Саша Недељковић: АКТИВНОСТИ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ БЕОГРАД

Поделите:

 

Соколска жупа Београд Душан Силни” образована је на првој седници збора 24.9.1920. За доживотног почасног старешину изабран је Стева Тодоровић а за старешину жупе Љуба Јовановић. Жупи је припало десет соколских друштава : Београд, Земун, Вршац, Обреновац, Панчево, Рума, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сремски Карловци и Стара Пазова. Прва седница збора друштвених начелника одржана је 24. октобра 1920. На њој је изабрано начелништво и чланство техничког одбора Жупе. За начелника изабран је Милош Војиновић а за начелницу Мила Јовановић. У токи рада Жупе мењао се број друштава. Нека су припала суседним жупама, нека жупи Београд а нека друштва су због нерада укинута. Од 1929. оснивају се прве сеоске соколске чете. Жупа је 1937. имала 47 друштава и 105 чета. Број припадника сокола у Жупи се повечавао од 1929. до краја 1934. Од 1934. број чланова је стагнирао. (1) Старешинство жупе одржало је VI редовну седницу 10. априла 1928. Били су присутни Б. Живковић, Михајло Градојевић, Л.Пешић, Ђ. Илић, Д. Илић, Л. Ловрић, М. Брановачки, др. Б. Градојевић, Р. Нишавић, М. Гаћеша и М. Николић. Разматрано је питање слета у Шапцу. Била је приређена Академија за гладне у Херцеговини. Прикупљено је од академије 6.964, 50 динара. Коруновић је сакупио 4.000 динара. Осигуравајуће друштво „Росија – Фонсиер” 2.000 динара, Земун 250, Н. Гаћеша 50, М. Богдановић 50, свега је било 13.319,50 динара. Послато је савезу за гладне у Херцеговини 10.000 динара. Старешинство жупе одржало је VII редовну седницу 18. априла 1928. Били су присутни Ђ. Паунковић, Б. Живковић, Момир Коруновић, Ђ. Илић, М. Војиновић, др. Б. Градојевић, Р. Нишавић, Л. Ловрић, Л. Пешић, Н. Гаћеша и М. Николић. Тајник Аранђеловић говорио је о стању у друштву Смедерево. Од новчаних завода добили су 4.000 динара за соколске одоре. Старешинство жупе одржало је VIII редовну седницу 25 априла 1928. Били су присутни Ђ. Паунковић, Б. Живковић, Л.Пешић, Р. Нишавић, .. . Паунковић је добио од председника Народне скупштине помоћ за слет у Шапцу 10.000 динара. На предлог Паунковића решили су да се пострадалима од земљотреса у Бугарској пошаље помоћ 1.000 динара, преко Савеза бугарских Јунака у Софији, и да се апелује на остала друштва у жупи за скупљање прилога за исту сврху. Благајник Нишавић известио је да је послао 400 динара друштву Ђеновић као прилог жупе за помоћ породицама стрељаних морнара. Старешинство жупе одржало је IX редовну седницу 2 маја 1928. Старешинство жупе одржало је X редовну седницу 9 маја 1928. Живковић је поднео извештај о летовању Јадранске Страже у Мартињишници. (2)

Жупа је у почетку одржавала своје слетове на терену фудбалског клуба Соко” у Кошутњаку. Клуб Соко био је основан као секција Београдског сокола 1903. Први слет је одржан 7 јуна 1922. са жељом да се увелича свечаност венчања краља Александра. Слет је прошао готово незапажено. Чланови сокола су били преморени од учешћа на другим свечаностима. Други слет одржан је у Земуну 23. маја 1926. на игралишту Земунског академског спортског клуба”, као смотра чланства жупе пред одлазак на VIII свесоколски слет у Прагу. Слету је предходила жупска академија у Београду у Мањежу. На слету је освећена застава Соколског друштва Земун, којој је кумовао престолонаследник Петар преко свог изасланика адмирала Драгутина Прице. Освећење је извршено на Југословенском тргу, а затим је поворка са војном музиком на челу прошла градом. (3) Трећи жупски слет одржан је у Шапцу 26 и 27 маја 1928. Слет је био повезан са откривањем костурнице палим борцима на Церу и ударању камена темељца соколском дому у Шапцу. Први који су стигли на слет били су учитељи и учитељице слушаоцо Државног гимнастичког курса министарства просвете. Стигли су у Шабац лађом из Београда 25 маја 1928. и дочекани су као предходницу сокола београдске жупе. Истог дана стигло је возом око 200 такмичара и такмичарки из разних друштава. У “Шабачком Гласнику” у свечаном издању посвећеном слету били су наслови : “Соколи -Здраво” и “Јата Сокола Жупе Цара Душана Силног долазе на жупски слет у Соколово гњездо Поцерје, у српски Верден-Шабац. Весели се под Цером Поцерје. “Добро нам дошли!”. Коло Српских Сестара, Учитељско Удружење и грађани побринули су да угосте посетиоце. Војска и директор гимназије уступили су своје просторије соколима за преноћиште. Сем тога Коло Српских Сестара и Учитељско Удружење припрмили су храну за време слета за судије – учитеље и учитељице. На слетишту су 26. маја 1928. почеле утакмице чланова и чланица. Засебни брод са соколима стигао је на пристаниште. Соколи су кренули кроз шабачке улице уз пратњу музике. У просторијама хотела Париз одржана је соколска академија. Сутрадан 27. маја 1928. настављене су утакмице чланова и почела утакмице нараштаја. У 11 часова кренула је поворка са слетишта кроз варош. На челу поворке били су војници понтоњерског батаљона. После њих ишла је музика, па заставе, старешинство жупе, чланство и нараштај.Поворка се зауставила пред општином, где их је поздравио председник општине. На поздрав одговорио је Лазар Цар, изсланик старешинства Ј.С.С. Поворка је наставила даље главним улицама и разишла се код Соколског дома. После подне била је Јавна вежба. Присуствовали су Владика Шабачки, председник општине, командант места, председник суда, директор гимназије и велики број грађана. Вежба је започела утакмицом у брзом пешачењу на 10.000 метара са ношењем терета од 20 килограма. Поред сокола вежбали су ученици и ученице шабачке гимназије и војници понтоњерског батаљона. (4)

Четрврти слет је одржан 1 и 2 јуна 1929. у Панчеву. Пети жупски слет је одржан у Београду од 3 до 5 јуна 1933. на игралишту Београдског спортског клуба. Први нараштајски слет одржан је у Београду на игралишту фудбалског клуба Соко” у Кошутњаку од 22 до 24 маја 1927. У очи јавне вежбе свечано је освећена нараштајска застава, а потом поворка нараштаја и деце кроз Београд. Други нараштајски слет одржан је на терену фудбалског клуба Соко” у Кошутњаку 25 и 26 маја 1929. Испред цркве Светог Саве 26 маја 1929. формирана је поворка од 840 нараштајаца. На челу поворке били су омладинци са села на коњима, па за њима заставе, Управа жупе Београд, нараштајци и деца. Поворка се кретала преко центра до Калемегдана. (5) Шести слет одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду. На слету је извршено свечано развијање жупске заставе, дара краља Петра II. У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица према Славији и даље ка Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца. (6) У вежбаоници Савеза Сокола одржана је XV с купштина Соколске жупе Београд 31 марта 1935. Пре скупштине 30 марта 1935. одржани су зборови старешина соколских чета и референата чета матичних друштава, друштвених и четних начелника и начелница, друштвених и четних просветара и предскупштинска конференција делегата друштава. Скупштини су присуствовали : делегат Савеза Сокола Михаило Градојевић, представник Општине града Београда Добра Богдановић и представници листова „Време” и „Правда”. Старешина жупе Бранко Живковић отворио је скупштину. Старешина је у свом говору поздравио представнике штампе, захваљујући се на њиховој дотадашњој сусретљивости и замоливши их да и у будућности поклањају соколству заслужену пажњу. Жупа је за своје активности добила помоћ од Дунавске бановине и Савеза Сокола. Старешина жупе је подсетио да је преминуо члан суда части управе жупе Љуба Станојевић. Истакао је да је жупа некада није имала ни просторија, да су се акта носила по џеповима, а седнице су се одржавале по предсобљима и приватним становима чланова управе. Соколи су се борили са разним назорима о соколству после Првог светског рата. Јавност је сматрала да је соколство завршило своју мисију. Соколи су наставили даље. Онда када су мислили да су све сметње пребродили, дошла је изненада ликвидација Југословенског соколског савеза и стварање Савеза Сокола Краљевине Југославије. Док је 1929-1930. било 4.500 чланова, 1935. жупа је имала 28.000 припадника. Истакао је да се толико није могло постићи да није било средстава која су добили преко Савеза Сокола. Такође је истакао да је искуство показало да оне чете које су у рукама добрих учитеља, добро и напредују. После старешине жупе Бранка Живковића говорио је Добра Богдановић. (7)

У токи живота Жупе Београд мењао се број друштава. Нека су припала суседним жупама, нека жупи Београд а нека друштва су због нерада укинута. Од 1929. оснивају се прве сеоске соколске чете. Жупа је 1937. имала 47 друштава и 105 чета. Број припадника сокола у Жупи се повечавао од 1929. до краја 1934. Од 1934. број чланова је стагнирао. (8) Соколска жупа Београд сарађивала је са културно просветним установама и са државним, војним и општинским властима. Радио Београд преносио је соколске вести и предавања. (9) Жупа Београд издавала је часописе „Соко Душана Силног” и „Око соколово”. Гласник жупе „Око соколово” излазио је од 1. децембра 1936. до марта 1941. У уређивачком одбору часописа били су : др Петар Јовић, Јакша Бумбер, Димитрије Станковић и Милојко Јефтимијадес. Уредник је био Момир Синобад. (10)

По угледу на студентске радне чете основане су Соколске радне чете. За соколе значај радних чета био је у васпитању млађег чланства за користан рад на општем добру, корист за соколска друштва и чете а код појединаца учествовање у том раду подизало је колективну свест. Од 1936. соколска друштва и сеоске чете организовале су радне чете. Соколско друштво Лајковац организовало је радну чету чланства, са којом је подигло једну чесму. Соколска чета Шимановци је са својим чланством дала пет радних дана на прикупљању жетве код слабо задружних чланова. Из друштава Београд XI, Београд II и Београд VIII које су дале чланове и нараштајце, организована је соколска просветна радна чета. Соколска радна чета кренула је први пут са 46 чланова и нараштајаца, а друге недеље по други пут са 68 чланова, до Соколског друштва Београд VIII у Жаркову, где је заједно са члановима друштва и њихове чете радила на уређењу терена за летње вежбалиште. У току два преподнева чета је скинула једно брдо и уравнила вежбалиште са око 200 метара земље. Чета је приликом лакоатлетских утакмица уредила терен Соколског друштва „Матица”. Овом приком Београд XI дао је око 12 чланова, Београд II 27 нараштајаца а Матица 7 нараштајаца. Савез Сокола одобрио је 2.000 динара за набавку алата за чету те су набављене лопате, ашови, мотке, пијуци и 3 ручна колица. (11)

Чланови Сокола Београд VII, у оквиру Петрове петолетке посадили су на Лаудоновом шанцу 1940. преко хиљаду садница. Освећивању Гаја Краља Петра II присуствовао је председник општине Јеврем Томић, министар грађевина Данило Вуловић, епископ Нектарије, старешина жупе В. Поповић. О значају соколског завета и пошумљавању говорио је старешина друштва Секула Зечевић. У акцији сађења учествовало је две стотине нараштајаца, “Привредникових питомаца”. (12)

Савез Сокола припремао је своје чланове за одбрану земље. При жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. У жупи Београд Д. Станковић, прочелник жупског народно-одбрамбеног одсека, истакао је у свом извештају : Ми хоћемо борбу, борбу с непријатељима нашег народа и наше државе .. . Ми нисмо хтели ту борбу. Ми смо је дуго избегавали. Али нам је она наметнута. И ми смо је примили, истина, тешка срца, … Јер не треба заборавити да је соколство поникло у борби и да је оно задржало и данас свој борбени карактер.” (13)

Међудруштвени одбор соколских јединица (друштава и чета) у Београду одлучио је да 17 марта 1940. буде одржана смотра свих чланова сокола са територије града Београда. (14) Соколска жупа Београд имала је 1940. 46 друштава. Било је 12 друштава у Београду, 2 друштва у Земуну и 1 у Панчеву. Соколских чета било је 114, у мањим местима, варошицама и селима. На територији Београда, Земуна и Панчева било је свих категорија 7.624 сокола и соколице. Чланова изнад 18 година било је 3.599; нараштаја изнад 14 година 1.524; на децу 2.501. Највише чланова имало је Соколско друштво Београд III (980). (15) У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. Смотра је успешно одржана у целој земљи. Београдске и земунске соколске јединице одржале су смотре у соколанама и летњим вежбалиштима. Смотре су биле спојене са предавањима из народно-одбрамбеног васпитања. У Соколском друштву Београд Матица, које је имало велики број чланова, генерални секретар Савеза Сокола Радмило Грђић одржао је предавање. У Соколском друштву Београд II извршено је гађање из пушака, предавање за соколице о бојним отровима и евакуацији. У Соколском друштву Београд III одржано је предавање о народно-одбрамбеном раду, рецитовање Како се васпитала предратна омладина”. У Соколском друштву Београд IV извршено је такмичење на стрелишту свих припадника до 35 година. Старији су гађали из ваздушних пушака. Изведена је и ратна служба “освајањем” Бановог брда и друге ратне вежбе. …. . Соколско друштво Земун I извело је на смотри гађање. Предавано је о бојним отровима и лекарској помоћи за соколице. (16)

Соколски рад на припреми одбране земље наставио се и после смотре. Начелници и начелнице свих соколских јединица жупе Београд зборовали су 19. маја 1940. у Београду у Дому Соко Матице. На збору су били присутни изасланици Савеза Сокола Грђић и Ковач. Зборовање је одржано под председавањем начелника жупе Максимовића и начелнице Вучковић. Предавало се о народно-одбрамбеном раду. После подне збор је настављен на стрелишту код Цареве ћуприје, где је извршена обука у гађању. (17)

Сви чланови народно одбрамбеног одсека Жупе Београд целе године су недељом вежбали гађање на стрелишту код „Цареве ћуприје”. Стрељачки одсек Соколског друштва Београд-Матица преко целог лета 1940. вршио је обуку у гађању из малокалибарске и војничке пушке, тако да је 209 чланова, чланица и нараштаја оспособљено за руковање и гађање из војничке пушке, а 110 нараштајаца и деце за гађање малокалибарском пушком. Референт стрељачког одсека био је мајор Рада Косовић. Жупске стрељачке утакмице одржане су 29 септембра 1940. на војном стрелишту у Јајинцима. Одржано је такмичење са војничком пушком на растојању од 200 метара. Захваљујући мајору Косовићу добијени су камиони који су све такмичаре одбацили на стрелиште и вратили их назад. Соколи су спроводили течајеве за соколску одбрамбену приправност. У Савезу сокола одржан је једномесечни течај из народне одбране за путујуће предњаке из свих жупа (18). Жупа Београд организовала је од 2 до 18 јула 1940. у Београду течај за инструкторе. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио је Фрања Жиц. Трошкове је сносио Технички одбор Савеза Сокола. Учествовало је око 32 члана из свих јединица Жупе (друштава и сеоских чета) који нису били војни обвезници. Предавачи су били соколски радници, официри и инжињери Аеро-клуба. Течај је био завршен заједничком вечером, којој је присуствовао старешина жупе Велимир Поповић, са члановима управе и Стручног одбора. (19). Соколи су настојали да помогну рад војске, са којом су блиско сарађивали. У част војске соколи су одржали јавни час 1. јуна 1940. у Београду. Сав приход од јавног часа био је намењен за куповину пушкомитраљеза за Други гвоздени пук Књаз Михајло”. (20) Упркос течајевима и смотрама дешавало се да и соколи буду захваћени паником. Са избијањем Другог светског рата 1939. соколство је било захваћено свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге сконцентришу на решавање својих животних проблема и проблема своје породице. Настала је луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Страх и нагон за самодржањем захватио је и соколске редове. (21)

Соколска жупа Београд Душан Силни” образована је на првој седници збора 24.9.1920. У оквиру припрема Савеза Сокола за одбрану земље, при жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. Њихов задатак био је да у оквиру жупа организују народно-одбрамбене течајеве. После Априлског рата 1941. Савез сокола био је забрањен. Од 1992. Савез сокола обновио је свој рад. Соколска жупа Београд обновила је свој рад 1994. Жупа је обновила 1995. излажење свог часописа „Око соколово”. Жупа је ушла у Соколски савез Србије 1998.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. М.Ј. Београдска соколска жупа”, Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 154-155;

  2. М, Жупски преглед”, Соко Душана Силног”, Београд мај 1928, бр. 5, стр. 90;

  3. Милојко Јефтимијадес, „Слетови Соколске жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;

  4. М, Д – Ђ. И. III Слет Београдске Соколске Жупе „Душан Силни” у Шапцу”, Соко Душана Силног”, Београд мај 1928, бр. 5, стр. 84-87;

  5. Милојко Јефтимијадес, „Слетови Соколске жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;

  6. Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171; Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”,Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;

  7. Б.С, Скупштина Соколске жупе Београд”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 3,4;

  8. М.Ј. Београдска соколска жупа”, Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 154-155;

  9. Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 74;

  10. Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 80;

  11. М.А.В. „Соколске радне чете”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 172;

  12. Гај Краља Петра II”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 173;

  13. Д. Станковић, Извештај Народно-одбранбеног отсека”, Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 године”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 40;

  14. Соколска смотра у Београду”, „Соколски гласник“, Београд, 15 март 1940, бр. 11, стр. 5;

  15. Јм, „Годишња скупштина соколске жупе Београд”, „Соколски гласник“, Београд,12 април 1940, бр. 15, стр. 1;

  16. И. Седлачек, Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 1,2;

  17. И.С, Збор начелника и начелница београдске соколске жупе”, „Соколски гласник“, Београд, 24 мај 1940, бр. 21, стр. 3;

  18. Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 1940, бр.3; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр.7, стр.119; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово“,Београд, 9 октобар 1940, бр.8, стр.138; „Жупске стрељачке утакмице”, „Око Соколово“, Београд, 9 октобар 1940, бр.8, стр.136;

  19. Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр.7;

  20. Андра Мих. Петровић, „Соко и војска”, „Око соколово”, Београд, 1940, бр. 8, стр.128-129;

  21. Момир Синобад, Вратимо се правом соколском братству и чистој соколској мисли”, „Око соколово”, Београд, 1941, бр. 1, стр. 1-2;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here