Saša Nedeljković: Sokolska letovanja

Podelite:

Sokolski pokret osnovan je pre Prvog svetskog rata u borbi za očuvanje i širenje
nacionalne svesti. Narod koji je vekovima bio razdvojen našao se 1918. u jednoj
državi. Nacionalna društva u Kraljevini Jugoslaviji trudile su se da što više
njihovih pripadnika, a posebno dece iz unutrašnjosti letuje po unutrašnjosti i
na Primorju. Sem oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju
svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojen u više
država trebalo je da se upozna i zbliži. Savez Sokola težio je da kod omladine
razvije duh integralnog jugoslovenstva u Kraljevini Jugoslaviji. Program i
stavove sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini
Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u
Novom Sadu. U svom govoru istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim
jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj
svrsi služiće naše … Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo
mogli reči : čitav … narod je … Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je … narod”.
Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod,
razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno
prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali
biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi
zaborave na grehe svojih otaca, … vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za
ideale nacije i ideale države.” (1)

Sokoli su koristili taborovanja (letovanja) za održavanje tečajeva. Najznačajnija izgrađena sokolska letovališta bili su Sokolovac na Palićkom jezeru i Sokolovac kod Tivta. Da je cilj tečajeva da sem stručnih znanja iz određenih oblasti učvrsti duh zajedništva shvatali su i naraštajci koji su završavali te tečajeve. Vinkovački
naraštajci pisali su u časopisu župe Osijek „Bratstvo” o svojim utiscima iz
škole Sokolovac na Paliću. Smatrali su da je svrha škole bila da stvori dobre i
vredne sokole, „koji će se u svako doba žrtvovati za dobro sokolstva i svoga
naroda. „Sokolovac”, kako se zove mesto gde smo logorovali, idealan je kraj za
održavanje tih škola….. . U toj školi bilo je zastupano i sokolsko društvo
Vinkovci sa svojim naraštajcima. Školu je vodio br. Kujunđić, koji se trudio da
nam da što više od svoga velikog … znanja i mi mu se na tome najlepše
zahvaljujemo. Rad je bio raznovrstan. Prelazili smo sokolsku ideologiju,
organizaciju, povest. Tu se plivalo, skakalo, veslalo. Osim tih grana mi smo
imali i nekoliko časova vojne obuke, gađalo se iz vojničke puške. Najviše pažnje
posvetilo se radu na spravama i prostim vežbama gde nas je br. Kejo uputio u
vrhunsku telovežbu. Ne mogu a da ne pohvalim hranu i kuhanje naše dobre sestre
Mare. Veselje i drugarstvo raslo je iz dana u dan. … da će nam onih 21 dan što
smo proveli na logorovanju ostati u nezaboravnoj uspomeni. … Mi Vinkovčani
smo još pod utiskom toga logorovanja. Svaki put kada se sastanemo na vežbi mi
pevamo sve logorske pesme koje su se pevale prilikom naših izleta. Mogu reči da
je sve nas dirnulo najviše zadnje spuštanje zastave i kada smo je svi zajednički
poneli od jarbola na kojem je ona lepršala kroz 21 dan našega rada svakom su se
zamaglile oči od suza. Svega toga mi ćemo se uvek rado sećati. .. .” (2)

Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na
Paliću istakao je da je cilj te škole bio : „Naš skupni život u logoru, zapravo
školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na
drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti
uzajamne ljubavi, ljubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati, …
ljubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske
osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu
zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika
i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo
im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom
delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.” (3)

To su znali i separatistički pokreti. U listu „Bratstvo” istaknuto je : „Poznato
je da smo mi uvek imali neprijatelje u redovima onih koji su smatrali da su samo
oni pozvani da vaspitavaju omladinu i da tu omladinu treba ograditi kineskim
zidom, … Imali smo neprijatelje i u redovima onih koji su ideju narodnog i
državnog jedinstva smatrali glavnom preprekom ne njihovoj individualnosti
koliko njihovim separatističkim ciljevima. I u ovako velikim perturbacijama
kakve se danas kod nas događaju najpogodnije je vreme za delovanje tih elemenata.”
(4) Sa stvaranjem Banovine Hrvatske HSS je koristio vlast za obračun sa Savezom
Sokola. Posle Aprilskog rata 1941. Sokolska društva bila su zabranjena.
Obnova rada sokolskih društava počela je devedesetih godina 20 veka. Sokoli su
opet organizovali letovanja u Valdanosu, … . Sokolsko društvo Sremska
Mitrovica priredila je kamp u periodu od 23. – 30.7.2011. na Divčibarama u
odmaralištu „Stevan Filipović”. Organizator kampa i prvi trener bio je
Mlađan Jakovljević, trener gimnastičarki u Sokolskom društvu Sremska
Mitrovica. Prisustvovalo je 7 gimnastičarki iz Sremska Mitrovice, 17
gimnastičara i 17 gimnastičara iz Smedereva. Iz društva su kao treneri
prisustvovali Nata, Dragan, Jadranka, Veselin i Uroš. Program vežbanja bio je
koncipiran tako da su se smenjivali kondicioni treninzi, vežbanje na parteru i
trmbolini, šetnje u prirodi i plivanje u bazenu. Vežbalo se na otvorenom i u
prostorijama odmarališta. Kontakt sa roditeljima ostvarivan je preko mobilnih
telefona i svakodnevnog izveštavanja o događajima u kampu preko sajta Sokolskog
društva. U večernjim satima, animator kampa Veselin uz pomoć Minje i Sare,
organizovao je različite zabavne sadržaje. (5)

Sokolski pokret nastao je u borbi za očuvanje nacionalne svesti. Narod koji je
vekovima bio razdvojen našao se 1918. u jednoj državi. Sokoli su težili da kod
omladine razviju duh zajedništva. Savez Sokola je tokom vremena shvatio da nije
jedan narod ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod ako jedno misli, jedno
oseća i jedno želi. Kadrovi sokola trebali su kroz rad sa svojim članovima u
društvima tokom vremena da obezbede da se naraštajci upoznaju i zbliže. Savez
slovenskog Sokolstva i Savez Sokola težili su da sokolsku organizaciju kroz
tečajeve i letovanja što čvršće povežu u duhu slovenske uzajamnosti i
integralnog jugoslovenstva. Radi toga Savez Sokola je priređivao savezne
tečajeve. Preko narodnih kola iz različitih krajeva hteli su da povežu svoje
članove iz raznih krajeva. Tečajci sa saveznih tečajeva su dalje obučavali na
župskim tečajevima članove i naraštaj. Posle Aprilskog rata okupatori i separatistički pokreti težili su da unište sokolski pokret. Starešine i
članovi su bili ubijani ili su umirali u logorima. Sokolski domovi bili su
oduzeti sokolima. Posle obnove rada sokolskih društava devedesetih godina 20
veka, sokoli su nastavili da organizuju letovanja.

Saša Nedeljković

Napomene :
1. „Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“,
Ljubljana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 2;
2. Vinkovački naraštajci, „Naraštajska vaspitna škola na Paliću”,
„Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 187;
3. Antun Gauder, naraštajac Vinkovci, „U sokolskoj naraštajskoj školi na
Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
4. „Šta da se radi”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1939, br. 11, str.213;
5. Sekretar društva Dragan Vukašinović, „Izveštaj sa gimnastičkog kampa
„Divčibare 2011”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2011, br. 43-44, str.
11, 12;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here