Саша Недељковић: ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ СОКОЛА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Поделите:

 

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Од свега тога остао је лист „Омладински гласник“; оснива се помоћу омладинаца неколико нових земљорадничких задруга по селима; ствара се десетак народних књижница које ускоро нестају, и оснива се Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране. Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Оснивање Српског сокола је био једини трајни успех Омладинске скупштине. Омладинци који су покренули Српски соко, разишли су се по школама, а Лаза Поповић остао је сам са неповерљивим грађанима, и међу њима неколико романтичара прошле омладинске генерације. Било је присутно неповерење и ометање рада соколског друштва од старијих грађана и професора. Насупрот њима Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издао је свеску својих чланака о гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио је о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу. Патријарх Бранковић је 1906. поклонио карловачком соколу кућу с околним зградама и земљиштем. Српски соко су помагали књижевник Паја Марковић Адамов и други српски писци. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. Сремски Карловци као средиште Фрушкогорске соколске жупе подстакли су оснивање Босанско-Херцеговачке, Крајишке и Приморске српске соколске жупе. Др. Лаза Поповић настојао је да средиште Српског соколства буде у Београду. Техничко вођство и соколски лист прешли су из Карловаца у Београд. Врхунац рада били су Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у Сремској Раваници. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (1)

Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)

После Сарајевског атентата 1914. забрањена је прослава десетогодишњице оснивања Српског сокола, а полиција и жандарми су трећег дана по атентату извршили претрес у просторијама соколског друштва у Сремским Карловцима. По избијању Првог светског рата међу првима је распуштен Соко у Сремским Карловцима и сва имовина конфискована. Многи чланови били су узети у војску, затворени или интернирани, код скоро свих осталих биле су извршени претреси, а саслушавања трајала су до краја 1916. Др. Лаза Поповић и вођа Милан Теодоровић били су ухапшени и провели су 16 месеци у истражном затвору. Др. Лаза Поповић био је осуђен на 10 месеци тамнице, а Теодоровић ослобођен и узет у војску, где је издржао све тортуре као политички сумњив. Сва покретна имовина друштва продата је 1916. на јавној дражби. После претрпљених патњи као талац умро је 1915. професор Стеван Поповић. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. Соколи у Карловцима нису клонули, уверени да ће им после рата синути сунце слободе, уједињења и боље будућности српског народа. Дочекали су остварење соколске мисли, за коју су десет година пуни вере радили и стрпљиво чекали. (3)

Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет је преносио Београдски радио од 10 часова до 13.30 часова. (4) На прославу је стигао велику број сокола и соколица из оближњих и удаљенијих крајева, а нарочито са територија Соколске жупе Нови Сад, из Новог Сада и из Суботице, затим Соколске жупе Бечкерек, Соколске жупе Београд, Београда, Земуна, Старе Пазове и околних места. На прослави окупио се велики број старих соколских радника и националних бораца. Уз др. Лазу Поповића били су Милан Теокаревић, начелник Соколске жупе Нови Сад, др. Воја Бесаревић старешина Соколске жупе Сарајево, Стеван Жакула, од бивших затвореника “Црне куће”у Бања Луци епископ струмички др. Симеон Поповић и Даринка Ђурић, соколски ветерани из Београда Воја Кујунџић и др. Воја Рашић. Био је и Сретен Обрадовић, који је уз др. Лазу Поповића уређивао “Српски соколски гласник”. Савез Сокола су на прослави заступали подстарешине Гангл и Паунковић, тајник Брозовић, просветар Белајчић, економ Живковић, др. Павлас, др. Градојевић, др. Драгић, Брзаковић, Ковач и Тодоровић. Руско соколство заступао је староста Драјлинг и староста Артамонов. Прослави су присуствовали и старешина жупе Загреб др. Гавранчић, старешина жупе Велики Бечкерек инж. Бешлић, старешина жупе Цетиње Милошевић, старешина Љубљанског сокола Кајзељ, … . Народну скупштину и сенат представљали су : др. Богдан Видовић, др. Отон Гавранчић, Гавра Милошевић, Милан Добровољац, Ћирић, Светислав Михајловић и сенатор Дака Поповић. Присуствовали су и многи бивши ђаци карловачке гимназије. Свечана соколска поворка пошла је са слетишта, одушевљено поздрављана од мештана и гостију. Поворку је предводио Милан Теодоровић. У поворци су били руски соколи и соколице и чланови у народним ношњама из Бачке. Са десног крила поворке ношено је двадесет соколских застава. Са балкона градске куће у уме соколства поздравио је Сремске Карловце др. Павлас, који је језгровитим речима истакао велику улогу Сремских Карловаца у соколском, културном и националном животу. У саборној дворани Народног дома одржана је свечана седница. Гимназијски хор певао је “Соколски поздрав” од Пашћана. Говорио је старешина соколског друштва Сремски Карловци Стеван Симеуновић. Истакао је рад оснивача српског сокола Милана Теодоровића, Николу Максимовића, Душана Котура и Гигу Јовића. Отворена је у свечаној сали гимназије изложба “Шта су Карловци дали нацији и отаџбини”. На игралишту Спорт-клуба “Стражилово” одржана је жупска јавна вежба. (5)

У предговору Споменице коју је издало Соколско друштво у Старој Пазови др. Лаза Поповић пишући о почецима Соколства истакао је : „Није било веће сиротиње, није било мање искуства, није било горих прилика, па се обарало, јуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”(6)

У Сремским Карловцима је 23. јуна 1940. на скроман начин освећен Соколски дом др. Лазе Поповића. Тадашње опште прилике у свету наметнуле су потребу, да се прослава одржи што скромније. Пре Првог светског рата била је покренута сабирна акција за изградњу новог соколског дома, али је избијање рата ту акцију обуставило. Након 35 година рада соколско друштво у Сремским Карловцима дошло је до свог дома. На дом је било потрошено преко 600.000 динара, прикупљених од добровољних прилога и од дарова Народне скупштине, Дунавске бановине, министарства за физичко васпитање, личне помоћи др. Лазе Поповића и других родољуба, као и безкаматног зајма Савеза Сокола. Прослави је присуствовао др. Лаза Поповић, који је био предмет овација, и Милан Теодоровић, као и низ старих чланова : Никола Максимовић, прота А. Поповић, Сима Гајић, Стеван Санодер …. . На прослави је учествовао ранији министар за физичко васпитање народа Јеврем Томић, …. а у име Савеза Сокола заменик старешине инж. Миливоје Смиљанић. Учествовали су и представници београдске и новосадске соколске жупе. Прота Глигорије Микић, који је обавио освећење, одржао је патриотски говор. После њега је говорио старешина соколског друштва у Сремским Карловцима др. Стеван Симеоновић-Чокић. (7)

После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Са увођењем вишестраначког система рад Савеза Сокола је обновљен 1992. У Сремским Карловцима одржан је 2 јуна 2001. „Дан сећања на др Лазу Поповића”, националног и соколског великана. У згради Соколског дома у Сремским Карловцима, 14.09.2014. била је обележена 110-та годишњица од оснивања Српског Сокола и Соколског друштва Сремски Карловци. Том приликом била је представљена књига историчара Жарка Димића, „Споменица карловачког Сокола 1904 – 2014“. О књизи и Соколству говорили су проф. др Зоран Милошевић и др Велимир Шешум.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;

  2. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;

  3. Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 4, стр.206-208;

  4. Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114; „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 61;

  5. С.Ч., „Прослава 30-годишњице Соколског друштва Срем. Карловци, матице бившег Српског Соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 28 септембра 1934, бр. 40, стр. 1,2;

  6. Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7;

  7. Освећен је Дом др. Лазе Поповића у Сремским Карловцима”, „Соколски гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 2;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here