Реља Рашовић: Благочестиви народ наш Светосавски

Поделите:

Искористићу једну своју фрустрацију и непријатност коју сам доживео да говорим о томе зашто је потребна хиерархија, и зашто егалитарни системи (француске револуције, комунистичке уравниловке, старе и нове социјалистичке левице и неолибералног културолошког марксизма) сами по себи доносе пропаст и хаос друштву, и тиме ћу изнети своје елитистичке погледе (који спадају и у духовни елитизам јер сељак чистог срца исто тако спада у ту врсту елите о којој се може говорити).

Домострој неба је уређен управо хиерархијски где постоји равноправност на постојање и светиња бића, али нико ту није једнак апсолутно ни на који начин нити таква врста идеала постоји у небеском царству, и спровођење супротних идеја од тога овде на земљи могу да одведу само у понор што је историја показала и још увек показује кроз различите врсте диктатура, репресија и дегенерација. Аристоктратија (у оном правом етимолошком смислу) као владавина најбољих, од врха ка дну са патриотском елитом где једнакост не постоји једино може да да неке квалитетне и смислене резултате. Равноправност може да постоји само када је право на личност и људско достојанство у питању, а то су категорије данас којима људи заправо и не теже, нити их желе.

У тренутку када сте квалитетног појединца који је годинама радио на свом интелекту и духу изједначили са неком стоком којој је дневна рутина да празне главе прежива док гледа неки ријалити програм, уништили сте уједно и целу нацију.

Са неба на земљу, ово је на жалост постао стварно један дубоко поган народ, који би сјебао човека а да од тога нема апсолутно никакву корист, и та деструкција престаје да бива утилитарне природе већ се спушта на једно дубље дно где она постоји ради себе саме у тако бедном човеку, и у то се константно уверавам на нове начине, где то да ће вас неко сјебати само ако може, постаје реалност времена у коме већ неко време живимо. Два месеца вучем повреду зглоба којег сам два пута заредом изврнуо, мој брат ми је тај зглоб намештао неколико пута, и јуче како излазим из аутобуса хватам се за врата да бих сишао полако, и цура иде да прође кроз мене, и то у тренутку док силазим. Делом поново повређујем тај исти зглоб због ње, не вреди да јој завалим шамарчину, али не могу да се отмем утиску да превише често причамо о некој философији, светим оцима и не знам каквим духовним и мисаоним вертикалама, а у реалности делимо ваздух са људима који би и леша јебали било да је ту нека корист присутна или не. Христољубиви народ наш , који ће ускоро кукати и ридати ка небесима зашто су их све те неподношљиве невоље и различите пропасти снашле (које се још увек нису десиле у свом пуном замаху), а при томе неће желети ни мало да прво погледају у себе и у то шта су заправо постали…

Kако је Св. Августин рекао “унус цхристианус нуллус цхристианус” (сам хришћанин није хришћанин), тако исто важи и за патриотизам. Данас људима толико раде ти агресивни и грабежљиви нагони да се отимају за неке тотално бескорисне ствари као да им је задња корица хлеба у питању, и то не важи само за ову цуру као неки појединачни случај. Број пута сам гледао како би ми неко улетео испред мене у неком реду само да би уштедео пола секунде или неке сличног типа егзистенцијалне бескорисности којима тај несрећник даје толико дубок значај у свом већ дубоко обесмишљеном животу, да то буде нешто за шта треба да се граби свим својим снагама и из петних жила. Чак и у цркви имате случајева у зависности од парохије да се такво понашање пресликава и на литургијама где би вас 2/3 људи прегазило у реду за помазање или неку свету тајну.

И сад човек стварно не зна шта да ради… Са једне стране да се јебе мајка овом народу и да га систематски човек сјебава је огољено дело демонизма (нарочито што такав третман дефинитивно не заслужују сви људи нити треба делити неку деструктивну правду глумећи неког гневносног псеудо-ЈХWХа), иако смо таквим погромима споре смрти већ и изложени, а што је најгоре сами пристајемо на то већ деценијама (и та врста нашег саучесништва у злу је управо особина која се надовезује и гаји ово о чему сам до сада говорио), а са друге стране да се нешто трудиш да помогнеш овој јебеној стоци заиста јесте Христолика особина, али често може изгледати као тотални бесмисао, промашај и глупост (“Послах вам пророке своје па сте чинили са њима оно што сте хтели”). Јер магарца до извора можете довести, али га не можете натерати да ту воду и попије, тако да је идиотски изгорети у некој месијанској илузији о својој величини или Дон Kихотовском крсташком походу за “честитог Србина” који је у већини примера давно престао да постоји…

Стално ми пролази она Христова кроз главу “О да си студен или врућ! Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих”, која говори управо о данашњој биомаси обезличених дронова, у коју се претворио и наш народ, где имамо стоку која нити има муда да буде истински зла нити да тежи некој већој доброти, већ као неки слузави материјал који се све више деградира и постаје прогресивно љигавији без икакве форме, спреман на дубља понижења, уједно се полако претвара у једну слину која блокира доток свежег ваздуха, и за коју човек све више има незаустављиву потребу само да је отресе са свог носа и настави даље…

Реља Рашовић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here