Саша Недељковић: Руске избеглице у Београду од 1919. до 1945.

Поделите:

 

 

   Руске избеглице у Југославији биле су примљене и помагане од краља Александра и српског народа. За прикупљање новца за помоћ руским избеглицама организоване су  лутрије.  Лутрија Друштва за помоћ породицама  и сирочади погинулих руских ратника и Савеза руских ратника комбатаната у Краљевини Југославији, који су били под заштитом кнегиње Јелене, одобрена је решењем Министра Пољопривреде од 10.4. 1935. Главна награда  био је Златан сат са монограмом дар краља Александра. Дар Кнегиње Јелене била је слика. Уз те две награде  било је 495 награда у вредности од 300.000 динара. Од тога 1 награда аутомобил, затим кућа на селу; 3 недеље боравка на Јадрану или бањи по избору, … . Помагали су и грађани. Стеван и Јелена Боди поклонили су цркви руске православне општине у Новом Саду црквене утваре. Зато им се Грамотом захвалио митрополит Антоније, председник архијерејског синода заграничне Руске православне цркве 6 маја 1926. у Сремским Карловцима.  Руско друштво за узајамну помоћ било је смештено у згради Дома ученица у Београду од двадесетих година 20 века. (1)

Руски Дом био је седиште руских установа  и друштава у Београду. У Дому је 1937. Руски отсек Соколског друштва Београд–Матица приредио свечану просветну академију. Приказиван је комад „Талисман” у позоришној сали Руског дома. Комад су написали чланови отсека. (2) Руски отсек Соколског Друштва Београд-Матица имао је 1931. 257 чланова, 40 нараштајаца и 159 деце. (3)

Соколски слет у Београду одржан је од 8. до 30. јуна 1930. Нарочити успех на вежби постигли су ученици и ученице гимназија у Љубљани, Земуну и Београду, затим ученици медресе краља Александра у Скопљу и ученице руске женске гимназије у Великој Кикинди. На слету су  поред осталих учествовали и руски соколи. Са музиком и заставом на челу, ступао је одред руских сокола из Чехословачке, затим одред руских кадета и чета соколица, са чланством Руског соколског савеза. (4)

У Официрском дому у Београду новембра 1932.  краљ Александар  отворио је Соколску изложбу. Између осталог краљ је посетио одељење „Руског Савеза” где га је дочекао старешина Савеза Артаманов. (5)

У Београду је деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва „Руски соко”. Одсек је радио од 2. јуна 1935. и звао се „Капетан Нестеров”. Једриличарска секција је 1935. имала 25 чланова. (6) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (7)

На освећењу костурнице палим руским борцима у Првом светском рату у Београду 12. јануара 1936. учествовали су и руски соколи. Свечаности је присуствовало мноштво руских царских официра са генералима Опухином, Артамоновом и Скородумовом на челу, одред војске са музиком и мноштво Београђана. Патријарх Варнава истакао је у свом говору велику и трајну захвалност и љубав народа према мајци Словенства  Русији  и непоколебиву веру у ускрснуће  националне Русије. Председник одбора за подизање споменика Добра Богдановић предао је споменик на чување председнику Удружења руских ратника у Југославији  генералу Скородумову. (8) Старешина Савеза словенског Соколства др. Буковски посетио Руски дом, где су га поздравили представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. Разгледао је основну и средњу руску школу у дому, а потом посетио просторије Савеза руског Соколства. (9)

Савез  руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину  и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. Том приликом је приказан филм из историје руског и целокупног словенског соколства. На скупштини је било 123 делегата и то : из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (10) Делегати руског соколства окуполи су се у Руском дому на скупштини Савеза руског соколства. Било је 30 делегата из 21 соколске јединице, представници Савеза, просветари, начелници и учесници Покрајинске Соколске академије. Седницу су посетили представници најактивнијих руских организација. Руско соколство се истакло у раду са омладином и децом у 20 дечијих соколских школа са специјалним програмом, спроведено је 12 летњих логора за руски соколски нараштај са 200 нараштајаца. У манастиру “Милково” приређен је покрајински логор  у коме су учествовали омладинци  из 15 руских соколских јединица . Дошли су представници руских соколских друштава у Софији и Риги. У Покрајинском савезу 1939. приређено је 28 соколских академија и 72 излета, одржано је око 300 говора пред врстом  и око 240 разних предавања  по специјалном програму, радило је око 20 соколских библиотека, 8 аматерских позоришта у којима је приређено око 30 представа, стално је излазио у Београду Савезни соколски часопис  „Пути Руског Соколства”,  „Соколске новине” у Врању, повремени часопис руског Соколског Отсека у Земуну, „билтени” у појединим одсецима, одржано 3 радио предавања, … .  Било је важно учешће Руског соколства на Јуначком слету у Софији јула 1939. Руском соколству додељена је прва награда – сребрни пехар. Издано је много медаља,  венаца и диплома за утакмице. Даровани су царски ордени појединим соколским функционерима.  Приликом скупштине била је приређена  Покрајинска Савезна соколска академија са програмом од 16 тачака. На академији су учествовале гимнастичке групе свих категорија руских соколских одсека : у Београду, Земуну, Новом Саду и Крагујевцу. У Управном одбору били су : Старешина В. Артамонов, просветар Б.Сергејевски, начелник А.Ган и секретар Н. Ржевски.  Чланак Н. Кадесникова у  „Соколском Зборнику” се завршавао :  „С вером у Бога – за срећу и славу своје Отаџбине ! Здраво!”(11)

Руски соколи у Београду приредили су у Руском дому, 8. децембра 1940, свечано молепствије у част светог Ђорђа. Присуствовали су старешина Покрајинског Савеза Руског соколства Дрејлинг, жупски старешина Артаманов, тајник Бауков, просветар Јелачић … . Било је присутно бројно чланство у соколским одорама.  Увече је одржан други део свечаности. Чланови и подмладак положили су свечани завет, којим су се заклели, да ће чувати руско име и са достојанством вршити соколске дужности и радити на свестраном културном развоју свог народа и духовном уједињењу словенства. Говорио је старешина Дрејлинг, после чега је изведен програм свечане академије. (12) У  соколани у просторијама  Руског дома  13 априла 1940. приређено је забавно вече са игранком од стране удружења бивших питомаца  Царско-Руске Павловске Војне академије. У Руском дому деловала је руска школа и руска позоришта. У Руском дому 11 јануара 1941. давано је „Вече хумора”. Учествовали су уметници Вера Греч и Поликарп Павлов. Приказане су три једночинке од А. Чехова : „Предавање о штетности дувана”, „Срећан крај”, „Последња мохиканка” и комад у једном чину од А. Аверченка „Носталгија”. Режисери су били : В. Греч и П.Павлов. Сценограф је био С. Кучински. Сем Вере Греч и Поликарпа Павлова учествовали су у комадима Зајарни, Леонски, Лионски и др.  (13) Повлашћено позориште Удружења руских глумаца давало је 8 фебруара 1941. у Руском дому комедију “Простакуша” (Хамка) од М. Константинова са Лидијом Авчиниковом у главној улози. Играли су Караводина, Марина Строновска, Михајлова, Духовској, Евгењев, Зајарни, Лиозин, Михајловски, Панов, Рашпил, … . Редитељ је био Всеволд Хомицки.

Руско хумористичко позориште „Бела врана” је 9 фебруара 1941. понављало је свој програм : „Песма беле вране”, „Прочанства Нострадамуса за 1941”, актуелни скечеви Испраћај др. Пељтцера, Тарас Буљба. … Актуелну карикатуру цртао је Тен, карикатуриста „Ошишаног јежа”. Учествовали су руски уметници  Авчиникова, Невска, Лукашевић, Шануарска,  Евгењев,  Панов, Лиозин, Тамаров, Орлов, Томин, Островски и Тен. Редитељ је био В. Хомицки. Конферансије Е.  Евгењев.

Лист  „Политика” најавио је да ће се у Руском дому 16 фебруара 1941. одржати  дечија представа  Руске основне школе у корист сиромашних ђака Руске школе. Требало је да се изведу : „Минијатуре” : Порцулан, Корпа цвећа, Гусари и Божић на руском селу. Редитељ је био Л. Леонски, а балет М. Туљакова, костими и декор С. Кучински. (14) Руске избеглице веровале су  у ускрснуће  националне Русије. Део руских избеглица напустио је Београд пред надирањем Црвене армије и партизана 1944. Већина оних који су остали после ослобођења Беогхрада 1944. морала је да оде из Југославије због сукоба Тита и Стаљина 1948.

Саша Недељковић за Видовдан

 

Напомене :

  1. „Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930.”, Београд, 1930, тр. 30;
  2. Вести, „Око Соколово“, Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;
  3. Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;
  4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;
  5. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
  6. Владимир Лепојевић, „Аеродром поред астрономске опсеваторије”, „Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба IV”, Београд, 22-26. април 2006, Публ. Астр. Друш. “Руђер Бошковић”, 2007, бр. 7, 9-18, стр. 17;
  7. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
  8. „Освећење костурнице палим руским борцима у Београду”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 6;
  9. „Брат др. Станислав Буковски”, Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;
  10. „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.180-181;
  11. Н. Кадесников, „Скупштина Савеза руског соколства”, Соколски гласник“, Београд, 5 април 1940, бр. 14, стр. 2;
  12. „Из Руског соколства”,  „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
  13. „Позориште”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941. стр. 9;
  • „Позоришта”, „Политика”, Београд, 5 фебруара 1941, стр. 21;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here