Радисав Ристић: Обмана чланства војних пензонера

Поделите:

Некада најмасовније по броју чланова, Удружење војних пензионера Србије (УВПС) срозало се у последње време на двадесетак од некада близу четрдесет хиљада чланова. И не само ово, већ и десетак новонасталих организација и удружења корисника војних пензија суочава се са одливом чланства. О томе, поред осталог, сведочи све мањи одзив на протесте који се организују ради бројних незаконитости претходне и актуелне власти, путем којих су нарушавана законита права војнопензионерске популације.

Према подацима објављеним у “Војном ветерану”, гласилу УВПС, године 2011, број корисника војних пензија износио је око 47.000. Две године касније, према ауторском тексту председника Љубомира Драгањца, посвећеном обележавању 20. годишњице оснивања удружења, бројно стање корисника војних пензија износило је 44.600, а чланством у УВПС обухваћено 29.000, односно 70 посто свеукупне војнопензионерске популације. Данас од близу 35.000 војних пензионера, чланство се свело, како је наведено на почетку овог текста, на двадесетак хилајда. Поред знатног броја преминулих чланова, никако у вези са смањењем чланства не треба пренебрегнути ни одлив незадовољних (не)радом удружења, као ни број оних који одбијају да се укључе у било коју од десетак организација војних пензионера.

Разлози све мањег интересовања војних пензионера за ступање у чланство било ког удружења, односно војно пензионерску организацију, леже, поред осталог, и у све већем настојању појединаца да се по сваку цену дочепају неке од челних позиција и на њој остану што дуже. Непоштовање сопствених аката попут статута например, удварање челницима власти и шуровање са политичким покретима и странкама, такође су узроци све мањег угледа војнопензионерских удружења и организација.
Мада се наведено у мањој или већој мери односи на један број удружења, никако не треба искључити и појединце на руководећим местима – актере појава о којима је реч. Овом приликом ће највећим делом бити речи о појавама које указују на неке недоследности у раду УВПС, једног од најмасовнијих удружења корисника војних пензија. Kренимо, најпре, од Статута тог удружења у коме стоји да је УВПС, поред осталог, добровољна невладина и нестраначка организација. Статут је донет на седници УВПС одржаној 8. Јуна 2010. године, а посебно је у пракси евидентно да је навод о нестраначју мртво слово на папиру. Испоставило се, наиме, да је УВПС и поред заклињања да са странчарењем нема никакве везе, дубоко загазило у шуровање са ПУПС-ом. О томе, што је колико комично толико и жалосно, неопозиво потврђује Извештај о раду Општинске организације УВП Нови Београд за период од 14. априла 2006. до 19. новембра 2008. године. У том извештају који је, поред осталог, образлагао и страначка опредељења УВПС наводи се следеће: „ПУПС је наша партија и једино преко те партије у Парламенту Србије моћи ћемо да остваримо нека своја права… Војни пензионери су били носиоци свих предизборних збивања и учествовали у свим акцијама које је ПУПС спроводио… Још сад би требало да објашњавамо нашим друговима да без ПУПС-а у парламенту, не можемо остваривати никаква своја права“…

Нажалост, пример УВПС није усамљен. Јер и неким другим војнопензионерским удружењима и организацијама није страно солидарисање са појединим, парламентарним и ванпарламентарним покретима и странкама. Интересантно је, при томе, да се челници удружења не устручавају додворавања представницима странака на власти. Међу неким од таквих примера забелећене су похвале које је председник УВПС изрицао како министру одбране у време владавине ДОС-а, тако и данас актуелном министру одбране. Примера ради наводи се састанак министра одбране Драгана Шутановца са представницима УВПС, одржаног 24. маја 2010. Године. Том приликом председник УВПС није пропустио да Драгану Шутановцу захвали на напорима које Министарство одбране улаже у решавању проблема који тиште војне пензионере. Сличне похвале упутио је и Александру Вулину приликом обележавања 25. годишњице УВПС. Kао некада Драгану Шутановцу, рекао је да га „радује да у последње време Министарство одбране, са министром Вулином на челу, чини све да на животну сцену врати пољуљану бригу о војним пензионерима“. Најпохвалније се, дакле, изразио о бризи за војне пензионере у време када су на њихова плећа биле сваљиване бројне недаће. А те недаће, познато је, проистицале су добрим делом и од појединих људи којима је изражавана неизмерна завалност.

Немогуће је, такође, заобићи чињеницу да осипању и неповерењу чланства у поједине асоцијације војних пензионра доприносе неиспуњена и лажна обећања која, неретко, пристижу од руководећих људи. Један од најупечатљивих примера обмане су обећања која се односе на организовање и присуство јавним протестима. Готово сви челници војнопензионерских удружења заклињали су се да ће, зарад остварења права свеукупне војнопензионерске популације, одлучно кренути у демонстрационе облике притисака у циљу укидања бројних незаконитости доношених на штету корисника војних пензија.

Еклатантан пример је, ко би други, УВПС које је у више наврата на разним скуповима и текстовима у “Војном ветерану”, претило организовањем масовних протеста и тужбама Међународном суду у Стразбуру. У низу таквих примера је и излагање председника Драгањца на Скупштини УВПС 29. марта 2012. године када је, поред осталог, рекао да треба размотрити облике борбе који се огледају у обраћању међународним институцијама и иницирању кривичне одговорности због кршења права корисника војних пензија. Није пропуистио да и том приликом , као И више пута пре и после тога, припрети организовањем јавних скупова и блокадама. У пракси, нажалост, ниједно од наведених обећања није испуњено. Није се, чак, пружала подршка јавним скуповима које су организовали Асоцијација пензионисаних припадника Војске Србије, Удружење пензионисаних подофицира Србије, Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије, група Војни пензионери Србије…

Били су ово само неки примери о слабостима и недоследностима удружења и организација војних пензионера. Највећи број примера односи се на најмасовније, такозвано “репрезентативно” удружење, мада се, истини за вољу, са сличним проблемима, у већој или мањој мери, суочавају и чланови осталих војнопензионерских асоцијација. Решење је, сматра велики број војних пензионера, у формирања једне јединствене војнопензионрске организације којом би били обухваћени сви постојећи чланови и новопридошли војни пензуонери. Била би то, несумњиво, масовна организација чијим би се решењима елиминисао очигледан бирократски апарат у удружњима и онемогућио доживотни мандат појединаца.

Радисав РИСТИЋ
Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here