Сарадња Савеза Сокола и друштава Црвеног Крста

Поделите:

 

Српска соколска друштва су 1912. прикупљала прилоге за Црвени Крст.(1) Организован је рад у свим друштвима око прикупљање помоћи за Српски Црвени Крст у Београду. Сарајевска „Просвјета“ је заједно са другим српским културним установама у Босни и Херцеговини за три месеца прикупила и послала прилога у рубљу и новцу Српском Црвеном Крсту у вредности од милион златних круна. (2)

После Првог светског рата Савез Сокола наставио је сарадњу са Друштвима Црвеног Крста у Краљевини Југославији. Многи чланови соколских друштава били су истовремено и чланови друштава Црвеног Крста. У чланку „Недеља нашег Црвеног крста” у листу  „Соколски гласник“ истакнуто је да је у свим акцијама Црвеног Крста : „.. учествовало је увек и соколство где више где мање. На тај начин је вршило и соколско-националну и општечовечанску дужност. У садашњем времену потребно је да та сарадња буде још јача и приснија, и соколство широм наше земље треба да помогне успешно извођење недеље Црвеног крста. Сваки соко и соколица којима је могуће, треба да се учлане у  Црвени крст барем као помажући чланови,”.(3)  Подмладак Црвеног Крста радио је у  Југославији. Крајем школске године 1925/26. Подмладак је имао 161.146 чланова основних, средњих и стручних школа. Чланови су изводили хумани и хигијенски програм, играли су Игру за Добро Здравље, бринули се за чистоћу школске собе и околине, помагали својим болесним и сиромашним друговима у својој школи и друговима и другим крајевима. Главни Одбор позвао је своје организације да пошаљу прилоге друговима у поплављеним крајевима, и они су слали књиге, одело, обућу, школски прибор и новац. Чланови Подмладка су имали преко 400 вртова, 48 купатила, 187 школских игралишта и 133 радионице. Оснивали су школске биоскопе Подмладка (у Загребу и Сарајеву) Два киноапарата ишла су по школама. Биоскопи су служили на првом месту хигијенској пропаганди. Средства за свој рад добијали су чланови приређивањем концерата и забава, лековитог биља што су сакупили и оним што су сабрали као добровољни прилог. Осим оног што су дали у храни и оделу друговима, чланови Подмладка су издали из благајни преко 100.000 динара  на добротворне сврхе. У већини школа прослављен је Први децембар као дан Подмладка. Од средстава које су чланови  Подмладка тог дана добили набављена су обућа и одела и спремани поклони за сиромашне чланове. Главни Одбор спремио је течајеве ручног рада у Сарајеву, Загребу, Љубљани и Земуну, где је оспособио 152 учитеља. Одржан је течај Домаће и Школске Хигијене у Београду, где је било 8 учитељица. Учитељице су спремљене да у својим школама уреде и школске кухиње Подмладка Црвеног Крста и да држе домаћичке течајеве ученицама које сврше основну школу, а које су требале да остану у вези са школом преко организације Подмладка. Главни Одбор Црвеног Крста трудио се да организује што више феријалних колонија. Уз помоћ Обласних одбора Црвеног Крста преко лета организовано је 13 колонија Подмладка, у којима је летовало 318 ученика и ученица. Главни Одбор Црвеног Крста помагао је оснивање 7 соколских и скаутских колонија, у којима су били чланови Подмладка. Феријална колонија свршених ученица Учитељских школа одржана у Сплиту, била је спојена са течајем у коме су се учитељске приправнице, поред упознавања са идејама Подмладка друштава  Црвеног Крста, упознавале и са кувањем јела, одржавања хигијенског стана. Течајке су могле оснивати кухиње Подмладка Црвеног Крста и држати течајеве из домаћинства.  Главни одбор Црвеног Крста покренуо је 1926. иницијативу да се подижу опоравилишта Подмладка Црвеног Крста на обали мора и у планинским крајевима. За то су се прикупљали  добровољни прилози од друштава Црвеног Крста. Подмладак је настојао да се за мушку децу отварају радионице ручног рада, а за женску течајеви из хигијене, прве помоћи и неге болесника. Течајеви за учитеље и учитељице које требало спремати за то, били су одржавани преко распуста. Требао је да буде проширен рад на подизању дечјих опоравилишта и летовалишта. Пређивани су Матерински Дан” и  Дан Чистоће”.(4)

Савез Сокола и соколске јединице сарађивали су са Подмладком Црвеног Крста. Сарадња се одвијала између месних друштава кроз заједничке акције. Соколско друштво Дубровник  је учествовало у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе ); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (5) Соколска Жупа Мостар је 1928. када је издала сва зелен у Херцеговини довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. (6)Соколско друштво у Копривници је ради опреме дома заједно са Црвеним Крстом набавило 320 столица. (7)

Са заоштравањем ситуације у Европи тридесетих година Црвени Крст  је убрзано организовао течајеве за добровољне болничарке. Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течајеве, које је приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се : „На тај начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своје слободно време навече искоришћују за то, да посећују ове течајеве и тиме помогну општој ствари, “. (8)

У просторијама Савеза Сокола у Београду био је 19 септембра 1939. отворен самарићански течај, у организацији Женског техничког одбора Савеза  и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течај је отворио инг. Миливоје Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течај пријавило се око 50 соколица. Течај је одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просторијама Савеза Сокола на Теразијама  (данас зграда Протокола). (9)  Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао је I самарићански течај за чланице и старије нараштајке београдских друштава. Течај се одржавао у просторијама Савеза Сокола, а водила га је др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентијевић. Практичан рад био је у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влајка Ђуровића који је одржао и неколико предавања. Било је 69 уписаних, али је један део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисији је председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала је  др. Загорка Ристић. На течају 21 сестра положила је са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течај су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики број начелница београдских друштава. По одржаним испитима била је заједничка другарска вечера на којој је у име течајки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др.  Ристићеве и др. Ђуровића  за одржање течаја. (10) Београдска жупа основала је одсек Одбрамбено васпитање жена. Прочелник одсека била је Живка Мелентијевић. Жупа Београд приредила је I соколски течај београдских друштава за добровољне болничарке. Од пријављених 65 сестара течај је завршили 47. Течај је водила Живка Мелентијевић уз сарадњу др. Загорке Илић, изасланице Црвеног Крста, и др. Ђуровића. Одржано је 90 теоријских и 186 практичних часова. Сличне течајеве одржала су соколска друштва Земун Матица и Панчево, тако да је жупа располагала са 120 квалификованих добровољних болничарки.  (11)

У Соколском друштву Београд-Матица  добротворни одсек друштва основао је  „Болеснички одбор”. Одбор су сачињавале чланице које су завршиле курс за милосрдне сестре Црвеног крста. За војну болницу за коју је било предвиђено да  за случај рата буде смештена у Соколском дому чланице су спремале сав потребан материјал за 300 болесника, креветско рубље, … . (12) Соколско друштво Стари Футог организовало је заједно са месним одбором Црвеног крста течај за болничарке. Течај је трајао шест недеља. Пријавиле су се за течај 23 соколице. Течај је одржаван три пута недељно у соколани, а њим је руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт. (13) У просторијама Соколског друштва Загреб II  отворен је 27 маја 1940, соколски течај за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течај који је трајао два месеца, пријавило се преко 50 чланица.  Одмах после завршетка течаја предвиђено је да се одржи нови течај. Почетком јуна одржан је соколски течај за цивилну заштиту.  На иницијативу Соколског друштва Обреновац одржан је први и други течај за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило је 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења. (14) Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. (15) Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За чланове и чланице Сокола Београд III. Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940.  Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста  др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка  Црвеног Крста присуствовали су испиту Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше. (16) Соколско друштво у Прокупљу приредило је јануара 1941. заједно са Јадранском стражом и Црвеним Крстом, забаву у корист Зимске помоћи. (17) Годишња скупштина IX Пододбора Црвеног Крста одржана је у дому друштва Црвеног Крста. Председавао је др. Милутин Зелић. У извештају се истицао рад око Зимске помоћи и вођењу кухиње број 3. У скупљању прилога Пододбор је заједно са Соколским друштвом Београд Матица сакупио 18.000 динара. (18)

После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Од 1992. обновљен је рад Савеза Сокола. Соколи су разматрали обнову сарадње са организацијама Црвеног Крста. О томе је Зоран А. Милер разговарао са Слободанком Груден. Истакла је да је са посебним задовољством поздравила обнову сокола, као по друштво корисне организације. Сматрала је да соколи могу да користе одмаралишта Црвеног крста  Србије ради одржавања соколских течајева за предњаке и воднике. За њу је постојала могућност да Црвени крст помогне у оспособљавању сокола на течајевима прве помоћи, које би водили најбољи стручњаци Црвеног крста. По њој било је пожељно да стручне екипе из редова активиста Црвеног крста  присуствују слетовима и другим јавним наступима сокола ради пружања помоћи код повреда приликом извођења вежби. Пошто је Црвени крст имао своје гласило било је могуће да соколи упознају активисте и чланове Црвеног крста са циљевима и методама рада својих јединица, као и за придобијање нових чланова међу децом у школама у којима је деловало Друштво Црвеног крста. Сматрала је и да се чланови сокола могли укључивати у све хумане акције Црвеног крста, почевши од повремених скупљања добровољних прилога, обуће и одеће за старе и оболеле, као и за њихове вршњаке у другим крајевима земље. … . Закључила је своје излагање напоменом да  Друштво Црвеног крста Србије није имало материјалних средстава за издвајање помоћи Савезу Сокола, али је уместо тога било спремно да стави, повремено, на располагање инвентар за реализацију соколских програма, као што су шатори и остала камп-опрема потребна за рад на терену и у природи. (19) Сарадња сокола и Друштава Црвеног крста била је могућа : Здравствено-медицински рад у соколским друштвима. (здравље чланова и превентива, здравствене акције и просвећивање) ; Посебно на подручју трезвењаштва и борбе против пушења и дроге; Хуманитарно-социјална активност (акције у вези са елементарним непогодама, … ); Хигијена; Еколошки програми; Локалне акције (уређење паркова, бунара, извора и водовода); Логоровања, летовања и зимовања за чланове, обучавање о раду Црвеног крста и сокола; Течајеви прве помоћи; Стварање приручних апотека по друштвима; Сарадња на појединим саветовањима; Учешће на приредбама обеју организација (изложбе, програми); Сарадња у издавачкој делатности (поједини чланци, размена искустава, …); (20)

Често у истом месту чланови и чланице соколских друштава биле су и  чланови и чланице Подмладка друштава Црвеног Крста. Зато су често своје акције организовали заједно. Соколи су сматрали да врше соколско-националну и општечовечанску дужност. У годинама пре почетка Другог светског рата соколице и соколи су се на течајевима обучавали за болничаре. Течајеве је организовао Савез Сокола уз помоћ Црвеног Крста. Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који нису подлегали војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата.  После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Од 1992. обновљен је рад Савеза Сокола. Соколи су разматрали обнову сарадње са организацијама Црвеног Крста.

   Саша Недељковић за Видовдан

 

 

Напомене :

  1. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
  2. „Просвјетина 25-годишњица”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца», Београд, Јули-Август 1927, св.7-8, стр.230;
  3. Арх. М.С, „Недеља нашег Црвеног крста”, „Соколски гласник“, Београд, 20 септембар 1940, бр. 38, стр. 1;
  4. Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 74, 76, 99;
  5. Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  6. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, „Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије;
  7. „Отимачина соколске имовине у Вараждину”, „Соколски гласник“, Београд, 1 март 1940, бр. 9, стр. 3;
  8. И.С, „Народно-одбрамбени рад наших соколица”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
  9. „Отворење самарићанског течаја наших соколица”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 2;
  10. „Самарићански течај београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд, 28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;
  11. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940, „Око Соколово”, Београд, април 1940, бр. 4, стр. 24;
  12. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 119;
  13. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;
  14. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  15. „Соколство за Црвени Крст”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 3;
  16. И.Т, „Народно-одбрамбени рад у Соколском друштву Београд III”, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;
  17. „Соколско друштво у Прокупљу”,  „Соколски гласник“, Београд,  17 јануар 1941, бр. 3, стр. 3;
  18. „Сарадња Црвеног Крста и Соколства”,  „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 4;
  19. Зоран А. Милер, „Сарадња Сокола са организацијама Црвеног крста”, „Око Соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 9;
  20. „Могући садржаји и облици сарадње соколских друштава и организација Црвеног крста”, „Око Соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 10;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here