Саша Недељковић: ПОДОДБОР ДРУШТВА КНЕГИЊА ЗОРКА У ДУБРОВНИКУ

Поделите:

            

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарскоj. Прва Задруга основана jе 1867. у Новом Саду а Задруга Српкиња Дубровкиња основана 1887. Свима им jе био заjеднички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девоjачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист jе излазио jеданпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. Лист „Женски Свет“ писао jе о раду дубровачке задруге. Задруга Српкиња Дубровкиња приредила jе на св. Николу 6 (18) децембра 1894. Беседу. На беседи jе суделовало Српско пjевачко друштво „Слога”, грађански оркестар, ученице српске женске школе Божа Бошковића : Мила Јелић, Љубица Врчевић, Илка Герун, Персида Богоjевић, Даница Кнежевић, Милка Бубало, Даница Бабић и господа: Стева Кнежевић, Илиjа Нардела, Луjа Сухора, Антониjе Писарић и Ђорђе Бабић. Задруга Српкиња Дубровкиња приредила jе забаву о св. Николу 1899. уз суделовање српског пjевачког друштва „Слоге“ и тамбурашког радничког збора. (1) На челу задруге у Дубровнику била jе Теодора Тона Бошковић. По жељи свог мужа Боже Бошковића, основала jе заjедно са Ником Бошковићем и Мариjом Опуић српску женску школу у Дубровнику. Прилози су скупљани и изван Дубровника. Међу добротворима задруге били су епископ Герасим Петрановић, Аничић, Крсмановић, Катарина Јовановић, Мариjа Опуић, Шкуљевић, Гркавац и други. Задруга jе упутила молбу православноj црквеноj општини у Трсту за новчану помоћ ради оснивања пансиона за српске ученице на школовању у Препарандиjи у Дубровнику. У молби jе истакнуто да jе пансион потребан за ученице из покраjине и залеђа. Ученице из Дубровника живеле су код своjих родитеља. (2)

Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња била jе 1916. од аустриjске власти распуштена. Решење jе 8. фебруара 1916. уручено председници Задруге Александри Иванишевић, али се задруга жалила Намесништву. Представнице задруге покушавале су доказати да jе задруга само хуманитарна установа и да jе у оним тешким часовима од преке потребе. Поглаварство jе сматрало да „jе та установа углавном за тим радила да дjецу мање имућних слоjева православне вjере одгоjи у српско-радикалном смислу”. У правилима задруге било jе унесено да читава имовина припада православноj цркви ако се Друштво растури. На основу овога jе црква тражила и добила имовину задруге. Црквена управа позвала jе Марицу Ј. Перовић да размотре обнову рада задруге. Позване су старе чланице на договор. На састанку jедногласно су одлучиле да се задруга обнови. Именована jе привремена управа коjа jе окупила 115 чланица. (3)

На своjоj скупштини од 10. априла 1930. „Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња“ одлучила jе да се уjедини са Друштвом „Књегиња Зорка“ чиjа jе матица била у Београду. После разговора са Главним Одбором „Књегиње Зорке“ у Београду задруга jе сазвала ванредну скупштину 28. jула 1930. на коjоj jе дефинитивно прихваћена и остварена идеjа о спаjању „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ са „Књегињом Зорком“. Уз велико одушевљење скупштине председница jе изразила задовољство и срећу што њено дотадашње Друштво добиjа име велике покоjнице коjа jе „крвном нераздружном везом за увиjек уjединила двиjе славне династиjе наше: Карађорђевића и Петровића-Његоша“. Основан jе пододбор Друштва „Књегиња Зорка“ у Дубровнику. У управу Друштва ушле су чланице управе задруге : председница Марица Перовић, чланице Даница Радовић, Александра А. Бjеладиновић, Јованка Рађеновић, Анка Милутиновић, Марица Ћоровић и Лепосава Гатало. У Надзорном одбору били су: прота Божидар Митровић, Маjа Раjковић, Милка Тошовић и Марица Берковић. Друштво jе основало интернат за женску децу коjа су долазила у Дубровник на школовање. Заузимањем претседнице, коjа jе ставила на расположење целокупни своj намештаj и библиотеку, затим новчаном помоћу Министарства просвете (10.000 дин.) и Банске управе са Цетиња као и помоћу Главног Одбора из Београда у потребном намештаjу, интернат jе почео рад у jесен 1930. у згради српске православне црквене општине. Питомице интерната похађале су гимназиjу и учитељску школу. У интернату су биле питомице из Црне Горе, Херцеговине и две из Албаниjе. Домом jе управљала председница друштва. Пододбор се бринуо за сиромашну децу из основних школа. Пред Божић набављале су одело за сиромашне ђаке из заоштавштине Ђорђа Грковца. Пред ускршње празнике Друштво jе истоj деци даровало црвена jаjа, колаче и воће. За Врбицу скупљеним добровољним прилозима грађанства заузимањем управе, коjа jе сама шила одела, обучено jе, што потпуно што делимично, 40 деце, и свима набављена звонца. Једном ђаку Поморске трговачке академиjе израдило jе да добиjа бесплатан ручак у Пучкоj кухињи. Да се сиромашноj девоjчици омогући да учи кроjачки занат, друштво jе заjедно са српском православном црквеном општином плаћало месечно, и испословало jоj jе бесплатни ручак у кухињи Црвеног Крста. Друштво се заузимало да се ђаци основних школа сместе у Дечиjе опоравилиште на Локруму. Кристо П. Доминковић био jе после Првог светског рата управник и економ Дечjег опоравилишта Министарства социjалне политике и народног здравља на Локруму.(4)

Друштво jе помагало и сиромашну децу руске колониjе у Дубровнику. Образован jе Одбор госпођа коjи се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била jе изабрана за председницу тог Одбора. За све ове заслуге руска колониjа изабрала jе Мариjу Перовић за своjу почасну чланицу. Пред божићне и ускршње празнике помагало jе сиромахе Убошког дома на Посату или новцем или намирницама. Заузимањем Друштва добиjао jе известан броj сиромаха помоћ од Градске општине пред Божић према списку коjе jе Друштво предавало општини. Сваке године Друштво jе у просториjама интерната прослављало своjу крсну славу Св. Андреjу Првозваног сечењем славског колача, у присуству чланица, преставника власти и корпорациjа и осталих приjатеља Друштва. Друштво jе сваког фебруара приређивало своjу велику годишњу забаву, а сваког марта држало парастос умрлим чланицама.

Друштво „Књегиња Зорка“ jе заjедно са националним и културним друштвима учествовало на свим прославама и манифестациjама у Дубровнику и околини. Присуствовало jе свечаноj предаjи заставе коjу jе даровала Општина дубровачка разарачу „Дубровник“. Град Дубровник предао jе 1932. почасну боjну заставу разарачу „Дубровник“ у присуству изасланика краља, начелника града, претставника установа, удружења и многоброjног грађанства Дубровника. Цео Дубровник, као и Груж били су окићени jугословенским заставама. Пристаниште у Гружу, у коме jе разарач био усидрен лепршало се у мору заставица. Брод jе био окићен лавориком и цвећем. Благослов заставе извршили су православни и католички свештеник.

Дочекале су и бринуле о смештаjу студената Мале Антанте. Учествовале су у дочеку певачког друштва из Битоља. Присуствовале су полагању камена темељца задужбине Милеве Константиновић, а затим неколико месеци касниjе освећењу дома. Милева Константиновић рођена Опуић у жељи да овековећи успомену на покоjног супруга (рођака краља Александра Обреновића) поклонила jе 250.000 динара за изградњу дома за смештаj стариjих лица православне вере из Дубровника. Дом „Задужбина великог добротвора генерала Александра Константиновића од Гверман Обреновића” отворен jе 6 маjа 1933. у присуству епископа др. Симеона Станковића, Милеве Константиновић с породицом и броjног грађанства. Да би се разликовао од Задужбине Ковачевић (Стари сиротињски дом на Посату) назван jе Нови сиротињски дом на Посату. Дом jе радио до 1947. када су одлуком градских власти штићеници пребачени у градски дом, а у зграду су усељени станари.

Биле су заступљене у одбору за дочек Пен-клубова у Дубровнику. Дочекале су цвећем пољске парламентарце и „Јединство славенских жена“. Епископ Захумско-херцеговачки др.Симеон Станковић посетио jе 12.11.1932. интернат, интересуjући се за рад и напредак друштва. Остао jе врло задовољан савршеним редом и уређењем завода. Приликом посете патриjарха Варнаве 1933. Друштво jе било заступљено у ширем одбору за дочек. Поред осталих преставника разних установа претседница Мариjа Перовић и таjница друштва Лепосава Гаталова биле су примљене у аудиjенциjу код патриjарха. Патриjарх им jе пре своjе посете Дубровнику, упутио икону Св. Андреjе Првозваног. (5)

У листу ,,Дубровачка трибуна” истакнуто jе да jе мjесни православни црквено-општински управни одбор изабрао jедан шири одбор за дочек Патриjарха. У одбор су ушли грађани свих сталежа, омладина и госпође из друштва „Кнегиње Зорке”. Одбор jе био подељен у секциjе. (6)

 На забавама које је организовало друштво Кнегиња Зорка били су присутни чланови породица истакнутих Срба католика у Дубровнику као што је био Мате Грацић. На забави коју је организовало друштво Кнегиња Зорка око 1935. били су капетан Тони Батинић, Петка Жиле (кћерка Мата Грацића), Даринка Вучетић, Сунчаница Рељић (кћерка Мата Грацића), госпођа Брили, госпар Цвјетковић, Кристо Рељић и Марија  Цвјетковић (жена госпара Цвјетковића).

Југословенски женски савез организовао је X конгрес Међународног женског савеза у Дубровнику 1936. Савез је вршио припреме у Дубровнику преко Народне женске задруге и Друштва Кнегиње Зорке.(7)

Друштво „Књегиња Зорка“одржало jе фебруара 1937. скупштину на коjоj jе с акламациjом изабрана за председницу Мира Ћатовић. За потпредседнице изабране су Марица Марић и Ђина Цар, а за благаjницу Анка Њирић. (8) Даница Радовић, претсjедница Друштва „Књегиња Зорка“ и претсjедница Одбора за збрињавање сиромашних Руса у Дубровнику, била jе априла 1937. одликована од Руског Црвеног крста за своj рад коjи jе са одбором госпођа проводила у корист сиромашних Руса. (9) На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровоj Петољетки изврше хумана дjела Пододбор друштва Кнегиње Зорке заветовао се да ће помагати старце и старице у дому на Посату и да ће о Ускрсу сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа. (10) Пододбор „Књегиње Зорке” приредио jе jануара 1938. на дан рођендана краљице Мариjе чаjанку у Официрском дому. У програму су биле декламациjе, музика и певање. Програм су извели ученици и ученице свих школа у Дубровнику и Соколи. У листу „Дубровник” истакнуте су „Жива слика” од М. Црнчевић, које су изводиле ученице Учитељске школе и вјежбаонице; затим ритмичке игре од М. Мозетић „Момак и дјевојка” изведене од чланова и чланица сокола и „Вече на шкољу” симболична вјежба са рецитацијом истоимене песме Алексе Шантића. Лист „Дубровник” истакао jе залагање управе и радног одбора друштва. Пододбор друштва „Књегиња Зорка” захвалио се на судјеловању у програму соколима и управама школа : Државне гимназије, Поморске трговачке академије, Трговачке академије, Учитељске школе и вјежбаонице, Државне мушке и женске грађанске школе и Женске основне школе.(11) За свој рад друштво је добијало прилоге од добротвора. У листу „Дубровник” забележено је да је Милица Банац упутила из Дрездена друштву „Књегиња Зорка” 2.000 динара за православну сиротињу. Пава Рачић приложила је 300 динара, гђа Глуцка 200 динара, а Српска банка 100 динара. (12)

Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маjа 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са дубровачком „Матицом Српском“ да походе и положе виjенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Председник општине Цавтат Нико Враголов упутио jе 22 априла 1938. проглас Цавтаћанима у коме се позиваjу да присуствуjу поклону гробу и споменику пионира Славенског братства. У прогласу се истиче : „Окитите своjе домове, да Цавтат у свечаном руху дочека оваj значаjни дан и дођите братски дочекати поштоваоце драгог нам Богишића коjи ће доћи оваj спомен увеличати”.  (13)

Друштво „Књегиња Зорка” приредило jе у хотелу Империjалу опроштаjну чаjанку своjоj председници Мири Ћатовић, коjа jе одлазила у Београд. Чаjанки су присуствовале све чланице управног и радног одбора као и неколико редовних чланица. Чаjанка jе била признање предсjедници коjа jе много радила и допринела напретку друштва. (14) Лист „Дубровник” извештавао је о активностима друштва у Дубровнику и изван града. Пренео jе вест да jе госпођа Ђурђина Н. Пашића, почасна предсjедница Главног одбора друштва „Кнегиња Зорка” одликована орденом  „Светог Саве” I степена децембра 1938. (15)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе био одвоjен од Зетске бановине и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са чишћењем неистомишљеника (jугословенски националисти, Срби католици,  …) и са премештањима државних кадрова. Упркос прогонима Савjет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О. „Нова Југославиjа”, Пододбор друштва „Књегиња Зорка“ и Соколско Друштво) прославио jе годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник” констатовао jе да док су српска и jугословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно jеднак свим XIII новембра у бившоj Аустриjи.”(16) У дворани „Слоге” прослављене су Материце. Хор „Мале Слоге”, ђаци основне школе, гимназиjе и грађанске школе, под дириговањем учитеља Д. Раjачића извели су забавни програм. Атракциjа била jе четворогодишња беба Биљана Милишић, коjа jе у кринолини са периком и лорњоном рецитовала песмицу о „маленоj дами са кринолином”. Вредне чланице Пододбора Друштва „Књегиња Зорка” обуле су а и неке одjенули преко 90 сиромашне деце, међу коjима и многе римокатоличке вере.Ово обување сиромашне деце било jе из фонда добротвора Ђ. Грковца и од сакупљених прилога. Поред председнице Д. Радовић и подпредседнице Марић, истицале су се млађе чланице Нардели и Вучетић. (17) По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, на подручjу дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставиле су делатност „Српско хумано друштво „Књегиња Зорка“ и Српска народна женска задруга. (18)

Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња основана 1887, била jе 1916. од аустриjске власти распуштена. Представнице задруге су покушавале доказати да jе задруга само хуманитарна установа и да jе у оним тешким часовима од преке потребе. У правилима задруге било jе унесено да читава имовина припада православноj цркви ако се Друштво растури. На основу овога jе црква тражила и добила имовину задруге. Црквена управа позвала jе Марицу Ј. Перовић да размотре обнову рада задруге. На састанку су старе чланице jедногласно одлучиле да се задруга обнови. На ванредноj скупштини 28. jула 1930. донета jе одлука спаjању „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ са „Књегињом Зорком“. Од тада jе у Дубровнику деловао Пододбор друштва „Књегиња Зорка“. Друштво jе основало интернат за женску децу коjа су долазила у Дубровник на школовање. Помагало jе сиромашне руске избеглице, сиротињске домове и сиромашне ученике. За свој рад друштво је добијало прилоге од добротвора. Пододбор  друштва „Књегиња Зорка“ учествовало је у свим акцијама заједно са осталим српским и југословенским друштвима у Дубровнику.

Саша Недељковић за Видовдан

Напомене :

  1. „Б.Миљковић, „Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедиjа СХС, књига I, стр. 615 ; „Женски Свет“, лист Добротворних задруга српкиња у Новом Саду, стр. 11, бр.1, Год. X, 1.jануара 1895; „Женски свет”, бр. 1, у Новом Саду , 1 jануара 1901, Год. XVI, стр.10;
  2. Споменица друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 311; ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 210, 342;
  3. Споменица друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 311,312; Милан Ж. Живановић, “Дубровник у борби за уjедињење 1908-1918”, Београд 1962, стр. 128;
  4. „Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, стр.185, 313, 314; Д. Гавриловић, „Доминковић, Кристо П.”, „ Српски биографски речник”, том 3, Нови Сад, 2007, стр. 347;
  5. Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, стр.185, 313, 314; М. Вукелић-Десански, „Велика свечаност у Дубровнику”, „Недељне илустрациjе“, бр. 40, Београд, 2 октобра 1932, стр. 30; ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 277, 279;
  6. ,,Припреме за дочек Њ. СВ. Патриjарха”, ,,Дубровачка трибуна”, Дубровник 11 септембра 1933, бр.218;
  7. Славка Герасимовић, „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику“, „Гласник Југословенског женског савеза“, Београд, Октобар–Новембар 1936, бр. 9, стр. 70, 71, 72;
  8. „Друштво Књегиња Зорка”, „Дубровник”, Дубровник ,13 фебруара 1937, бр. 2, стр. 3;
  9. „Одликовање”, „Дубровник”, Дубровник, 24. априла 1937, бр. 12, стр. 3;
  10. „Петрова Петољетка у друштвима и установама”, „Дубровник”, Дубровник, 23. Октобар 1937, бр.39, стр.4;
  11. „Чаjанка”, „Дубровник”, Дубровник, 6. jануара 1938, бр. 1, стр. 3; “Свечана чаjанка “Књегиње Зорке”, „ Захвала”, „Дубровник”, Дубровник, 15. jануар 1938, бр. 2, стр.4;
  12. „За „Кнегињу Зорку”, „Дубровник”, Дубровник, 15 јануар 1938, бр. 2, стр. 4;
  13. „Дубровачке виjести“, „ Цавтаћани !”, „Дубровник”, Дубровник, 30 април 1938, бр. 17, стр. 3;
  14. „Опроштаjна чаjанка”, „Дубровник”, Дубровник,17 аугуста 1938, бр. 34, стр. 4;
  15. „Одликовање”, „Дубровник”, Дубровник, 24 децембра 1938 , бр. 51, стр. 5;
  16. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 16.новембра 1940, бр.45, стр. 3 – 4;
  17. „Прослава Материца”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 4 jануар 1940, бр. 1,  стр.4;
  18. Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социjални преображаj (1941-1945)”, „ Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here