Radun: Ideologija palanke i anti-Srbija

Podelite:
Pripadnici i intelektualni zastupnici „prve“ i „druge“ Srbije često bivaju vrlo bliski i sarađuju „poslovno“, a ova medijska halabuka oko ideoloških podela im je dobra promocija u „svojoj ciljnoj grupi“

Na stranicama „Politike” Zoran Ćirjaković je lansirao oštru polemiku provocirajući tzv. drugu Srbiju na agresivan odgovor, kao da mu nije bilo dovoljno harange kada je pisao „Latinka Perović majka druge Srbije“. Autor „provokativnog štiva“ kojim oštro osporava zagovornike i sledbenike Konstantinovićeve „Filosofije palanke“ je u pravu kada je prikazuje kao ključnu knjigu lokalnog autošovinističkog i antinacionalnog pogleda na svet.

No ako bismo hteli da budemo pošteni, da se ne svrstavamo olako uz jednu ili drugu „Srbiju“, Konstantinović otvara i druge mogućnosti za čitanje. On u svom štivu priznaje da postoje i oni poput Njegoša koji jesu bili zastupnici nacionalnog i tradicionalnog a koji su se izdigli iz orijentalne kaljuge „filozofije palanke“. Dakle postoji put, možda je to nemoguća misija za većinu, ali je moguće izvući se iz močvare palanačkog, i to on vidi u srpskom i tradicijskom geniju Petra Petrovića Njegoša. Njegovi sledbenici i epigoni nekako po pravilu izbegavaju tu „epizodu“ sa Njegošem.

Druga važna linija koju isto tako izbegavaju „čitači“ i „propovednici“ Konstantinovića jeste da je palanačko ipak malo šire prikazano u poetsko-filozofskom štivu od jednostavnog svođena na nacionalno i balkansko. Naime ostavljen je prostor, doduše ne tako velik, da se u „filozofiju palanke“ smeste i njeni zagovornici i žarki misionari. Kao organizovan pokret nalik na sektu koji agresivno napada i žigoše sve ono što nije po njihovom ideološkom ili političkom ukusu. Tako da oni sve što drugima prigovaraju i sami demonstriraju. Oni brižljivo gaje jezik netrpeljivosti prema onom Drugom koga olako poistovećuju sa zlim srpskim nacionalizmom ili „nacizmom“. Takva agresija i „jezik mržnje“ kojim brane svoj kvaziliberalni dogmatizam zapravo su odlike „palanke“. Oni imaju svoje idole koji su iz Sveta, a sve što je iz Srbije po definiciji je loše, primitivno a neretko i zločinačko. Oni žive u iluziji da je u Svetu sve dobro i pozitivno, a u Srbiji gotovo sve zaostalo. Palanka je prisutna svuda pa i u njihovom idealizovanom Svetu. Što ih više slušate jasnije vidite da je to palanačka ideologija o kojoj mnogo bolje svedoče književni likovi srpske satire poput „Feme“ i „pokondirene tikve“ no zamršeno štivo „njihovog ideologa“ Konstantinovića.

Možda, istine radi, treba reći i da nema baš toliko razlike između predstavnika „prve“ i „druge“ Srbije, recimo između Ćosića i Latinke. U tekstu pod naslovom „Dobričin prsten i drugosrbijanci“ (NSPM, 2009) nastojao sam da „približim“ ove dve naizgled potpuno suprotstavljene ideološke figure pre svega kroz vrlo srodne levičarske stavove o partizanima, četnicima, pravoslavlju itd. Daleko od toga da Dobrici Ćosiću dodelimo Latinkinu titulu „roditelja druge Srbije“, no stvari sigurno nisu tako crno-bele. Na prijateljstvo i mentorstvo u odnosu na Đinđića ili pak na ideju podele Kosova i priznanja secesije nema toliko pravo Latinka koliko Dobrica. Često se iznenadim „drugosrbijanskim“ ispadima srpskih intelektualnih „patriota“ koji se vajkaju na balkanski primitivizam svog naroda koji ih „ne razume“ ili pak na „nacionalističke“ iskrice kod naših anacionalnih liberala.

Da zaključim – palanačkog ima i na jednoj i na drugoj strani, iako u medijskom prostoru dominira agresivno ispoljavanje „zlog duha palanke“ kod onih koji se vide kao nastavljači ideje Radomira Konstantinovića. Zanimljivo je da pripadnici i intelektualni zastupnici „prve“ i „druge“ Srbije često bivaju vrlo bliski i sarađuju „poslovno“, a ova medijska halabuka oko ideoloških podela im je dobra promocija u „svojoj ciljnoj grupi“. Oni su deo iste beogradske intelektualne i političke elite i imaju mnogo više zajedničkog u odnosu na „obične građane“ koji se iskreno uključuju u te veštački podstrekavane podele.

Srbiji nisu od koristi takvi sektaški i ideološki sukobi jer se u njima troši dragocena energija, a proizvod je bezvredan. Nasuprot tome, mnogo plodotvorniji bi bio pristup objedinjavanja i traženja zajedničkih imenitelja na kojima se grade platforme za zajedničku društvenu akciju. No to je disciplina koja u Srbiji nije ni cenjena a ni plaćena kao proizvodnja i produbljivanje raskola.

Branko Radun

Politika

Podelite:

1 komentar

  1. Konstantinović je jedan izvikani Titov panegiričar. Palanka je sasvim irelevantna za ozbiljnu duhovnost – ova se jednako javlja u pustinji, kao i u palanci i u megapolisima (čak u megapolisima možda i najređe). Srbi generalno nisu palanačkog duha, upoređeno sa Miteleuropom; tu etiketu nama i lepi Miteleuropa, po principu projekcije svog zla na druge.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here