Саша Недељковић: ДРУШТВА ЦРВЕНОГ КРСТА И САВЕЗ СОКОЛА

Поделите:

 

У Краљевини Југославији деловала су бројна хумана друштва. Већа друштва су деловала на целој територији државе и то : Друштво Црвени Крст, Коло Српских Сестара, Добротворне Задруге Српкиња, Зимска помоћ, … . Главни одбор Црвеног Крста је многобројним окружницама, писмима и плакатима молио сва приватна, добротворна, просветна, спортска и привредна друштва да помогну одборе Црвеног Крста. Председништво Црвеног Крста покушавало је да образује општи Савез добротворних друштава. Сва приватна добротворна друштва сарађивала су при прикупљању прилога за поплављене 1926. За помоћ пострадалима од поплаве и других непогода до 31 децембра 1926. дали су прилоге Црвеном Крсту : Хумана и добротворна удружења 127.986,60 динара. Прилози спортских удружења били су 44.102 динара. Руске избеглице и њихове установе приложиле су 32.499, 10 динара. Краљ и краљица приложили су 1.200.000 динара. Заједно са прилогом државне власти укупно је било 18.822.028,30 динара.

Подмладак Црвеног Крста деловао је у Краљевини Југославији. Крајем школске године 1925/26. Подмладак је имао 161.146 чланова основних, средњих и стручних школа. Чланови су изводили хумани и хигијенски програм, играли су Игру за Добро Здравље, бринули се за чистоћу школске собе и околинње, помагали својим болесним и сиромашним друговима у својој школи и друговима и другим крајевима. Главни Одбор позвао је своје организације да пошаљу прилоге друговима у поплављеним крајевима, и они су слали књиге, одело, обућу, школски прибор и новац. Чланови Подмладка су имали преко 400 вртова, 48 купатила, 187 школских игралишта и 133 радионице. Оснивали су школске биоскопе Подмладка (у Загребу и Сарајеву) Два киноапарата ишла су по школама. Биоскопи су служили на првом месту хигијенској пропаганди. Средства за свој рад добијали су чланови приређивањем концерата и забава, лековитог биља што су сакупили и оним што су сабрали као добровољни прилог. Осим оног што су дали у храни и оделу друговима, чланови Подмладка су издали из благајни преко 100.000 динара  на добротворне сврхе. У вечини школа прослављен је Први децембар као дан Подмладка. Од средстава које су чланови  Подмладка тог дана добили набављена су обућа и одела и спремани поклони за сиромашне чланове. Главни Одбор спремио је течајеве ручног рада у Сарајеву, Загребу, Љубљани и Земуну, где је оспособио 152 учитеља. Одржан је течај Домаће и Школске Хигијене у Београду, где је било 8 учитељица. Учитељице су спремљене да у својим школама уреде и школске кухиње Подмладка Црвеног Крста и да држе домаћичке течајеве ученицама које сврше основну школу, а које су требале да остану у вези са школом преко организације Подмладка. Главни Одбор Црвеног Крста трудио се да организује што више феријалних колонија. Уз помоћ Обласних одбора Црвеног Крста преко лета организовано је 13 колонија Подмладка, у којима је летовало 318 зченика и ученица. Главни Одбор Црвеног Крста помагао је оснивање 7 соколских и скаутских колонија, у којима су били чланови Подмладка. Феријална колонија свршених ученица Учитељских школа одржана у Сплиту, била је спојена са течајем у коме су се учитељске приправнице, поред упознавања са идејама  Подмладка друштава  Црвеног Крста, упознавале и са кувањем јела, одржавања хигијенског стана. Течајке су могле оснивати кухиње  Подмладка Црвеног Крста и држати течајеве из домаћинства.  Главни одбор Црвеног Крста покренуо је 1926. иницијативу да се подижу опоравилишта Подмладка Црвеног Крста на обали мора и у планинским крајевима. За то су се прикупљали  добровољни прилози од друштава Црвеног Крста. Подмладак је настојао да се за мушку децу отварају радионице ручног рада, а за женску течајеви из хигијене, прве помоћи и неге болесника. Течајеви за учитеље и учитељице које требало спремати за то, били су одржавани преко распуста. Требао је да буде проширен рад на подизању дечјих опоравилишта и летовалишта. Пређивани су Матерински Дан” и  Дан Чистоће”.(1)

Савез Сокола организовао је самостално своје хумане акције. Старешинство жупе Београд одржало је VI редовну седницу 10. априла 1928.  Била је приређена Академија за гладне у Херцеговини. Прикупљено је од академије 6.964, 50 динара. Коруновић је сакупио 4.000 динара. Осигуравајуће друштво „Росија – Фонсиер” 2.000 динара, Земун 250, Н. Гаћеша 50, М. Богдановић 50, свега је било 13.319,50 динара. Послато је савезу за гладне у Херцеговини 10.000 динара.  Старешинство жупе одржало је VIII редовну седницу 25 априла 1928. На предлог Паунковића решили су да се пострадалима од земљотреса у Бугарској пошаље помоћ 1.000 динара, преко Савеза бугарских Јунака у Софији, и да се апелује на остала друштва у жупи за скупљање прилога за исту сврху. Благајник Нишавић известио је да је послао 400 динара друштву Ђеновић као прилог жупе за помоћ породицама стрељаних морнара.(2)  Савез Сокола и соколске јединице сарађивали су са Подмладком Црвеног Крста. Сарадња се одвијала између месних друштава кроз заједничке акције. Често у истом месту чланови и чланице соколских друштава биле су и чланице Подмладка Црвеног Крста. Соколско друштво Дубровник  је учествовало у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа ; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе ) ; 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (3)

Пред Божић подмладак Црвеног Крста школе у Борову примио је писмо од подмлатка из села у Хрватском Загорју у коме су написали  : Приближава се зима. Сва се деца веселе снегу па тако и ви. Ми се не веселимо.  Не можемо ићи ван, јер немамо шта обути и обући. Знамо да ви живите боље од нас. Наш крај је сиромашан  : земље је мало, а нас много. Ви имате вероватно стару обућу и изношено одело, које вам више не треба, а нама би добро дошло. Помогните нас у томе. Молимо Вас лепо. Ми ћемо настојати да се одужимо.”  Идућег дана стигло је исто такво  писмо из једног села подно Петрове Горе. У писми је написано :  Снег је покрио читав наш крај. Из куће не смемо ни маћи. Зима и снег то не допуштају. Школа ће остати без ђака, јер немамо шта на себе дати. Не молимо стара одела, него дроњке, које нису ни за шта. Али нама ће ипак добро доћи. Помозите нам чим пре !”. Председник Подмладка је сазвао седницу одбора. Садржај писама страшно је деловао на децу. Одлучила су да обема школама пошаљу све што скупе од одеће и обуће. Најпре су дали од свог : Ја ћу дати ове ципеле ! Ја имам код куће још једну капу, послаћу ову бољу – а ја капут”. Деца су отишла својим кућама  и за дан два гомила је нарасла. Многа се мама наљутила кад је затекла своју кћерку где преврће по старудијама и у орманима. Кад је скупљање завршено, требало је то средити. Ружица је приметила : Нећемо ваљда само тако послати”. Девојчице су се дале на посао. Остале су после школе, заузеле читаво горње предворје и зборницу  и саме марљиво сређивале дарове, што им се чинило да није довољно чисто, опрале су, чарапе окрпиле, па хаљинице, на капуте стављале закрпе, дугмад пришивале, … . Желеле су да оно што пошаљу буде лепо. Неке од њих донеле су од куће пегле. Тако су радиле два дана до ноћи. Код рада су певуцкале и питале Ко ће овај шал добити?” Ко ове ципеле?” А ко овај капут”. Када је све било опрано, сређено и изглачано поставиле су дарове на два стола да их слажу у кутије. Сутрадан су упаковане однеле саме на  пошту. Носиле су 55 килограма. Срећно и задовољно вратиле су се натраг у школу. Нова школа настојала је да постигне васитање деце путем дечје активности у раду и путем саморада. (4)

Чланови Подмлатка државне народне школе Краља Петра II приредили су своју приредбу у Борову. У Борову је 3 априла 1936. приређен Дан Подмлатка Црвеног Крста. Чланови Подмлатка продавали су  3 априла 1936. цвеће у дворишту фабрике. Уз пратњу музике прошла је поворка деца са лампионима фабричким насељима. После поворке у симболичким фигурама на старом спортском игралишту деца су певала химну Подмлатка, више народних песама и уз ватру слушала пригодне приче. Чланице  Подмлатка продавале су цвеће под шаторима  Црвеног Крста 5 априла 1936. У Друштвеном дому било је приређено Село Подмладка Црвеног Крста. Програм је био : 1. Дечји хор певао је химну. 2. Предавање ученице Шарчевић Евице : Рад нашег Подмлатка. 3. Ученица Штимчева Павлина рецитовала је Сиротан. 4.  Дечји хор певао је Славска, Пораниле девојке од Мокрањца и Мрзел ветер од Адамића. 5. Школска деца извела су сцену Рањеник. 6. Ученик Ф. Хорват певао је Болно чедо. 7. Школска омладина приказала је драмску слику Снежана од П. Крстића. После је била игранка. (5)

У Друштвеном дому у Борову одржан је априла 1936. концерт Црвеног Крста. Приход од концерта требао је да буде употребљен за операцију слепог студента Станка Кнежевића. У програму су узели учешћа хавајски трио : Спасојевић, Чурић и Кнежевић. Слапа сарадница Јевтићева извела је неколико тачака на клавиру. Гореншек певао је арију Валентина из “Фауста”, праћен на клавиру од Грбеца. Гђа Марковић певала је неколико песама. (6)

Општински одбор  Црвеног Крста Ђеновић одржао је  главну годишњу скупштину 28.јануара 1935. у просторијама основне школе. Друштво је имало 73 редовна и 46 помоћних чланова, 61 претплатника на Гласник, официра, војника и морнара било је преко 1.000. У 1934. приход је износио 18.137 динара и 50 пара. Уделили су разне помоћи сиромашнима и обукло два пута 37 деце. Друштво се уписало као члан утемељивач у Лигу против туберкулозе.У буџету су предвидели за 1935. 3.000 динара за постављање спомен-плоче краљу Александру. Плоча је била постављена. Са скупштине су послати телеграфом поздрави председнику Главног одбора кнезу Павлу, и Митрополиту др. Гаврилу преседнику Бановинског одбора.  У Управни одбор ушли су : председница Драгица Лутероти; подпредседница Мира Нардели; секретар Јеротеј Петковић; благајница Ана Ковачек; одборнице : госпође Андрић, Стаматовић, Мирковић, Баљак, Чернајев, Павловић, Подује, … . (7)

Са заоштравањем ситуације у Европи Црвени Крст организовао је течајеве за добровољне болничарке. Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течајеве, које је приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се : „На тај начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своје слободно време навече искоришћују за то, да посећују ове течајеве и тиме помогну општој ствари, “. (8)

У просторијама Савеза Сокола у Београду био је 19 септембра 1939. отворен самарићански течај, у организацији Женског техничког одбора Савеза  и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течај је отворио инг. Миливоје Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течај пријавило се око 50 соколица. Течај је одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просторијама Савеза Сокола на Теразијама  (данас зграда Протокола). (9)  Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао је I самарићански течај за чланице и старије нараштајке београдских друштава. Течај се одржавао у просторијама Савеза Сокола, а водила га је др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентијевић. Практичан рад био је у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влајка Ђуровића који је одржао и неколико предавања. Било је 69 уписаних, али је један део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисији је председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала је  др. Загорка Ристић. На течају 21 сестра положила је са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течај су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики број начелница београдских друштава. По одржаним испитима била је заједничка другарска вечера на којој је у име течајки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др.  Ристићеве и др. Ђуровића  за одржање течаја. (10) Београдска жупа основала је одсек Одбрамбено васпитање жена. Прочелник одсека била је Живка Мелентијевић. Жупа Београд приредила је I соколски течај београдских друштава за добровољне болничарке. Од пријављених 65 сестара течај је завршили 47. Течај је водила Живка Мелентијевић уз сарадњу др. Загорке Илић, изасланице Црвеног Крста, и др. Ђуровића. Одржано је 90 теоријских и 186 практичних часова. Сличне течајеве одржала су соколска друштва Земун Матица и Панчево, тако да је жупа располагала са 120 квалификованих добровољних болничарки.  (11)

У Соколском друштву Београд-Матица  добротворни одсек друштва основао је  „Болеснички одбор”. Одбор су сачињавале чланице које су завршиле курс за милосрдне сестре Црвеног крста. За војну болницу за коју је било предвиђено да  за случај рата буде смештена у Соколском дому чланице су спремале сав потребан материјал за 300 болесника, креветско рубље, … . (12) Соколско друштво Стари Футог организовало је заједно са месним одбором Црвеног крста течај за болничарке. Течај је трајао шест недеља. Пријавиле су се за течај 23 соколице. Течај је одржаван три пута недељно у соколани, а њим је руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт. (13) У просторијама Соколског друштва Загреб II  отворен је 27 маја 1940, соколски течај за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течај који је трајао два месеца, пријавило се преко 50 чланица.  Одмах после завршетка течаја предвиђено је да се одржи нови течај. Почетком јуна одржан је соколски течај за цивилну заштиту.  На иницијативу Соколског друштва Обреновац одржан је први и други течај за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило је 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења. (14) Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. (15) Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За чланове и чланице Сокола Београд III. Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940.  Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста  др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка  Црвеног Крста присуствовали су испиту Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор  Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше. (16)

Месни одбор друштва  Црвеног Крста у Борову одржао је фебруара 1940. своју годишњу скупштину у соби бр. 15 Женског интерната. На скупштини је био разматран рад у 1939. и смернице за рад у 1940.  Према резулатима боровски  Црвени Крст био је међу најактивнијим у Југославији. Скупштину је отворио председник месног одбора  Црвеног Крста Тома Максимовић.  Одмах је прочитана посланица Председнице друштава Црвеног Крста, кнегиње Олге. Боровски    Црвени Крст нарочито активно радио на организовању курсева за добровољне болничарке, које су требале да сарађују на ствари народне одбране. Борово је располагало са 155 изучених добровољних болничарки,  а са седмим курсом који је похађало 51 девојка, требали су да имају преко 200 болничарки. Поред  курсева за  добровољне болничарке, одржани су и специјални курсеви за указивање прве помоћи, који су трајали по недељу дана. Ових кратких курсева одржано је 23, а свршило је 592 особе. Курсевима су руководили др. Охлер и др. Бранко Пухало.  Црвени Крст у Борову дао је новац за помоћ сиротињи и незапосленим радницима који су у Борово долазили и тражили посао. Поред  сиротиње и незапослених  радника у пролазу кроз Борово, разним хуманим друштвима и просветним установама у многим местима Југославије подељено је 6.000 разне обуће, коју је боровски   Црвени Крст добио од фабрике Бата.  Изабрани су  председник   Тома Максимовић, подпредседник Богдан Дејановић, први секретар гђа Даница Мажуран, други секретар гђица Леа Рот, благајник гђа Марија Поповић, помоћнице благајника гђице Радојка Стојановић и Либуша Климова. Изабрани су чланови Управног одбора : гђа Власта Максимовић, Славка Јеричевић, Олга Кирјаковић, Данко Паранос, Славица Тичак, Ксенија Кондић, Маша Вавра, Љубица Томаш, Вукосава Недељковић, Добрила Живковић, Божена Матејчек, Марија Гамиршек, Аница Шимић, Зора Попова, Мирјана Селак, Зора Соколић, Борислава Вајнахт и др. Јован Охлер,  др. Бранко Пухало, др. Јова Новаковић, др. Иван Мрљак, Јосип Тичак, Фердо Клаћик, Иван Пифат, Душан Машић, Срђан Шапић и Светислав Јовановић.  Чланови Надзорног одбора били су : Стево Максимовић, Драго Паранос, Владо Павличек, Берислав Јеричевић, Андро Селак, Дејан Пурков и Стеван Памучина. На крају скупштине решено је да буде набављена већа количина завојног материјала, санитетског прибора и сто гарнитура против иперита. (17) Залагањем Месног одбора  Црвеног Крста у Борову било је 1 јануара 1941. преко 250 добровољних самарићанки. Течајеве су водили Марија Поповић, фабрички лекар и вођа самарићанских курсева др. Ј.Охлер и управник дома здравља у Вуковару др. Дејан Орлић. Било је чланова  Месног одбора  Црвеног Крста у Борову 1935. – 663; 1936. – 1.415; 1937 – 2.058; 1938 – 2.117;  1939 – 2.326; 1940 – 2.492. За тих 6 година боровски  Црвени Крст  дао је као помоћ близу 250.000 динара, било је одевено преко 400 деце, о божичним празницима давани су поклони многим породицама, чији број је износио око 1 хиљаде. (18)

Друштва Црвеног Крста као и њихов Подмладак деловала су у Краљевини Југославији у различитим среднама као што је био стари град Дубровник и ново фабричко насеље Борово. Крајем школске године 1925/26. Подмладак је имао 161.146 чланова основних, средњих и стручних школа. Сарађивали су са соколским друштвима, углавном на локалном нивоу. Често у истом месту чланови и чланице соколских друштава биле су и чланице Подмладка Црвеног Крста. Пред Божић подмладак Црвеног Крста школе у Борову примио је писмо од подмлатка из села у Хрватском Загорју у коме су написали да не могу ићи напоље јер немају шта обући и обути. Молили су за стару обућу и изношено одело, које деци из Борова више не треба. Председник Подмладка је сазвао седницу одбора. Садржај писама страшно је деловао на децу. Прикупила су помоћ и послала је поштом. У годинама пре почетка Другог светског рата соколице и соколи су се на течајевима обучавали за болничаре. Течајеве је организовао Савез Сокола уз помоћ Црвеног Крста. Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који нису подлегали војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата.

Саша Недељковић

 

Напомене :

 

 

  1. Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
  2. М, Жупски преглед”, Соко Душана Силног”,  Београд мај 1928, бр. 5, стр. 90;
  3. Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  4. -а-, Из наше школске заједнице”, Борово”, Борово, 10 јануара 1936, бр. 2, стр. 3;
  5. Дан Подмлатка Црвеног Крста”, Борово”, Борово, 4 април 1936, бр. 14, стр. 3;
  6. Успели концерат Црвеног Крста”, Борово”, Борово, 4 април 1936, бр. 14, стр. 3;
  7. „Бокељске вијести”, „Глас Боке”, Котор, 2 фебруара 1935, бр. 111;
  8. И.С, „Народно-одбрамбени рад наших соколица”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
  9. „Отворење самарићанског течаја наших соколица”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 2;
  10. „Самарићански течај београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд, 28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;
  11. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940, „Око Соколово”, Београд, април 1940, бр. 4, стр. 24;
  12. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 119;
  13. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;
  14. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  15. „Соколство за Црвени Крст”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 3;
  16. И.Т, „Народно-одбрамбени рад у Соколском друштву Београд III”, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;
  17. „На свака 32 становника Борова долази по 1 изучена болничарка са 4 помоћника”, Борово”, Борово, 16. 2. 1940, бр. 13, стр. 3;
  18. „Друштвени живот Борова у 1940 години”,  Борово”, Борово, 1 јануара 1941, бр. 1, стр. 5;

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here