Саша Недељковић: Соколска летовања

Поделите:

Соколски покрет основан је пре Првог светског рата у борби за очување и ширење
националне свести. Народ који је вековима био раздвојен нашао се 1918. у једној
држави. Национална друштва у Краљевини Југославији трудиле су се да што више
њихових припадника, а посебно деце из унутрашњости летује по унутрашњости и
на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају
своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојен у више
држава требало је да се упозна и зближи. Савез Сокола тежио је да код омладине
развије дух интегралног југословенства у Краљевини Југославији. Програм и
ставове сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини
Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије у
Новом Саду. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним
језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој
сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо
могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”.
Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ,
раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно
пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали
биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи
забораве на грехе својих отаца, … васпитати те генерације за подношење жртве за
идеале нације и идеале државе.” (1)

Соколи су користили таборовања (летовања) за одржавање течајева. Најзначајнија изграђена соколска летовалишта били су Соколовац на Палићком језеру и Соколовац код Тивта. Да је циљ течајева да сем стручних знања из одређених области учврсти дух заједништва схватали су и нараштајци који су завршавали те течајеве. Винковачки
нараштајци писали су у часопису жупе Осијек „Братство” о својим утисцима из
школе Соколовац на Палићу. Сматрали су да је сврха школе била да створи добре и
вредне соколе, „који ће се у свако доба жртвовати за добро соколства и свога
народа. „Соколовац”, како се зове место где смо логоровали, идеалан је крај за
одржавање тих школа….. . У тој школи било је заступано и соколско друштво
Винковци са својим нараштајцима. Школу је водио бр. Кујунђић, који се трудио да
нам да што више од свога великог … знања и ми му се на томе најлепше
захваљујемо. Рад је био разноврстан. Прелазили смо соколску идеологију,
организацију, повест. Ту се пливало, скакало, веслало. Осим тих грана ми смо
имали и неколико часова војне обуке, гађало се из војничке пушке. Највише пажње
посветило се раду на справама и простим вежбама где нас је бр. Кејо упутио у
врхунску теловежбу. Не могу а да не похвалим храну и кухање наше добре сестре
Маре. Весеље и другарство расло је из дана у дан. … да ће нам оних 21 дан што
смо провели на логоровању остати у незаборавној успомени. … Ми Винковчани
смо још под утиском тога логоровања. Сваки пут када се састанемо на вежби ми
певамо све логорске песме које су се певале приликом наших излета. Могу речи да
је све нас дирнуло највише задње спуштање заставе и када смо је сви заједнички
понели од јарбола на којем је она лепршала кроз 21 дан нашега рада сваком су се
замаглиле очи од суза. Свега тога ми ћемо се увек радо сећати. .. .” (2)

Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на
Палићу истакао је да је циљ те школе био : „Наш скупни живот у логору, заправо
школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на
другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити
узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати, …
љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске
осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну
заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника
и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо
им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном
деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.” (3)

То су знали и сепаратистички покрети. У листу „Братство” истакнуто је : „Познато
је да смо ми увек имали непријатеље у редовима оних који су сматрали да су само
они позвани да васпитавају омладину и да ту омладину треба оградити кинеским
зидом, … Имали смо непријатеље и у редовима оних који су идеју народног и
државног јединства сматрали главном препреком не њиховој индивидуалности
колико њиховим сепаратистичким циљевима. И у овако великим пертурбацијама
какве се данас код нас догађају најпогодније је време за деловање тих елемената.”
(4) Са стварањем Бановине Хрватске ХСС је користио власт за обрачун са Савезом
Сокола. После Априлског рата 1941. Соколска друштва била су забрањена.
Обнова рада соколских друштава почела је деведесетих година 20 века. Соколи су
опет организовали летовања у Валданосу, … . Соколско друштво Сремска
Митровица приредила је камп у периоду од 23. – 30.7.2011. на Дивчибарама у
одмаралишту „Стеван Филиповић”. Организатор кампа и први тренер био је
Млађан Јаковљевић, тренер гимнастичарки у Соколском друштву Сремска
Митровица. Присуствовало је 7 гимнастичарки из Сремска Митровице, 17
гимнастичара и 17 гимнастичара из Смедерева. Из друштва су као тренери
присуствовали Ната, Драган, Јадранка, Веселин и Урош. Програм вежбања био је
конципиран тако да су се смењивали кондициони тренинзи, вежбање на партеру и
трмболини, шетње у природи и пливање у базену. Вежбало се на отвореном и у
просторијама одмаралишта. Контакт са родитељима оствариван је преко мобилних
телефона и свакодневног извештавања о догађајима у кампу преко сајта Соколског
друштва. У вечерњим сатима, аниматор кампа Веселин уз помоћ Миње и Саре,
организовао је различите забавне садржаје. (5)

Соколски покрет настао је у борби за очување националне свести. Народ који је
вековима био раздвојен нашао се 1918. у једној држави. Соколи су тежили да код
омладине развију дух заједништва. Савез Сокола је током времена схватио да није
један народ ако говори једним језиком, него је један народ ако једно мисли, једно
осећа и једно жели. Кадрови сокола требали су кроз рад са својим члановима у
друштвима током времена да обезбеде да се нараштајци упознају и зближе. Савез
словенског Соколства и Савез Сокола тежили су да соколску организацију кроз
течајеве и летовања што чвршће повежу у духу словенске узајамности и
интегралног југословенства. Ради тога Савез Сокола је приређивао савезне
течајеве. Преко народних кола из различитих крајева хтели су да повежу своје
чланове из разних крајева. Течајци са савезних течајева су даље обучавали на
жупским течајевима чланове и нараштај. После Априлског рата окупатори и сепаратистички покрети тежили су да униште соколски покрет. Старешине и
чланови су били убијани или су умирали у логорима. Соколски домови били су
одузети соколима. После обнове рада соколских друштава деведесетих година 20
века, соколи су наставили да организују летовања.

Саша Недељковић

Напомене :
1. „Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“,
Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;
2. Винковачки нараштајци, „Нараштајска васпитна школа на Палићу”,
„Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 187;
3. Антун Гаудер, нараштајац Винковци, „У соколској нараштајској школи на
Палићу”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
4. „Шта да се ради”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.213;
5. Секретар друштва Драган Вукашиновић, „Извештај са гимнастичког кампа
„Дивчибаре 2011”, „Око соколово“, Београд, децембар 2011, бр. 43-44, стр.
11, 12;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here