Saša Nedeljković: SOKOLSKA HODOČAŠĆA NA OPLENAC

Podelite:

Sokolsko društvo u Topoli osnovano je 21.2.1932. Od 1934 do 1935. društvo je
osnovalo 7 seoskih četa. Sokolana društva bila je u konaku Karađorđevića. Na
molbu sokolskog društva kralj Aleksandar naredio je da se konak preuredi u
vežbaonicu društva. Društvo je prvi put učestvovalo na sletu u Sarajevu i
potom u Zagrebu 1934. Kolo Srpskih Sestara u Topoli podarilo je društvu
zastavu. Zastava je osvećena. (1) Sokolska župa Sarajevo priredila je 1934. slet na
Vidovdan, povodom 25-godišnjice postojanja. U Izveštaju je istaknuto :
„Početkom juna kao prve započele su sokolske priredbe pokrajinskog sleta u
Sarajevu, a sa štafetom iz Sarajeva na Oplenac, kamo su doneli Sokoli baklju
zahvalnosti, koja je upalila večnu luč nad grobom kralja Petra I. Zahvalno
Sokolstvo tim aktom iskazalo je večno poštovanje i duboku zahvalnost kralju,
koji se borio puškom u ruci za slobodu naroda. Sa kresom i gubom iz čorkovačke
planine, gdje je četovao Petar Mrkonjić, izazvali su iskru koja je upalila baklju i
koja je projurila put u dužini od 355 kilometara za 17 časova i 35 minuta do
groba kralja. (2)

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su
do kraljevog groba na Oplencu. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili
su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome
su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i
molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći.
Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su
do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke
zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su
došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi
dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla
je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u
kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković,
starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzotom sa
grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje … . Sokolska delegacija
išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba
svog kralja. Nad grobom u tišini,prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio
je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje
Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim
kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala
planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo
kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom
zapaljenom vatrom naših srdaca.

A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša
neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana
marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a
čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze
i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego
ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju ! Bosna je danas krvavo stisnuta
pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo
čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao !”. „Tako nam Bog
pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na
grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose
zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo
Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli
duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (3) Sokolska župa
Sarajevo nastavila je da svake godine priređuje hodočašće na Oplenac.
U noći između 18 i 19 maja 1935. krenulo je preko 600 sokola i sokolica iz župe
Osijek na Oplenac da se u ime svih pripadnika župe poklone grobu kralja
Aleksandra. Poseban voz sa članovima predvođenim upravom župe, stigao je na
stanicu Selo Banja oko 6 časova ujutro. Odatle su krenuli delom peške, delom
kolima preko šumadijskih brežuljaka na Oplenac. Okupili su se oko 9 sati pred
zadužbinom, slikali se i svi zajedno krenuli u kriptu. Tu su dva sveštenika,
sokola, održala pomen, a starešina župe D. Petrović održao govor. Zatim je u
ime župe Osijek položio na kraljev grob kalež sa grumenom zemlje sa rodne grude
Štrosmajerove. Učesnici hodočašća redom su prilazili grobu i ostajali u
šutnji odajući počast. Razgledavši zadužbinu i mesto Topolu sokoli su se istim
putem vratili u Osijek. (4) Izvestilac za sokolsku filmsku propagandu Sokolske
župe Osijek snimio je “Poklonstveno hodočašće naše župe na Oplenac 19 maja
1935.” (5)


Sokoli iz svih beogradskih društava su 9. juna 1935. pohodili su Oplenac i grob
kralja Aleksandra. Na pohodu učestvovalo je 800 sokola, većinom članova i
članica, a u manjem broju muškog i ženskog naraštaja. U odorama bilo je 400, a
ostali su bili u narodnoj nošnji. Nekoliko sokola bilo je u građanskim odelima.
Sokolska društva putovala su delom autobusima, a većinom vozom. Beogradske
sokole dočekali su sokoli iz Varoš-Topole na poslednjoj stanici (selo Banja).
Istog dana Sokolsko društvo iz Varoš-Topole osvetilo je sokolsku zastavu koje
je dobilo na poklon od Kola Srpskih Sestara iz Varoš-Topole. Pred Domom
Karađorđevića formirana je povorka od preko 800 sokola i sokolica, gde su
učestvovali sokoli iz Varoš-Topole. Na čelu povorke bila je zastava Sokolskog
društva Varoš-Topole, zajedno sa 7 zastava iz Beograda. Stigavši na Oplenac
sokoli su se uputili u zadužbinsku crkvu, spustili se u kriptui prišli grobu
kralja Aleksandra. Sokolice su na kraljev grob polagale bukete ruža i karanfila.
Kad je kripta bila ispunjena sokolima, u svom govoru starešina župe Beograd
Smiljanić istakao je : „ … U veličanstvenoj, beskrajnoj i bezbrojnoj povorci
poklonika, koja se kreće ovom svetom mestu da ti se pokloni i oda dužnu poštu,
evo i Sokola Tvoga dičnog Beograda i prestoničke župe, evo braće i sestara.
Došli su Sokoli i Sokolice, … . Imao si sučim izaći pred viteza Obilića i
pred celo kolo careva i kraljeva.” Nakon završenog govora starešine sokoli su
tiho napustili zadužbinu. Posle podne Sokolsko društvo Varoš-Topola
priredilo je svoj javni čas, na kome su prisustvovali svi učesnici pohoda iz
Beograda. (6)

Sokoli Inđije pohodili su Oplenac 2 avgusta 1935. Pred Sokolskim domom
„Karađorđe” Sokolskog društva Varoš Topola, formirana je sokolska povorka, na
čelu sa svojom zastavom, koja je pošla na Oplenac. Starešina Vojnović i zamenik
starešine Petrović nosili su venac od lovorovog lišća. Na Oplencu sokoli su
ušli zadužbinsku crkvu punu naroda, koji je došao da se pokloni grobu kralja
Aleksandra. Sveštenik je održao pomen za upokojenje duše, pa su Vojnović i
Petrović položili na grob venac zahvalnosti. Vojnović je održao prigodan
govor. Paroh se zahvalio Vojnoviću na lepom govoru i sokolima koji nisu žalili
truda da dođu i da se poklone grobu kralja. Posle su sokoli razgledali hram, i
bezbrojne vence kralju Aleksandru.(7)

Prilikom hodočašća na Oplenac 1935. Sokolskoj župi Karlovac uručena je
sokolska zastava, dar kralja Petra II. (8) Crkvu na Oplencu posećivali su i
čehoslovački sokoli. Na godišnjicu smrti kralja Aleksandra 1935. oko 50
članova čehoslovačko-jugoslovenske lige, na čelu sa profesorom Zenklom, došla
je u Jugoslaviju da poseti grob kralja Aleksandra. Delegacija je donela urnu sa
zemljom iz Češke, Moravske i Slovačke. Stigli su 14. oktobra 1935. na Oplenac,
poklonili se na kraljevom grobu i položili na grob urnu sa zemljom kao i
lovorov venac ukrašen cvećem sa češkoslovačkom trakom. Nad grobom je profesor
Zenkl održao tom prigodom dirljiv govor. Sa članovima izaslanstva bilo je i 25
sokola iz Čehoslovačke, koji su položili na grob venac od crvenih karanfila. (9)
U Sokolskom društvu Topola bilo je 31.12.1936. 71 članova i članica, 66
naraštaja, 18 dece, svega 105. (10) Društvo je bilo u okviru V okružja sa
sedištem u Valjevu. U društvu je bilo 31.12.1937. 53 članova i članica, 20
naraštaja, 47 dece, svega 120. (11)

Župa Sarajevo pošto je proslavila godišnjicu Sokolske Petrove petoletke,
poslala je deputaciju sa svojim zastavama na grob kralja Aleksandra na Oplencu.
U Aranđelovcu je sarajevske sokole dočekalo starešinstvo Sokolskog društva
Aranđelovac sa članovima i zastavom. U ime Saveza Sokola pozdravio ih je član
uprave Saveza general Staja Stajić, koji je pozdravio sokole Sarajeva i preko njih
svu sokolsku i nacionalnu Bosnu. U kriptu nad grobom kralja održao je pomen
sveštenik Stanković iz Vareša i prota oplenačke crkve Božić. Starešina župe
Besarević između ostalog istakao je : „… mi Sokoli na 6 septembra … položismo
zavet, da ćemo izvršiti Petrovu petoljetku, da ćemo u roku od 5 godina svojim
neumornim i neustrašivim radom na duhovnom i materijalnom preporođaju
našeg naroda na 6 septembra 1941 ako Bog da svojim konstruktivnim radom na
širenju nacionalne misli, na podizanju svoga naroda u svakom pogledu, …. mi
Sokoli sarajevske župe, koja je imala tu sreću, da je u njenoj sredini sinula misao
petoljetke, …”. Član Sokolske čete Kasindol, V. Bojević recitovao je Jevđevićevu
„Zakletvu težaka”. (12)

Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem
maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u
Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (13)

Sokolsko društvo u Rumi bilo je svesno veličine i značaja istorijske 1918. kada
je prestala Golgota i nastao Vaskrs srpskog naroda. Odlučilo je da
dvadesetogodišnjicu oslobođenja i ujedinjenja 1938. proslavi na najsvečaniji
način. Društvo je htelo da među svojim pripadnicima ukaže svu lepotu borbe za oslobođenje i ujedinjenje. Kao početak i uvod u proslavu jubilarne godine društvo
je sa svim kategorijama i sa biciklističkom sekcijom i mnogobrojnim građanima
posetilo Oplenac, zadužbinu kralja Petra, i u njoj pripalilo voštanicu, a nakon
održanog pomena, na kome je pevao sokolski hor, položilo venac na grob kralja
Petra. Govorio je starešina društva Lovasić. Sokoli su razgledali zadužbinu i
njene mozaike. Sokolima su se pridružili siromašniji građani, kojima je
ispunjena želja da vide Oplenac. (14) U društvu Topola je bilo 31.12.1938. 61
članova i članica, 17 naraštaja, 38 dece, svega 116. (15) Sokolsko društvo Vršac
na biciklima pohodilo je Oplenac i pri povratku slikali su se 14.8.1939. kod
banatskih Karlovaca. Hodočašća sokola na Oplenac nastavljena su do Aprilskog
rata 1941.

Pročelnik Sokolske Petrove petogodišnjice u društvu u Topoli bio je Miodrag
Vujić. Sokoli iz Topole zavetovali su se da će u okviru Petrove petogodišnjice
1 decembra 1940. zasaditi na njivi opštine Varoš Topola, zvanoj “Vrelo” na
površini od 60 ari voćnjak. Voćnjak je trebao da kao ogledno dobro služi
okolini. (16)

Posle rata vlasti su umesto sokolskih društava osnovale STV “Partizan”.
Devedesetih godina 20 veka došlo je do obnove rada sokolskih društava. Sokoli
su nastavili da pohode Oplenac.
U okviru proslave jubileja 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka obnovljeno
Sokolsko društvo Beograd III na Zvezdari organizovalo je 2004. izlet autobusom
na Oplenac. Na izlet je išlo 22 sokolića iz sokolskog društva Novi Beograd na
čelu sa načelnikom društva profesorom Obradom Jankovićem, a iz društva
Zvezdara 14 sokolića i 8 članova, na čelu sa starešinom Zoranom Andrejevićem.
Prvo su posetili Orašac. Pred memorijalnim spomenikom u Maričevića jaruzi
govorila je profesor istorije Suzana Anić. Potom su obišli spomen crkvu, pa
muzej i spomen školu. Zatim su otišli u Aranđelovac i Bukovićku banju. Put su
nastavili prema Topoli i Oplencu. Posetili su hram Sv. Đorđa. Obišli su
muzej. U Topoli su posetili Karađorđevu crkvu, Konak, Kulu i muzej Prvog
srpskog ustanka. (17) Sokolsko društvo u Topoli obnovilo je svoj rad. Posle
ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do
kraljevog groba na Oplencu. Svoja hodočašća snimala su i prikazivala na filmu.
Devedesetih godina 20 veka došlo je do obnove rada sokolskih društava.
Obnovljena sokolska društva nastavila su da posećuju Oplenac.

Saša Nedeljković za Vidovdan

Napomene :
1. Dr. Nikola Grabovac, „Sokolsko društvo Varoš Topola“, „Oko Sokolovo“,
Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 151,152;
2. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine
Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935″, str. XLVII;
3. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, ”, „Sokolski glasnik“,
Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
4. „Naše hodočašće na Oplenac”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1935, br. 3-4,
str. 19;

5

5. „Sokolska propaganda – film”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6,
str. 58;
6. „Pohod beogradskog Sokolstva Oplencu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5
jula 1935, br. 28, str. 4;
7. P.L. „Pohod Sokola na Oplenac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6
septembra 1935, br. 33, str. 3;
8. „Odlikovanje Sokolske župe Karlovac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 11
oktobra 1935, br. 38, str. 1;
9. „Čehoslovaci Viteškom Kralju Ujedinitelju”, „Sokolski glasnik“,
Ljubljana, 25 oktobra 1935, br. 40, str. 3;
10. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu
godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 27, „Oko sokolovo”, Beograd,
10 aprila 1937, br. 5;
11. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu
godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 87, 104, „Oko sokolovo”,
Beograd, 1 aprila 1938, br. 4;
12. „Sarajevski Sokoli sa svim zastavama svojih jedinica poklonili su se
grobu Viteškog Kralja Ujedinitelja na Oplencu”, „Sokolski glasnik“,
Beograd, 2 oktobar 1937, br. 30, str. 3;
13. „Sd. Beli Manastir“, ,,Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str.
134;
14. „Sokolsko društvo Ruma na Oplencu”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“,
Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8;
15. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu
godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 41, „Oko sokolovo”, Beograd,
26 marta 1939, br. 3 i 4;
16. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju
skupštinu 7 aprila 1940 god.”, str. 51, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april
1940, br. 4;
17. Zoran Andrejević, „Bili smo u Orašcu, Topoli i Oplencu”, „Oko
Sokolovo“, Beograd, septembar-oktobar 2004, br. 19-20, str. 5, 6;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here