Saradnja Saveza Sokola i društava Crvenog Krsta

Podelite:

 

Srpska sokolska društva su 1912. prikupljala priloge za Crveni Krst.(1) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (2)

Posle Prvog svetskog rata Savez Sokola nastavio je saradnju sa Društvima Crvenog Krsta u Kraljevini Jugoslaviji. Mnogi članovi sokolskih društava bili su istovremeno i članovi društava Crvenog Krsta. U članku „Nedelja našeg Crvenog krsta” u listu  „Sokolski glasnik“ istaknuto je da je u svim akcijama Crvenog Krsta : „.. učestvovalo je uvek i sokolstvo gde više gde manje. Na taj način je vršilo i sokolsko-nacionalnu i opštečovečansku dužnost. U sadašnjem vremenu potrebno je da ta saradnja bude još jača i prisnija, i sokolstvo širom naše zemlje treba da pomogne uspešno izvođenje nedelje Crvenog krsta. Svaki soko i sokolica kojima je moguće, treba da se učlane u  Crveni krst barem kao pomažući članovi,”.(3)  Podmladak Crvenog Krsta radio je u  Jugoslaviji. Krajem školske godine 1925/26. Podmladak je imao 161.146 članova osnovnih, srednjih i stručnih škola. Članovi su izvodili humani i higijenski program, igrali su Igru za Dobro Zdravlje, brinuli se za čistoću školske sobe i okoline, pomagali svojim bolesnim i siromašnim drugovima u svojoj školi i drugovima i drugim krajevima. Glavni Odbor pozvao je svoje organizacije da pošalju priloge drugovima u poplavljenim krajevima, i oni su slali knjige, odelo, obuću, školski pribor i novac. Članovi Podmladka su imali preko 400 vrtova, 48 kupatila, 187 školskih igrališta i 133 radionice. Osnivali su školske bioskope Podmladka (u Zagrebu i Sarajevu) Dva kinoaparata išla su po školama. Bioskopi su služili na prvom mestu higijenskoj propagandi. Sredstva za svoj rad dobijali su članovi priređivanjem koncerata i zabava, lekovitog bilja što su sakupili i onim što su sabrali kao dobrovoljni prilog. Osim onog što su dali u hrani i odelu drugovima, članovi Podmladka su izdali iz blagajni preko 100.000 dinara  na dobrotvorne svrhe. U većini škola proslavljen je Prvi decembar kao dan Podmladka. Od sredstava koje su članovi  Podmladka tog dana dobili nabavljena su obuća i odela i spremani pokloni za siromašne članove. Glavni Odbor spremio je tečajeve ručnog rada u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani i Zemunu, gde je osposobio 152 učitelja. Održan je tečaj Domaće i Školske Higijene u Beogradu, gde je bilo 8 učiteljica. Učiteljice su spremljene da u svojim školama urede i školske kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i da drže domaćičke tečajeve učenicama koje svrše osnovnu školu, a koje su trebale da ostanu u vezi sa školom preko organizacije Podmladka. Glavni Odbor Crvenog Krsta trudio se da organizuje što više ferijalnih kolonija. Uz pomoć Oblasnih odbora Crvenog Krsta preko leta organizovano je 13 kolonija Podmladka, u kojima je letovalo 318 učenika i učenica. Glavni Odbor Crvenog Krsta pomagao je osnivanje 7 sokolskih i skautskih kolonija, u kojima su bili članovi Podmladka. Ferijalna kolonija svršenih učenica Učiteljskih škola održana u Splitu, bila je spojena sa tečajem u kome su se učiteljske pripravnice, pored upoznavanja sa idejama Podmladka društava  Crvenog Krsta, upoznavale i sa kuvanjem jela, održavanja higijenskog stana. Tečajke su mogle osnivati kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i držati tečajeve iz domaćinstva.  Glavni odbor Crvenog Krsta pokrenuo je 1926. inicijativu da se podižu oporavilišta Podmladka Crvenog Krsta na obali mora i u planinskim krajevima. Za to su se prikupljali  dobrovoljni prilozi od društava Crvenog Krsta. Podmladak je nastojao da se za mušku decu otvaraju radionice ručnog rada, a za žensku tečajevi iz higijene, prve pomoći i nege bolesnika. Tečajevi za učitelje i učiteljice koje trebalo spremati za to, bili su održavani preko raspusta. Trebao je da bude proširen rad na podizanju dečjih oporavilišta i letovališta. Pređivani su Materinski Dan” i  Dan Čistoće”.(4)

Savez Sokola i sokolske jedinice sarađivali su sa Podmladkom Crvenog Krsta. Saradnja se odvijala između mesnih društava kroz zajedničke akcije. Sokolsko društvo Dubrovnik  je učestvovalo u akciji koju je organizovao Crveni Krst maja 1925. Inicijativom Glavnog Odbora Podmladka Crvenog Krsta u antituberkuloznoj propagandi učestvovali su dubrovačka društva : 1) Starateljstvo za plućne bolesnike, 2) podmladak društva Crvenog Krsta, 3) Lečničko udruženje, 4) izvidnici, 5) podmladak sokola. Preduzeto je : 28 maja a) Asaniranje tri najnezdravijih stanova dubrovačke sirotinje za spomen ovog dana, b) deljenje sapuna i četkica za čišćenje zuba siromašnoj deci Starateljstva, c) deljenje i lepljenje plakata po školama i u gradu pomoću skauta; 29 maja a) Predavanje po školama od mesnih lekara i nastavnika, b) izlet podmladka u prirodu i sađenje drveća; 30 maja a) povorka sa agitacionim natpisima ( podmladak sokola, podmladak društva Crvenog Krsta, Pčelice, Skauti), b) u teatru predavanje ,,O tuberkulozi u Dubrovniku” (dr. Orlić), uz zdravstveni film ,,Ne pljuj na tle”. Deklamovanje i pevanje (pevao podmladak Crvenog Krsta Ženske Učiteljske škole ); 31 maja deljenje znački, prodavanje cveća i radova Podmladka za osnivanje besplatnog kupatila za siromašnu decu. (5) Sokolska Župa Mostar je 1928. kada je izdala sva zelen u Hercegovini dovela kao pomoć lekara u selo. Lekar je ustanovio skorbut. Crveni krst je doterao zelje, voće i limune. (6)Sokolsko društvo u Koprivnici je radi opreme doma zajedno sa Crvenim Krstom nabavilo 320 stolica. (7)

Sa zaoštravanjem situacije u Evropi tridesetih godina Crveni Krst  je ubrzano organizovao tečajeve za dobrovoljne bolničarke. Sokolice župe Ljubljane su redovno i marljivo posećivale samarićanske tečajeve, koje je priređivao Crveni Krst. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (8)

U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu bio je 19 septembra 1939. otvoren samarićanski tečaj, u organizaciji Ženskog tehničkog odbora Saveza  i Ženskog tehničkog odbora Sokolske župe Beograd, uz pomoć Oblasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je otvorio ing. Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza SKJ, i Milica Šepa, zamenica savezne načelnice. Za tečaj prijavilo se oko 50 sokolica. Tečaj je održavan ponedeljkom, sredom i petkom, od 19 do 21 čas, u prostorijama Saveza Sokola na Terazijama  (danas zgrada Protokola). (9)  Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć sokolice Živke Melentijević. Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je 69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi. Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića, načelnice Skalar i zamenika starešine župe Vučkovića. Komisiji je predsedavao predsednik Oblasnog odbora Crvenog krsta dr. Mladenović, a ispitivala je  dr. Zagorka Ristić. Na tečaju 21 sestra položila je sa odličnim, 23 sa vrlo dobrim i 3 sa dobrim uspehom. Tečaj su završile članice saveznog i župskog načelništva, gotovo sve sestre iz stručnog odbora Saveza i župe, i veliki broj načelnica beogradskih društava. Po održanim ispitima bila je zajednička drugarska večera na kojoj je u ime tečajki govorila Milena Gruborova, ističući zasluge dr.  Ristićeve i dr. Đurovića  za održanje tečaja. (10) Beogradska župa osnovala je odsek Odbrambeno vaspitanje žena. Pročelnik odseka bila je Živka Melentijević. Župa Beograd priredila je I sokolski tečaj beogradskih društava za dobrovoljne bolničarke. Od prijavljenih 65 sestara tečaj je završili 47. Tečaj je vodila Živka Melentijević uz saradnju dr. Zagorke Ilić, izaslanice Crvenog Krsta, i dr. Đurovića. Održano je 90 teorijskih i 186 praktičnih časova. Slične tečajeve održala su sokolska društva Zemun Matica i Pančevo, tako da je župa raspolagala sa 120 kvalifikovanih dobrovoljnih bolničarki.  (11)

U Sokolskom društvu Beograd-Matica  dobrotvorni odsek društva osnovao je  „Bolesnički odbor”. Odbor su sačinjavale članice koje su završile kurs za milosrdne sestre Crvenog krsta. Za vojnu bolnicu za koju je bilo predviđeno da  za slučaj rata bude smeštena u Sokolskom domu članice su spremale sav potreban materijal za 300 bolesnika, krevetsko rublje, … . (12) Sokolsko društvo Stari Futog organizovalo je zajedno sa mesnim odborom Crvenog krsta tečaj za bolničarke. Tečaj je trajao šest nedelja. Prijavile su se za tečaj 23 sokolice. Tečaj je održavan tri puta nedeljno u sokolani, a njim je rukovodila dr. Jelena Vinokić, zdravstveni referent. (13) U prostorijama Sokolskog društva Zagreb II  otvoren je 27 maja 1940, sokolski tečaj za bolničarke, u saradnji sa Crvenim Krstom u Zagrebu. Za tečaj koji je trajao dva meseca, prijavilo se preko 50 članica.  Odmah posle završetka tečaja predviđeno je da se održi novi tečaj. Početkom juna održan je sokolski tečaj za civilnu zaštitu.  Na inicijativu Sokolskog društva Obrenovac održan je prvi i drugi tečaj za dobrovoljne bolničarke. Predavali su starešina društva dr. Risto Purić i prosvetar Miodrag Lučić. Drugi ispit položilo je 28 članica. Ispitu su prisustvovali i predstavnici vlasti i mesnih udruženja. (14) Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata. (15) Sokolsko društvo Beograd III organizovalo je samarićanski tečaj u toku jula 1940. Tečaj je priređen pod okriljem Podmlatka Crvenog Krsta osnovne škole „Vojvoda Putnik” sa odobrenjem Beogradskog oblasnog odbora C.K. Za članove i članice Sokola Beograd III. Crveni Krst je odredio dr. Danicu I. Aleksić, lekarku iz Beograda za teorijski deo, a sestru-bolničarku Vukosavu Rašković za praktični deo nastave. Završni ispit bio je 4 avgusta 1940.  Ispitu je predsedavao izaslanik Oblasnog odbora Crvenog Krsta  dr. Sava Popović, sanitetski general u penziji. Od strane Podmladka  Crvenog Krsta prisustvovali su ispitu Blagoje Jelisavčić, upravnik škole i Dragomir Gajić, sekretar. Od strane Sokola Beograd III prisustvovao je starešina društva Dobra Bogdanović i članovi uprave društva. Dr. Danica Aleksić je i ranije na nekoliko tečajeva imala odlične rezultate. U ime društva Ivan Trinajstić zahvalio se svima koji su doprineli da se tečaj održi i završi sa uspehom, a to su bili Odbor podmladka, Oblasni odbor Crvenog Krsta, predavači, kao i sami slušaoci koji nisu žalili ni truda a ni vremena da posao završe. (16) Sokolsko društvo u Prokuplju priredilo je januara 1941. zajedno sa Jadranskom stražom i Crvenim Krstom, zabavu u korist Zimske pomoći. (17) Godišnja skupština IX Pododbora Crvenog Krsta održana je u domu društva Crvenog Krsta. Predsedavao je dr. Milutin Zelić. U izveštaju se isticao rad oko Zimske pomoći i vođenju kuhinje broj 3. U skupljanju priloga Pododbor je zajedno sa Sokolskim društvom Beograd Matica sakupio 18.000 dinara. (18)

Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Od 1992. obnovljen je rad Saveza Sokola. Sokoli su razmatrali obnovu saradnje sa organizacijama Crvenog Krsta. O tome je Zoran A. Miler razgovarao sa Slobodankom Gruden. Istakla je da je sa posebnim zadovoljstvom pozdravila obnovu sokola, kao po društvo korisne organizacije. Smatrala je da sokoli mogu da koriste odmarališta Crvenog krsta  Srbije radi održavanja sokolskih tečajeva za prednjake i vodnike. Za nju je postojala mogućnost da Crveni krst pomogne u osposobljavanju sokola na tečajevima prve pomoći, koje bi vodili najbolji stručnjaci Crvenog krsta. Po njoj bilo je poželjno da stručne ekipe iz redova aktivista Crvenog krsta  prisustvuju sletovima i drugim javnim nastupima sokola radi pružanja pomoći kod povreda prilikom izvođenja vežbi. Pošto je Crveni krst imao svoje glasilo bilo je moguće da sokoli upoznaju aktiviste i članove Crvenog krsta sa ciljevima i metodama rada svojih jedinica, kao i za pridobijanje novih članova među decom u školama u kojima je delovalo Društvo Crvenog krsta. Smatrala je i da se članovi sokola mogli uključivati u sve humane akcije Crvenog krsta, počevši od povremenih skupljanja dobrovoljnih priloga, obuće i odeće za stare i obolele, kao i za njihove vršnjake u drugim krajevima zemlje. … . Zaključila je svoje izlaganje napomenom da  Društvo Crvenog krsta Srbije nije imalo materijalnih sredstava za izdvajanje pomoći Savezu Sokola, ali je umesto toga bilo spremno da stavi, povremeno, na raspolaganje inventar za realizaciju sokolskih programa, kao što su šatori i ostala kamp-oprema potrebna za rad na terenu i u prirodi. (19) Saradnja sokola i Društava Crvenog krsta bila je moguća : Zdravstveno-medicinski rad u sokolskim društvima. (zdravlje članova i preventiva, zdravstvene akcije i prosvećivanje) ; Posebno na području trezvenjaštva i borbe protiv pušenja i droge; Humanitarno-socijalna aktivnost (akcije u vezi sa elementarnim nepogodama, … ); Higijena; Ekološki programi; Lokalne akcije (uređenje parkova, bunara, izvora i vodovoda); Logorovanja, letovanja i zimovanja za članove, obučavanje o radu Crvenog krsta i sokola; Tečajevi prve pomoći; Stvaranje priručnih apoteka po društvima; Saradnja na pojedinim savetovanjima; Učešće na priredbama obeju organizacija (izložbe, programi); Saradnja u izdavačkoj delatnosti (pojedini članci, razmena iskustava, …); (20)

Često u istom mestu članovi i članice sokolskih društava bile su i  članovi i članice Podmladka društava Crvenog Krsta. Zato su često svoje akcije organizovali zajedno. Sokoli su smatrali da vrše sokolsko-nacionalnu i opštečovečansku dužnost. U godinama pre početka Drugog svetskog rata sokolice i sokoli su se na tečajevima obučavali za bolničare. Tečajeve je organizovao Savez Sokola uz pomoć Crvenog Krsta. Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji nisu podlegali vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata.  Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Od 1992. obnovljen je rad Saveza Sokola. Sokoli su razmatrali obnovu saradnje sa organizacijama Crvenog Krsta.

   Saša Nedeljković za Vidovdan

 

 

Napomene :

  1. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
  2. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca», Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
  3. Arh. M.S, „Nedelja našeg Crvenog krsta”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 1;
  4. Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 74, 76, 99;
  5. Zdravstvena propaganda”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 26 maja 1925, br. 21, str. 7;
  6. Niko Čabrilo, „Sokolstvo u selima”, str.131, 132; Dušan Kokošar, „Seosko sokolstvo i zadrugarstvo”, str.131, „Sokolska njiva” Kalendar za sokolsko selo za prostu 1937 godinu, izdanje Prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije;
  7. „Otimačina sokolske imovine u Varaždinu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 mart 1940, br. 9, str. 3;
  8. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
  9. „Otvorenje samarićanskog tečaja naših sokolica”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 septembar 1939, br. 38, str. 2;
  10. „Samarićanski tečaj beogradskih sokolica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 5;
  11. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, „Oko Sokolovo”, Beograd, april 1940, br. 4, str. 24;
  12. „Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 119;
  13. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
  14. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 juni 1940, br. 23, str. 2;
  15. „Sokolstvo za Crveni Krst”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
  16. I.T, „Narodno-odbrambeni rad u Sokolskom društvu Beograd III”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 5;
  17. „Sokolsko društvo u Prokuplju”,  „Sokolski glasnik“, Beograd,  17 januar 1941, br. 3, str. 3;
  18. „Saradnja Crvenog Krsta i Sokolstva”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 januar 1941, br. 5, str. 4;
  19. Zoran A. Miler, „Saradnja Sokola sa organizacijama Crvenog krsta”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 9;
  20. „Mogući sadržaji i oblici saradnje sokolskih društava i organizacija Crvenog krsta”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 10;
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here