Саша Недељковић: СОКОЛСКА ДРУШТВА У БОКИ КОТОРСКОЈ

Поделите:

 

У Херцег Нови дошли су возом 4.3.1927. соколски делегати из Мостара и околине, као и начелници 33 соколских друштава жупе Мостар. У општинској већници одржана је седница друштава Боке и Црне Горе. На седници је закључено, да се оснује жупа Његошева са седиштем на Цетињу. У Соколском дому је одржана седница начелника друштава, где се расправљало о раду у прошлој години и о раду који ће бити предузет у наредној години. Учесници скупштине позвани су другарско вече у официрском дому. Соколи су окупили 5.3.1927. са соколском музиком у Народном дому да би дочекали старосту Савеза Гангла који је стигао аутом из Дубровника. Поздрављен је бурним соколским “Здраво”. Били су присутни старешина друштва Херцег Нови Јово Секуловић, Мирко Комненовић и начелник општине Мандић. Скупштину је отворио старешина жупе Чедо Милић. Истакао је да није само авет глади који је морио народ, него и душевна глад од које страда народ. Око 11 часова скупштина је прекинута. Упркос киши соколи су у поворци са музиком на челу кренули ка Савини да се поклоне праху стрељаних Бокеља и да положе венац. Јеротеј Петковић је одржао помен, а за тим је Чедо Милић, који је истакао борбу хероја за слободу и положио венац, кликнуо трократни “Слава”. Гангл је истакао да су се налазили на месту где су била два света. Иза њих је био свет умирања, а пред њима свет слободе, свет живота. Бокељи који су били покопани на Савини, радили су да се сруши стари свет, али они још живе и показују пут којим да ступамо, да духовно препородимо народ. То је била наша заклетва, да ћемо живети за оно, зашто су се они жртвовали. Поворка је кренула натраг и разишла се пред соколаном. Делегати су пошли у 12 сати на банкет који је приредила општина у ђеновићовој рестаурацији Мустура. Гавро Милошевић са Цетиња захвалио се на пажњи општине,  оцртао борбу за ослобођење и истакао да ће Ловћен јавити Шарпланини, а ова Триглаву и Авали када куцне час, да соколови устану на одбрану отаџбине и неослобођене браће. Скупштина је истакла да авет глади хара овим кршевима. Није их морила само физичка глад, него и тежа духовна, “јер сада у судбоносним часовима, немају легендарних апостола, који би  му притекли истински и несебично у помоћ. Оваковом очајном стању нису криве природне непогоде, већ једино људи, нарочито они, који својим способностима и снагама први су позвани да препороде свој народ, јер ни најидеалнији закони, нити највеће милосрђе не могу помоћи напаћеном народу, колико ситни рад на привредном и просветном смеру, заснован на приватној иницијативи. … Соколи као представници националних идеала позивају све народне трудбенике, да на просветном пољу попут св. Саве, а на правди и витештву попут Карађорђа у данашњим судбоносним часовима следе примеру њихову.” Скупштина је прихватила  резолуцију соколског округа из Боке Которске којом се одаје почаст морнарима херојима чија се 10 годишњица  славила и закључило  да се позове Савез на прославу. Староста Савеза Гангл прикупио је помоћ за гладне.  Уручио је старешини жупе Мостар Чеди Милићу помоћ за децу и нараштај од 12.451 динара. (1)  Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе 6. марта 1927. у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. О предлогу за оснивање жупе Његош повела се дужа дебата. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области.У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22. априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници: генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ одржан је јуна 1929. у Котору. (2) Од оснивања Савеза Сокола 1929. користи се назив Соколска жупа Цетиње.

Соколско друштво Тиват приредило је 7 аугуста 1932. свој годишњи јавни час уз учешће скоро свих соколских друштава II окружја, и друштава из Цетиња У том тренутку у Тивту се налазила енглеска флота  Средоземног мора. То је дало повода да се јавни час приреди у већем обиму, а та околност привукла је и велики број гостију из Боке Которске, Будве и Цетиња. Соколско вежбалиште, које се налазило у парку морнарице, уређивано је неколико дана пре наступа, па је изграђена стална трибина, павиљони за бифе, уведено електрично светло и све потребно за такав наступ. Уочи јавног часа и на сам дан, стизали су соколи и соколице из свих жупских друштава, који су били одређени за жупски течај, а који се отворио у Тивту приликом јавног часа. Дошле су и сеоске чете из Грбља. Гости су разгледали енглеске бродове. После подне стигао је излетнички брод из правца од Котора, препун излетника, услед чега није могао пристати у два задња места да узме излетнике, који су били приправни да дођу у Тиват. На обалу је стигла поворка деце, нараштаја и чланства  Соколског друштва Ластва, предвођена музиком Соколског друштва из Будве. Формирана је велика поворка на обали, одакле је предвођена морнаричком музиком, кренула на вежбалиште и сврстала се пред трибином. На вежбалиште је дошао адмирал Маријан Полић, адмирал енглеске флоте и командант арсенала капетан бојног брода Рикард Кубин. Они су кроз постројене соколе, војску и морнарицу ступили на главну трибину, где је већ био подбан Зетске бановине Иванишевић, представници морнарице и државних власти, старешинство жупе Цетиње и окружних друштава и друге личности. С десне стране вежбалишта били су подофицири и морнари енглеске флоте а лева страна и позадина мештани и гости. На вежбалишту је било преко 5.000 гледалаца. Општински начелник Антун Вуксановић  поздравио је соколе, а на крају поздравио је представнике енглеског народа. У име сокола присутне је поздравио први заменик старешине жупе Марчић прогласивши уједно отварање жупског течаја. Вежбала су мушка и женска деца, нараштај сеоска чета из Грбља, чланови и чета војске с пушкама. Изведена је вежба „Мали војници Југославије” од мушке деце из Ластве. Ритмичке вежбе извео је  женски нараштај из Тивта, симболичну вежбу мушки нараштај из Тивта, народно коло у црногорским народним ношњама мушко и женско чланство са Цетиња. Затим су питомци машинске школе морнарице извели вежбу „Хеј трубачу”. Питомци машинске школе су изазвали урнебесни аплауз. Вежбе су настављене и кад је пао мрак. Нешто пре свршетка вежбе енглески адмирал са пратњом напустио је вежбалиште, док је око 200 енглеских официра и преко 1.000 енглеских подофицира и морнара остало до краја на вежбалишту. Енглески адмирал изјавио је пре одласка, да се по оваквим соколским наступима може проценити величина и јачина једног народа, те да не би мислио, да једно малено место, као што је Тиват, може нешто такво пружити. Изјаву је завршио : „Тога код нас нема”.  После свршених вежби морнаричка музика је свирала,  а поред павиљона за бифе, лутрију и посластице била је  игранка. После 10 сати увече гости су се почели разилазити, те су на обали срдачно поздрављени од народа, а у 11 ура навече, кренуо је задњи брод са гостима из Котора и оближњих места. Да би се захвалио за почасти на соколској приредби, енглески адмирал је позвао међу осталима старешину соколског друштва у Тивту Франа Леса на чајанку, коју је приредио дан пре поласка из Тивта и том прликом се поново захвалио старешини исказујући соколима нарочито признање. (3)

Почетком августа 1935. старешина Соколске жупе Цетиње Гавро Милошевић са неколико чланова управе жупе, обишао је друштва и чете у Приморју и Боки Которској. Обишао је друштва Будва, Котор, Прчањ, Доња Ластва, Тиват, Бијела и Херцег Нови.  Присуствовали су оснивању Соколске чете Подострог (код Будве), затим јавном часу чете у Кртолама и јавном часу друштва у Зеленици. Приликом оснивања чете Подострог, осим делегата жупе и управе соколског друштва из Будве,  биле су присутне соколске чете Маине, Бечићи, Побори, Пријевор и друга. Било је присутно око 300 сокола. Соколи-сељаци су са песмом силазили са својих планинских висова у манастир Подострог, некадашњу резиденцију владике Његоша. Скупштина је отворена у манастиру, а отворио ју је старешина друштва Будва Јован Дабковић. Позвао је чланове чете Подострог да положе свечану соколску заклетву. Затим је конституисана управа нове чете. Говорио  је старешина Жупе Милошевић који је изнео значајност оснивања чете у зидинама манастира. Говорио је о значају соколства у историји оснивања  југословенске државе.

На јавном часу у Кртолима било је присутно старешинство жупе и соколског друштва Тиват, као и мноштво света из свих места Боке Которске. Поред чланова друштва Тиват у извођењу вежби учествовали су соколи из Кртола и чете из Бодашића. На јавном часу у Зеленици заједнички су наступили чланови друштва Зеленика, Тиват, Херцег Нови и Сарајево. Старешина друштва Зеленика Јован Дунђеровић поздравио је присутне. После њега говорио је старешина жупе Милошевић, и у свом говору приказао задатак соколства и његову мисију у стварању југословенске државе. Беспрекорно су изведене вежбе женског нараштаја и питомаца Морнарске школе. На истом месту увече је одржана соколска академија. (4)

Соколско друштво у Тивту основало је свој луткарски одсек. Како  је луткарско позориште било прво у жупи Цетиње и на територији Зетске бановине давало је представе у местима Боке Которске и на Цетињу. Позориште  је 21 фебруара 1935. у Херцег Новом извело “Добро побеђује” од Херолда Густава. Тај комад је награђен на конкурсу Просветног одбора Савеза сокола. Исти комад приказан је 3 марта 1935. у Котору. Позориште је планирало да обиђе још нека места Боке Которске и Црне Горе. (5)

Соколска жупа Цетиње приредила је логоровање соколских јединица на Ловћену 1935. Жупа је тиме хтела да одржи први годишњи помен краљу Александру а исто тако успомена на десетогодишњицу његове посете Ловћену. Том приликом одржан је помен и господарима Црне Горе владици Раду и владици Данилу. Рано ујутру су пристизале чете и друштва Боке, Приморја и Црне Горе. Многе јединице стигле су увече. На слављу су учествовале и друге културне установе, цетињско певачко друштво “Његош” као и друштво “Књегиње Зорке”, … . Збор је био на Ивановим  Коритима, одакле су уз свирање две музике отишли ка манастиру, где је била служба божја. Осим сокола окупила се маса народа из Његуша на челу са председником општине и виђенијим првацима племена. На служби и помену одговарало је музичко друштво „Његош”. После парастоса у присуству две хиљаде људи говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. После говора Милошевића свирана је народна химна, па је председник његушке општине Бово Ђуровић поздравио соколе. После ручка настало је народно весеље уз звуке гусала, војне музике и оркестра Соколског друштва Бијела. Соколи и соколице су  на Ивановим Коритима, рушевинама Ивановог манастира и гувнима које је Његош опевао у „Горском Вијенцу”, певали народне песме, водили народна кола, надметали се у витешким народним играма и у лакој атлетици. Били су присутни соколи са села из чета Средње Маине, Подострог, Ситвара, Кавач, Кртоли, Мирац, Ћеклићи, Грбаљ и Бајице. У великом броју била су заступљена друштва Тиват, Бијела, Будва и Котор.  Једнодневно соколско таборовање учинило је да се јаче и боље зближе и узајамно упознају браћа из Црне Горе, Боке и Приморја. (6)

Први рођендан краља Петра као владаоца Југославије прослављен је 6.септембра 1935. на Милочеру манифестацијама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила је једнодневно логоровање у Будви за своје I и II окружје. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске јединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак је био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под својим соколским заставама. Поворка је ишла од краљевог дворца до манастира Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Марија, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреј, принц Александар и инфанткиња од Шпаније. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске јединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила је парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одавајући поздрав своме старешини, краљу Југославије. На балкону краљевског дворца била је краљица Марија заједно са краљем Петром. Продефиловало је 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле је био у четворореду у збијеним колонама. После дефилеа све су се соколске јединице превезле у Будву, где је приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангија, ракета. (7) Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете :  Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст. (8)

Соколско друштво Котор свечано је прославило 25-годишњицу свог рада 25 и 26 априла 1936. Поред сокола из Котора, десет соколских сеоских чета друштва Котор, изасланика суседних соколских друштава и грађана прослави су присуствовали управа жупе и бројни делегати жупе Цетиње и тиме увеличали прославу. На прослави је учествовало 116 вежбача  друштва Котор. (9) Истовремено са прославом одржана је у Котору скупштина жупе Цетиње. Жупа Цетиње имала је на својој територији 36 друштава и 120 сеоских чета, укупно 156 соколских јединица. Жупа је имала 1935. око 13.000 припадника. Друштва су  1935. прославила  Први децембар, Недељу штампе, Недељу трезвености, 700-годишњицу св. Саве, … . Одсек за чете и пољопривреду Жупе одржао је 1935. низ пчеларских течајева и бесплатно је поделио друштвима и четама око 900 разних воћних садница и упутница за жито. По умереним ценама уступио је четама на селу семена луцерке, пољопривредне алате и преузео акцију за извоз лековитог биља. Одсек је приредио просветни течај у Пећи. (10)

Крајем јула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило је излет у Будву са бродом “Шипан” на коме је било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са својим барјацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, која је кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их је поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом је поворка кренула пред хотел „Могрен”, где их је поздавио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према  дворцу  Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала је марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика је свирала поздрав. После су се вратили у Будву где је соколска музика одржала концерт пред хотелом “Могрен”. Око 20 сати брод „Шипан” се отиснуо од обале са које је соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (11)

У соколани Соколског друштва Доња Ластва 23 августа 1936. одржана је конференција на којој се расправљало о соколској петолетци. После конференције одржан је  јавни час са академијом. Суделовала су околна друштва и војна музика из Херцег Новог. Јавни час отворио је старешина жупе Цетиње Милошевић пригодним говором. У програму су учествовале све категорије са простим вежбама, и нараштај и чланови на справама. После  јавног часа  одиграна је одбојка између друштава Тиват-Ластва са резултатом 2:0 за Тиват. После је био срећолов и забава са плесом. (12)   Соколско друштво Доња Ластва имало је 95 вежбача. Друштво је 1936. приредило јавни час, 2 академије, 2 забаве, 1 друштвени вече и један излет, учествовало је на слету у Суботици  и на приредбама (јавним часовима) соколских друштава у Ђеновићу и Зеленика-Кути. На јавном часу 1936. наступило је 175 вежбача.  (13)

Цетињска Жупа је радила на подизању села преко сеоских чета. Благодарећи Пољопривредном одјељењу Банске управе Жупа је 1936. поделила соколским четама 7.896 воћних садница и 9.607 шумских садница. Све ове саднице примљене су и засађене. Сем овога четама је подељено и 25 гвоздених плугова окретача по цени од 100 динара по комаду. Жупа је одржала 10 пчеларских течајева по разним местима. Из расадника у Бару Жупа је разделила садница : 250 јабука, 395 крушака, 335 шљива, 575 трешања, 365 вишања, 310 ораха, 140 смокава, 490 кајсија, 80 лимуна и 270 наранчи. Затим 710 лозних калемова. Додељене су четама Пријевор, Подострог, Бечићи и Средње Маине из друштва Будва; друштву Јошица Ђурићи; Сутвара, Ораховац, Мирац, Ластва, Главатићи, Главати, Кавач и Шишићи из друштва Котор; друштву Кути Зеленика; друштву Луштица; друштву Прчањ; Кртоли из друштва Тиват; друштву Рисан и чети Кривошије из друштва Рисан; Мојдеж, Суторина, Камено, Мокрине, Градац и Требјесин из друштва Херцег Нови.

Соколско друштво Тиват имало је сеоске чете Богдашић и Кртоле. Соколско друштво Бар имало је чете  Мркојевићи, Спич и Острос. Друштво Улцињ имало је чете Салч и Штој.  Дан уједињења Србије и Црне Горе био је празник жупе Цетиње. Старешина жупе Гавро Милошевић говорио је преко радија о значају тог датума. Жупски просветни одбор издао је књигу „Радио-предавања” где су штампана предавања старешине жупе. У Гласнику Соколске жупе Цетиње истакнуто је : „Ми смо Соколи чврсто убијеђени да се најбоље служи своме народу и својој домовини када сви усрдно вршимо своје дужности”. (14)

На скупштини Соколске жупе Мостар у Херцег Новом донета је одлука да се оснује Соколска жупа Његош. У то доба на територији жупе било је глади. Соколска жупа Цетиње била је активна у пружању помоћи селу Зетске бановине преко соколских чета. У томе је сарађивала са Банском управом на Цетињу. Рад је појачан током Петрове петолетке од 1936 до 1941. О раду жупе и њених друштава извештавано је у часописима Соколском гласнику и Гласнику Соколске жупе Цетиње.

Саша Недељковић за Видовдан

 

Напомене  :

  1. „Главна годишња скупштина жупе „Алекса Шантића” у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 априла 1928, бр. 8, 52;
  2. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.11; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 154, 155;
  3. б. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 септембра 1932, бр. 35, стр. 3;
  4. Н.Д. „Рад соколских јединица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
  5. Крш, „Рад луткарског позоришта”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 марта 1935, бр. 13, стр. 5;
  6. К.Г., „Соколско славље на Ловћену”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
  7. К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;
  8. „Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;
  9. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936,  бр. 20, стр.4; „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 105;
  10. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;
  11. „Дубровачки Соколи поздрављају свога Краља”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;
  12. „Јавни час и академија”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 28. августа 1936, бр. 34, стр. 4;
  13. Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 90, 105;
  • Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here