Саша Недељковић: СОКОЛСКА ЧЕТА СРЕДСКА

Поделите:

Средска је  у подножју Шаре. Средска је географски одељена од већих насеља, те се у том крају развијао посебан тип људи. Ишли су у печалбу у Америку, Аустралију, Канаду, Русију, Румунију и Француску. У турско доба названа је од Арнаута  „Србија вогљ” што је значило „Мала Србија”. Било је чисто српско село око Призрена. Умели су и под најтежим околностима, да сачувају, свој национални понос, своју веру, своје обичаје и традиције. Жупа се Средачка поносила својим јунацима Чолак-Антом; својим добровољцима из балканског и Првог светског рата, који су напустили зараду и похитали својој браћи у помоћ, за спас и част отаџбине. Сваки други, или је био рањен, или је погинуо.  После Првог светског рата груписали су се око своје сеоске чете, која је деловала у националном, просветном, пољопривредном, витешком и здравствено-социјалном погледу, уз припомоћ својих интелектуалаца као свештеника, учитеља, судија, официра, лекара и инжењера. Средску су красили велики број цркава, основна школа и задружни дом.(1)

У Средској је 1929. основана соколска чета. (2) Средска жупа била је у прошлости Шумадија Старе Србије. Соколска чета села Средске добила је 1938. на поклон заставу од свог члана Јордана Љамића. На освећењу заставе били су присутни : Изасланство из чете села Мушутиште, старешина жупе Иван Брановачки, жупски просветар Мирко Јовановић, изасланик команданта бригаде из Призрена члан сокола потпуковник Душан Миливојевић, призренско певачко друштво „Цар Урош” на челу са хоровођом професором Стеваном Гушчином, многи соколи из друштва Призрен са старешином Стојаном Чемерикићем, војна музика, омладина из одсека за физичко васпитање из Призрена (око 400) и други угледни грађани и грађанке. По освећењу заставе говорили су Јордан Љамић, старешина чете Петар Великинац и просветар Урош Тодоровић нагласивши решеност средачке чете да соколује и предано служи краљу и отаџбини. Просветар жупе је у свом говору истакао националне и моралне врлине Средчана и њихове заслуге у очувању народне свести, имена и језика, пожелевши да се цела Средачка жупа окити соколским заставама. Све врсте соколске чете Средска извеле су вежбачке тачке праћене свирањем војне музике из Призрена. Соколски радник учитељ Душан Шошевић истакао је да ће Средска као и досад, непоколебљиво бранити родну груду, краља и народну слободу и да ће високо држати соколску заставу. Чета је спадала међу оне завететоване јединице за Петрову петолетку, које су добар део својих завета испуниле. (3) Соколско друштво у Призрену поносило се својим четама Средска, Мушутиште, Плањане и Градиш. (4) На годишњој скупштини чете одлучено је да се подигне соколски дом. У саопштењу је истакнуто : „Тај дом би била кућа у којој ће се одгајати наша младеж по свршеној основној школи. Са жалошћу можемо констатовати, да наша младеж зимске дане већином проводи по кафанама, у којима се стичу сви могући пороци.” (5) Камен темељац за соколски дом положен је 1940. До Априлског рата 1941. соколана је била озидана и припремљена грађа за кров. (6)

Браћа задругари у Средској заједно са соколима славили су своју задружну славу Сретење. После сечења колача повео се разговор како се одужити својим сродницима, који су своје кости расејали по Куманову и осталим бољним пољима. Било је разних предлога, али предлог, да њихови сродници њихова имена овековече што ће положити новац и покојника уписати за утемељача, добротвора и великог добротвора наишао је на буру одушевљења. На питање да ли има неког ко ће то у том тренутку учинити, јавио се старац Крста Чукаловић, и свога мртвог сина Димка-Димитрија Чукаловића, уписао за највећег добротвора, и на лицу места дао суму од 5.000 динара.(7) Поводом ступања на престо краља Петра II упутили су телеграм соколи соколске чете Средска у Шар Планини. У телеграму је истакнуто : „Дико, узданицо и брате старешино уз безброј суза радосница честитамо ти славни Краљевски Престо Карађорђевића и желимо ти да тешко бреме јуначки и поносно понесеш уверен да се уз тебе налази славом овенчана југословенска војска и морнарица, југословенски соколи … . Здраво!” (8)

 

Саша Недељковић

 

Напомене :

 

  1. Вој. Танасковић, учитељ, „Средска Једно напредно село у Јужној Србији”, „Соколски гласник“, Београд, 8 март 1940, бр. 10, стр. 2;
  2. Миљана Радовановић, „Прекоморске миграције становништва средачке жупе”, „Гласник етнографског института СаНУ”, књ. XLVI, Београд 1997, стр. 85,
  3. М, „Свечано освећење соколске заставе у чети Средска (Призрен), „Соколски гласник“, Београд, 11 октобар 1938, бр. 37, стр. 2;
  4. „Из Соколске жупе Скопље”, „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 4;
  5. Летак Соколска чета Средска, друштво Призрен, бр. 191;
  6. Призрен online Средска -извор Википедија-
  7. Вој. Танасковић, учитељ, „ Средска Једно напредно село у Јужној Србији”, „Соколски гласник“, Београд, 8 март 1940, бр. 10, стр. 2;
  8. „Телеграми Савезу Сокола приликом ступања на престо Њ.В. Краља”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 7;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here