици 1 јуна 1940, одржана је кошаркашка утакмица између одељења Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа и одељења сокола. (8) Између студената школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. Утакмице су одржане 8 децембра 1940. Предигру су играле студенткиње из школе и нараштајке Соколског друштва Београд-Матице. Бројна публика је са интересовањем пратила прву јавну женску кошаркашку утакмицу у Београду. Главна утакмица била је између студената Школе телесног васпитања и чланова Соколског друштва Београд-Матица. У екипи Матице” били су Маржан, Стојковић, Стефановић, Качер, В. Тричковић, М. Тричковић, Мишељић, Дебеља, Аксентијевић и Николић. У екипи студената ШТВ били су Влаховић, Клојчник, Васиљев, Данчевић, Кокот, Бергант и Лахман. Судио је савезни судија Милан Кобалија. Матица” је позвала у Београд соколе из Петровграда (данас Зрењанин) ради утакмице 15 децембра 1940. у Соколском дому у Делиградској улици. Соколско друштво Петровград-Матица имало је добру екипу кошаркаша. (9) После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Соколи су настојали да у међуратном периоду уведу нове спортове одбојку, хазену, кошарку, смучање, клизање, … . За време Другог светског рата у Београду избегли соколи наставили су да играју кошарку.

Бора Јовановић би је референт за кошарку у Земуну. Био је у Варшави на студијама физичке културе. Касније је био један од пионира кошарке, судија и професор на Високој школи за физичку културу у Београду. (10)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Душан Цветковић, Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 66-70;

  2. Душан Цветковић, Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 66-70;

  3. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

  4. Висока школа за телесно васпитање у Варшави”, „Соколски гласник”, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 7;

  5. Студенти Централног института за физичко васпитање у Варшави на екскурзији у Југославији”, „Соколски гласник”, Београд, 21 августа 1937, бр. 25, стр. 8;

  6. Б.Ј, „Из Начелништва Савеза”, „Соколски гласник”, Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 4;

  7. Душан Цветковић, Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 66-70;

  8. И. Седлачек, Одличан јавни час Соколског друштва Београд-Матица”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;

  9. Маријан Маржан, „Утакмица у кошарци у Београду”, „Соколски гласник”, Београд, 13. децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

  10. Душан Цветковић, Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 70;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here