Саша Недељковић: Јужнословенски певачки савез

Поделите:

              

Прослава стогодишњице оснивања првих певачких друштава у земљи припремљена је као слет певачких друштава у Београду под покровитељством кнеза Павла. Предвиђено је да ће на слету учествовати око 120 певачких друштава из свих крајева Југославије са преко 8.000 певача, да на слету прикажу  стогодишњицу хорског певања у земљи. Поред концерата појединачних друштава, предвиђено  је да се одржи на сајмишту концерат, у коме би учестовало  8.000 певача који би заједнички отпевали неколико композиција. (1) Савезна управа Јужнословенског певачког савеза је у јесен 1938. радила на томе да се слет одржи. Планирали су да Велики југословенски певачки слет одрже о духовима 1939. Пријавило се 130 певачких друштава за учешће на слету. Савезна управа тражила је од Артистичког одбора и вођства да поднесу предлоге о заједничким слетским песмама. Композиције су дате у штампу и разаслате друштвима која су се пријавила за слет. Обезбеђен је радио пренос слетских манифестација и концерата. У програму било је : концерти, поворка, свечана академија Савеза, помен краљу Александру на Опленцу, помен на гробу Незнаног јунака, велики концерат, … . Друштво „Путник” преузело је на себе организацију излета за друштва која би после слета до Ђердапа, … . Београдска и земунска друштва била су позвана на сарадњу с тим да образују Радни слетски одбор који је требао да  помаже Савезну управу у раду на организовању слета. Радни одбор био је подељен у пододборе : Административни, Финансијски, Пропагандни, Технички, Пододбор за дочек, Пододбор за смештај певача, Пододбор за старање о прехрани певача и Пододбор за организацију поворке. Савезна управа договорила је сарадњу са  свим београдским културним, просветним и уметничким установама, као и са витешким, националним и покрајинским удружењима. Од представника тих удружења и установа образован је Почасни слетски одбор. Председник Почасног слетског одбора био је председник Градског Поглаварства, индустријалац Влада Илић. Сем њега у одбору су били  председник Српске Краљевске Академије наука, ректор универзитета, као и ректори Музичке и Уметничке Академије у Београду, председник Касационог суда, …  представници Савеза Сокола, Удружење носилаца Белог Орла са мачевима, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, Удружење пријатеља славенске музике, Београдска филхармонија, Југословенски женски савез, Удружења : Бојвођана, Босанаца, Јужносрбијанаца, као и остала покрајинска удружења, затим познати јавни радници и осведочени пријатељи певаштва др. Ј. Барић, подпредседник Државног Савета, генерал Ст. Бошковић, подпредседник друштва за подизање храма Св. Саве, В. Гавриловић, бивши председник Српске Краљевске Академије Наука, В. Петровић, књижевник И. Панић, индустријалац, Ф.Грамберг, индустријалац, М. Костић, председник Културног одбора Градског Поглаварства у Београду, као и почасни чланови Јужнословенског певачког савеза др. Новак, Св. Симовић, др. Равнихар, др. Д. Путник, Ст. Бинички, композитор и М. Вукдраговић, композитор, бивши главни тајник Јужнословенског певачког савеза као и представници осталих културних, уметничких и просветних установа као и витешко-националних и покрајинских удружења која су радила на националном, културном, уметничком и просветном подизању народа а чија су седишта била у Београду. И поред свих напора  Савезне управе и Почасног слетског одбора слет није могао бити одржан. Савезна управа је саопштила друштвима која су се пријавила за слет да је одлука о одлагању донета

после свестрано испитане ситуације и по савету меродавних фактора. Покушала је Савезна управа да се слет одржи од 24 до 28 јуна 1939. Ипак слет је опет био одложен…. . У „Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину” истицало се : „Иако се Велики југословенски слет, давнашња жеља свих југословенских певача, није могао одржати ипак је Јубиларна стогодишња година била величанствено и достојно прослављена.” (2)

У Борову је 9 и 10 новембра 1940. приређен жупски певачки слет. Дошла су певачка друштва из Сомбора, Вуковара, Винковаца, Даља, Белог Брда, Пачетине, Куле, Новог Сада, Панчева,  Београда, Сремске Митровице и Осијека, са око 800 певача. На слету је учествовало 17 певачких друштава са подручја жупе.  Дочек делегата и друштава био је 9 новембра 1940. Заставе су се виле на друштвеном дому, на стадиону и на главним фабричким зградама. Посебни одбори „Радише” радили су на дочеку и смештају гостију. У Борово су стигли делегати свих певачких жупа, учлањених у Јужнословенском певачком савезу, на челу са председником савеза др. Богданом Милашиновићем, адвокатом из Винковаца. Међу гостима из Београда био је и композитор, професор др. Милоје Милојевић. Тог дана била је заједничка вечера свих делегата у друштвеном дому у Борову. Следила је седница управе жупе у просторијама „Радише” у згради школе  „Краља Петра II”.  Редовна годишња скупштина  певачке жупе „Др. Лаза Костић” почела је 10 новембра 1940. Присуствовали су бројни гости. У свом говору др. Милашиновић  одао  је признање жупи „Др. Лаза Костић” на њеном истрајном раду. На челу нове управе жупе остао је г. Кротин, за првог подпредседника изабран је директор “Бате” Томо Максимовић, а за другог подпредседника Божа Ристић, јавни бележник из Суботице. После скупштине образована је поворка у којој су се сврстала сва друштва која су учествовала на слету. На челу поворке било је представништво Јужнословенског певачког савеза, жупе „Др. Лаза Костић” и делегати осталих жупа. Свако друштво носило је транспарент са својим натписом, а испред поворке је ишла музика творнице Бата. Поворка свих друштава дуга близу једног километра, ишла је кроз насеља Борова до стадиона, где су сва друштва певала државну химну и „Хеј Словени”. Дириговао је Стеван Гајдаров, хоровођа  „Радише”. Пре певања химне државне и свесловенске химне инг. Кротин истакао је у свом говору : „Задаћа Јужнословенског певачког савеза је да организацијом свих певача створи живу, одушевљену и свежу војску родољуба и културно-националних радника, да успостави међу њима сталну и тесну везу, како би удружени, свесни и одушевљени могли успешније послужити оној племенитој и узвишеној идеји којој певачка друштва служе, просвећујући кроз песму најшире слојеве народа. … Савез преко својих жупа приређивањем певачких слетова у разним крајевима наше Отаџбине, да би се пружила прилика што већем броју и материјално слабијих певачких друштава да учествују на њима….”.

Одржан је први и други део концерта певачких друштава у друштвеном дому. Учествовала су друштва : Српско певачко друштво „Змај” из Белог Брда, мешовити хор  Српског певачког друштва „Слога” из Пачетина, мушки хор  Српског певачког друштва „Лира” из Даља, Српско певачко друштво из Товаришева, мушки хор Српског црквеног друштва из Осијека, Српско певачко друштво  „Гусле” из  Осијека, Српско црквено певачко друштво „Исидор Бајић”из Куле, Српско певачко друштво„Јавор” из Вуковара,  Српско занатлијско друштво „Стражилово” из Сремских Карловаца,  Српско занатлијско друштво  из Сомбора, Српско певачко друштво „Вила” из Винковаца,  Српско црквено певачко  друштво из Сомбора, Српско црквено друштво  новосадског мушког академског хора из Новог Сада, Српско певачко друштво „Венац” из Панчева, Београдско железничарско певачко друштво, „Свети Сава” из Осијека и Југословенско певачко и музичко друштво „Радиша” из Борова. Други део концерта преносила је радиостаница у Београду. Отворен је композицијом др. Милоја Милојевића „Југословени”. Дириговао је аутор, а певао је заједнички збор жупе „Др. Лаза Костић” од близу 150 певача. Затим је певало друштво „Јавор” из Вуковара, са композицијом „Воспојте Господеви”, а затим  Српско занатлијско певачко друштво  из Сомбора, певачко друштво новосадског Академског мушког хора, „Венац” из Панчева, „Гусле” из  Осијека, Београдско железничарско певачко друштво, друштво „Вила” из Винковаца,  Српско црквено певачко  друштво из Сомбора и „Радиша” из Борова. Певачка жупа „Др. Лаза Костић” основана је 1930. и зато је слет 1940. био јубиларна манифестација жупе. Друштво „Радиша” приредило је заједничку вечеру за све певаче и делегате у горњој дворани друштвеног дома. Тома Максимовић се захвалио певачима и гостима изразивши наду да ће сви они понети из Борова најлепше успомене и сећања на слет. Позвао их је да своје прве мисли упуте краљу Петру, високом покровитељу Јужнословенског певачког савеза. У свом говору истакао је : Ми у Борову знамо шта значи песма, и ми помажемо песму, јер нема песме без рада нити рада без песме. Изјавио је да ће Борово бити једног дана спремно да прими организацију слета певачког савеза, што је изазвало велико одушевљење код певача. Председник Јужнословенског певачког савеза  захвалио се  Максимовићу на сјајној организацији слета у Борову. Захвалио се певачима и певачицама жупе и истакао морално-етичку вредност певања у том времену. Позвао је све певаче и певачице да се у тадашњим тешким временима окупе око својих певачких хорова и да буду сложни и духовно уједињени. У свом говору др. Милоје Милојевић подвукао је моралну вредност песме и певања и истакао потребу што тешње везе између стваралачке уметности и интерпретаторских група, чија сарадња би могла да доведе до процвата музике као уметности. По њему стубови свих великих музичких култура били су певачки зборови и певачки савези са својим интерпретаторским дружинама које су давале моралног подстрека извођењу музичких дела.  Истакао је велики културни и национални значај певаштва у животу сваког народа. У току вечере „Радиша” је предао пригодне спомен-плакете Јужнословенском певачком савезу и свим жупама и друштвима која су учествовала на слету у Борову. Банкет је био продужен игранком и песмом дубоко иза поноћи. (3).

У певачкој жупи „Др. Лаза Костић” било је учлањено 26 друштава. Издала је жупски Алманах поводом десетогодишњег рада жупе. У Алманаху изнесен је рад жупе и рад певачких друштава на националном и културно-просветном пољу. Сврха издавања Акманаха била је и да се тадашњи надлежни фактори заинтересују за рад песништва, покажу више интересовања за ове тако важне националне и културно-просветне установе и укажу обилну помоћ за извршење свих њихових задатака. Издавање Алманаха било је омогућено материјалном потпором подпредседника жупе Томе Максимовића. Врхунац рада певачке жупе је био слет у Борову. На слету је учествовало 18 певачких друштава и то 12 жупских и 6 из суседних жупа као гости. У „Извештају о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940” истакнуто је : „Када се узму у обзир прилике у којима се налазимо морамо се задивити овоме подухвату жупске управе, која је уложила сав свој труд да изведе оваку величанствену певачку манифестацију. Ова певачка манифестација била је најзначајнија не само у овој него и у току последњих година. Савезна управа на оваком пожртвованом раду жупе одаје пуно признање и захвалност. А нарочита захвалност припада опет добротвору јужнословенског певаштва г. Томи Максимовићу и савезном пев. др. „Радиша” који су пруженом материјалном помоћу омогућили жупској управи да изведу у овако великом и величанственом обиму ову певачку маниферстацију”. На слету жупе „Др. Лазе Костића” у Борову 10. новембра 1940. учествовала су 4 певачка друштва жупе Исе Бајића из Новог Сада. Из жупе М. Топаловића учествовало је Српско певачко друштво „Венац” из Панчева. (4)

У Сарајево су преко Ужица 3 фебруара 1941. допутовали чланови Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Било их је 70 на челу са председником друштва Николом Соколовићем, јавног бележника из Земуна и чланови певачке жупе „Корнелије Станковић” Дејан Костић и Станиша Сеперовац. На железничкој станици певаче је у име певачког друштва „Гаврило Принцип” поздравио професор Богдан Самарџић, а у име председника градске општине већник Хусеин Алић. На поздраве се захвалио Никола Соколовић,  председник друштва. Гости су обишли старо српско православно гробље где су се поклонили гробовима видовданских хероја. Верски обред одржао је прота Душан Бошковић. У име певача из Земуна говорио је  Никола Соколовић, а у име певачког друштва „Гаврило Принцип” Никола Тршић. Певачи из Земуна приредили су концерт 4 фебруара 1941. у Народном позоришту у Сарајеву. (5)

Саша Недељковић

 

Напомене :

  1. „Међународни сајам у Београду”, „Југословенски пјевачки слет”, „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;
  2. Претседник Др. Богдан Милашиновић, главни тајник Станиша К. Сеперовац, Београд 15 октобра 1939, Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину”, Београд 1939, стр. 14, 15, 16, 17;
  3. „Певачки слет у Борову”, „Борово”, Борово, 8 новембра 1940, бр. 80, стр. 1;„Велика певачка манифестација у Борову”, „800 певача на жупском слету у Борову”,  „Борово”, Борово,  16 новембра 1940, бр. 82, стр. 1, 3,4;
  4. Претседник Др. Богдан Милашиновић, Главни тајник Ђура Каћански, Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940”, Београд 1940, стр. 15, 16, 22;
  5. „Дочек земунских певача у Сарајеву”, „Политика”, Београд, 5 фебруара 1941, стр. 22;

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here