Саша Недељковић: СОКОЛСКА НАРАШТАЈСКА ШКОЛА-ТВРЂАВА НА ПАЛИЋКОМ ЈЕЗЕРУ

Поделите:

 

На предлог старешине друштва Косте Петровића управа соколског друштва у Суботици одлучила је 1926. да купи земљиште и подигне летње вежбалиште на Палићу. Земљиште је било напуштено, обрасло густом трском. Од пролећа 1927. соколско друштво је приступило уређивању земљишта. (1) Летње вежбалиште и купалиште Соколовац налазило се у Суботичком купалишном рејону на Палићу. У  листу „Соколски Гласник” истакнуто је о значају уређењаСоколовца  “чиме ћемо имати на граници отаџбине једну тврђаву више.” (2) Друштво је купило један део земљишта за 40.000 динара. (3) Подигнута је свлачионица са 4 одељења и земљиште је ограђено. Лета 1927. на Соколовцу се вежбало, играло и купало. Соколи су радили на уређивању земљишта и заштити обале. Војници су им помагали 1928. Изграђена је 1929. бетонска обала од 117 метара и у језеру подигнута скакаоница.  Купљен је још један део земљишта 1930-1932. за 30.000 динара. Избушен је артеријски бунар са одличном питком водом, подигнут је туш, паркирало се, уређена су три игралишта за одбојку и места за справе; саграђена је летња спаваоница са трпезаријом за летовање нараштајаца и чланова; отворен је киоск; уведено електрично осветљење; подигнута куглана; непомични столови; клупе и летња кухиња. Саграђена је још једна спаваоница 1934, неколико клупа и један подрум. Сазидан је у летњој кухињи шпорет, цементиран пут око свлачионоца и засађене су воћке.  Површина  Соколовца била је 1 јутро 197 кв. Хвати, а купљен је за 70.000 динара, док се вредност свих уређаја ценила на 100.000 динара. Сем вежбања приређиване су  игранке, песме, свирке и братске вечери. Соколи који су били на Палићком језеру говорили су : Соколовац је наш прави понос”. Прво логоровање нараштајаца било је од 1 до 31 јула 1931.(4)

Друштво Суботица приредило је 1931. за свој нараштај једномесечно летовање и школу од 20 учесника на Палићу (Соколовцу). Програм се делио на технички и просветни. У оквиру техничког програма пређен је цео соколски програм, практично увежбање и све гране лаке атлетике. Уведено је и веслање. У оквиру просветног програма, поред предавања из соколске историје, било је предавања из практичног живота. Рад нараштајске школе пратили су чланови савезног просветног одбора и жупски начелник. О летовању израдио је Просветни одбор Савеза сокола документарни филм.(5) Почетком тридесетих година 20 века филмска секција Савезног просветног одбора Савеза Сокола Краљевине Југославије снимила је летовање суботичког соколског друштва на Палићу. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу” (16 мм) био је један од првих документарних филмова које је снимила Савезна соколска филмска секција. Филм је био дугачак 240 м, а трајао је 30 минута. Сем тог филма снимљен је „Летовање у Палићу“ I део, дужине 75 м, трајање око 9 минута. Садржај филма био је : Град Суботица, Станица, Главна улица и Градска кућа, Позориште, Споменик Јована Ненада, Градска кућа, Језеро Палић, Обала језера, Шеталиште на Палићу, Соколовац, Нараштај на спавању, Устајање, Јутарња молитва, Дизање заставе, Јутарња вежба, Бацање кугле, Скок у даљину, Скок у висину, Скок са мотком, Вежбе на столу, Вежбе на круговима, Трчање, Бацање диска, Бацање копља, Вежбе на води. (6)  Соколско друштво Суботица одржавала је преко лета једномесечну школу на Палићу-Соколовцу. Школа је била уређена као логор. Нараштајци су дежурали, кували и обављали остале логорске послове. Главни део била су просветна, лакоатлетска и предавања из соколства. Школа је почела 10 јула 1933, а завршена је 9 августа 1933. На почетку је било уписано 20, а на крају 17 нараштајаца. У просветном делу била су предавања о грађевинама за вежбање, о сунцу и сунчању, о храни о пићу, о високом идеалу у соколству. (7)

Од 5 до 31 јула 1935.  жупа  Нови Сад одржала је II течај  жупске васпитне школе за предводнике мушког нараштаја са таборовањем.  Школу је организовао и водио  управник школе Ђока Степанов, начелник суботичког окружја. На течају су била 34 учесника. Предавали су Ђока Степанов просте вежбе, вођење одељења, соколски сустав, веслање, игре и такмичења; Коста Петровић, заменик старешине жупе, грађевине за телесно вежбање; Ненад Рајић,  старешина соколског друштва Суботица, идејне основе соколства и историју соколства; Коста Лавирац, старешина соколског друштва Бачка Топола, васпитање, штедњу, соколску организацију и таборовање; лекар др. Коста Плавшић хигијену и прву помоћ; судија окружног суда Тома Христић трезвеност, алкохол и апстиненцију уопште; Марко Вилић, жупски предњак, вежбе у строју и на справама, разноликости и лаку атлетику; Јован Микић лаку атлетику; Јован Мемхелцер борилачке вежбе и Фрања Кисел пливање и скокови у воду.  Одржано је 110 часова, од којих 85 технички део а 25 просветни. За време одмора водили су течајци разговоре са предавачима и добијали потребна упутства за свој соколски рад. Приређен је једнодневни излет у две групе у шуму Хајдуково и преваљено је 20 километара. Другарско опхођење предавача и течајаца, заједничка трпеза и спаваоница, купање и веслање, излети, песме и шале, чинило је да су се сви осећали као у једној великој соколској породици. Живот у школи текао је по распореду : труба је објављивала устајање, онда купање у језеру, затим трчање и час јутарње гимнастике. Следио је доручак и спремање логора, од 8 до 10 часова предавања, затим пливање, веслање и игре. Ручак је био заказан за 13 часова. После ручка који су спремале сестре Даринка Степанов и Мара Бачлија, био је одмор, а од 15 до 18 часова настава. Вечера је била у 18 часова, а затим су нараштајци дилетанти, уз логорску ватру, на импровизованој позорници поред језера, изводили позоришне представе, певали родољубиве и веселе песме, збијали шале све до 21 часа, када се полазило у спаваонице на спавање. Течајци су написали више говора пред врстом, већином идејно васпитног садржаја о којима су на крају часа за то одређени течајци дали своје примедбе. Сви су написали заједничку тему: зашто сам соко. На крају течаја приређена су такмичења из лаке атлетике.  На средини логора била је истакнута застава пред којом су сваког дана дежурни у школи пре почетка наставе доводили течајце у врсти, да је уз свирање молитве подигну на врх копља, а затим се вршио поздрав застави. У предвечерје дежурни су поново доводили течајце пред заставу, да је поздраве и уз читање и звуке молитве спусте низ копље. Када је школа почела свој рад, у ноћи 18 јула 1935. пред свитање, на знак трубе, били су течајци на ногама. Дат је знак за збор и тек што су се постројили појавили су се у аутомобилу два нараштајца Јунака из Софије : Живко Гладнишки и Иван Фотинов. Они су дошли у школу као течајци у пратњи старешине жупе др. Игњата Павласа. (8)  При повратку са Софијског слета, Соколска жупа Нови Сад повела је са собом из Софије два нараштајца бугарских Јунака, који су узети као питомци жупске нараштајске школе. Питомци су требали да проведу предвиђено време у нараштајској школи о трошку жупе и по завршеном течају требало је да се врате у своју земљу. (9)  Након поздравног говора старешина Павлас упознао је Јунаке са соколима. Одмах је на видном месту у логору истакнута и бугарска застава уз певање бугарске и југословенске химне, а затим је приређена закуска. Јунаци су се брзо сродили са соколима и наставили са њима рад у школи. Соколи су се надали да ће срдачне везе створене за време течаја у школи обухватити веће размере у настојању, да се дође до општијег и стварног зближења двају братских народа, и тако остваре соколски идеали. Течај је завршен опроштајним ручком на коме је био и старешина жупе др. Игњат Павлас, који је у свом говору изразио своју радост и задовољство на успеху школе, захвалио се предавачима на њиховом пожртвованом раду, а течајце позвао да наставе свој рад на остварењу узвишених соколских идеала. (10)

Соколска жупа Нови Сад одлучила је да се у  Соколовцу одржи жупска васпитна школа за предводнике мушког нараштаја са таборовањем. Две такве школе одржане су 1934. и 1935. под вођством Ђоке Степанова. На средини логора била је истакнута застава. Била је поздрављана свако јутро, пре почетка наставе, са трократним „Здраво!”. Увече застава се спуштала и то је  означавало да је дневни рад довршен и да се полази на спавање. Прва радна школа мушког нараштаја одржана је од 10 до 30 јуна 1936. Из сваке соколске жупе у школу је примљено 5 нараштајаца. (11)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. јуна 1936. на соколском стадиону. Соколска деца и нараштај стигла су у Суботицу 12. јуна 1936. а такмичења су била 13 и 14. јуна 1936. Соколски нараштај и деца посетили су Палић и Соколовац да разгледају Бановински расадник, Градску економију, паркове, купалиште и летњиковац Соколског друштва Суботица. Разгледали су установе  Соколовца и Палића, где су се окупали. Увече су се вратили у Суботицу.(12)

Соколска жупа Нови Сад одржала је од 16.7.1938. до 5.8.1938. своју прву васпитну школу за мушки нараштај на таборовању на летњем вежбалишту сокола Суботице “Соколовац” поред обале Палићког језера. Школа је отворена дизањем заставе и поздравом уз певање соколске химне “Ој Словени”. Школу је организовао и водио начелник жупе Милан Теодоровић, уз помоћ техничких и просветних радника. У школи су предавали начелник жупе Милан Теодоровић (методика, стројевне вежбе, вежбе палицама и песничење); заменик старешине жупе др. инг. Коста Петровић (соколски домови и вежбалишта); жупски предњак Марко Вилић (практично вођење, соколски састав, пливање и слободне гране); лекар др. Иво Јоњић (анатомија, физиологија, хигијена и прва помоћ); окружни начелник Јосип Темали (просте вежбе и веслање); Лајчо Поздеровић (скупине, различности  и игре); поручник Драг. Смиљанић (настава гађања) и старешина Соколског друштва Б. Топола Коста Лавирац (идејни основи Соколства, историја Соколства, соколска штампа, сок. организација, трезвеност и алкохол, о штедњи, излети и таборовања и о васпитању). У школи је било 32 ученика. Одржано је 105 часова. Школа је била уређена као интернат са таборовањем. После вечере били су приказивани филмови Просветног одбора Савеза СКЈ. Осим редовне наставе била је посебно још и настава гађања и одбрамбеност. Излет са маршовањем до шуме у Чавољу, приређен је 27 јула 1938. Пређено је 25 километара, а  поручник Драг. Смиљанић упознао је учеснике са основама крокија, читања карата и оријентацијом на терену. Старешинство Соколске чете Чавољ припремило је ручак. После ручка играна је одбојка до повратка у школу. Нараштајци су посетили Соколско друштво Суботица-стадион, где су под вођством  др. инг. Косте Петровића прегледали  стадион. На повратку су разгледали Соколски дом. Школу су посетили командант дивизије дивизијски генерал Илија Брашић, са помоћником бригадним генералом Миланом Николићем, затим благајник жупе Мирко Домац, чланови управе жупе Миленко Сперњак и Јован Црњански, који су изразили признање на доброј организацији школе. На свршетку школе извршен је поздрав застави и певана соколска химна, а заменик старешине жупе др. инг. Коста Петровић поздравио је учеснике течаја и захвалио наставницима на њиховом пожртвованом раду. Затим је вођа школе Милан Теодоровић предао течајцима уверења о похађању школе. (13)

И лист предњака Савеза Сокола Соко” извештавао је о  нараштајској предњачкој школи на Палићу коју је приредила жупа Нови Сад од 15.7. 1938. до 5.8. 1938. Истакли су да су у школи били најбољи нараштајци из жупе. Највише течајаца било је из друштава Нови Сад и Суботица. У школи су поред соколства учили : приправну војничку обуку, пливање, веслање, једрење, … . После напорног рада омладинци су приређивали сваке вечери посела. Међу течајцима био је и један гост Чех из соколског друштва Плзењ.У листу је истакнуто да су се сви такмичили да би му узвратили за пажњу која је била указана соколима из Југославије на X свесоколском слету у Прагу. (15)

Соколска жупа Нови Сад одобрила је прилог од 10.000 динара за уређење Соколовца, летовалишта соколског друштва Суботица на Палићу за „Сталну жупску нараштајску школу”. У соколској нараштајској школи на Палићу учествовало је из соколског друштва Винковци 6 нараштајаца и то : Б. Аничић, Д. Бачић, Зв. Ивановић, М. Хорн, Антун Гаудер и Ђ. Мартиновић. (13) Винковачки нараштајци писали су  у часопису жупе Осијек Братство” о својим утисцима из школе. Сматрали су да је сврха школе била да створи добре и вредне соколе, „који ће се у свако доба жртвовати за добро соколства и свога народа. „Соколовац”, како се зове место где смо логоровали, идеалан је крај за одржавање тих школа….. . У тој школи било је заступано  и соколско друштво Винковци са својим нараштајцима. Школу је водио бр. Кујунђић, који се трудио да нам да што више од свога великог  … знања и ми му се на томе најлепше захваљујемо. Рад је био разноврстан. Прелазили смо соколску идеологију, организацију, повест. Ту се пливало, скакало, веслало. Осим тих грана ми смо имали и неколико часова војне обуке, гађало се из војничке пушке. Највише пажње посветило се раду на справама и простим вежбама где нас је бр. Кејо упутио у врхунску теловежбу. Не могу а да не похвалим храну и кухање наше добре сестре Маре. Весеље и другарство расло је из дана у дан. … да ће нам оних 21 дан што смо провели на логоровању остати у незаборавној успомени.  … Ми Винковчани смо још под утиском тога логоровања. Сваки пут када се састанемо на вежби ми певамо све логорске песме које су се певале приликом наших излета. Могу речи да је све нас дирнуло највише задње спуштање заставе и када смо је сви заједнички понели од јарбола на којем је она лепршала кроз 21 дан нашега рада сваком су се замаглиле очи од суза. Свега тога ми ћемо се увек радо сећати. .. .”  (16)  Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је да је циљ нараштајске школе : „Наш скупни живот у логору, заправо школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати,  … љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.”(17) Коста Лавирац је у чланку Соколовац Соколског друштва Суботица” истакао :  „Природа је извор здравља и најбоља храна духа и тела; …. С тога настојмо, да највећи део нашег соколског рада пренесемо у природу, на летња вежбалишта, а нарочито у пролеће и лето, када је цела природа у бујној вегетацији… “. (18)

На Друштвено васпитној народно-одбрамбеној школи за мушки нараштај 14 јула 1940. дошли су сем суботичких друштава нараштајци из друштава Земун, Београд, Осијек, Славонски Брод, Славонска Пожега, Винковци и Сенте.  На течају је било 14 нараштајаца. Течај је отворио командант места бригадни генерал Душан Исаковић. У свом кратком говору истакао је и подвукао важност и значај народно-одбрамбеног рада, у приликама 1940. када је сва омладина требала бити спремна да ступи у редове војске. У име  Матичног друштва  течајце је поздравио заменик старешине Иван Турато, као и начелник Јосип Темали. Програм је обухватао : Просветни рад, организацију, идеологију и историју соколства.  Технички рад, технички и практични део са вежбама на справама, лаком атлетиком, пливањем и веслањем и Народно-одбрамбени рад : падобранство, обавештајна служба, служба везе, утврђивање, борбена обука, ударна служба, наоружање, настава гађања и бојни отрови. Нараштајци су присуствовали ноћној вежби војске, где им је приказан  рад у нападу и одбрани. Извршили су бојно гађање. Програм су спроводили предњаци у сарадњи са просветним одбором Матичног друштва и активним официрима суботичког гарнизона. По завршетку школе одржане су утакмице за најбољег течајца. У вишем одељењу прво место је заузео Ђуро Хајдук из друштва Земун-Матица, а у нижем одељењуМилош Шећеров из друштва Суботица I “Стадион”. Школа је свечано затворена 4 августа 1940. Течајцима су подељена уверења о похађању школе и књиге као поклон Матичног друштва и Пипана Ернеста, прочелника Н.О.О. Жупе Нови Сад. (19)

Управа соколског друштва Суботица одлучила је 1926. да купи земљиште и подигне летње вежбалиште на Палићу. Соколи су сматрали Соколовац за тврђаву на северној граници отаџбине. Соколско друштво Суботица изградило је Соколовац као летњу школу и летовалиште друштва на обалама језера. Соколска штампа је извештавала о раду школе. Поред тога што је Соколовац служио као летње вежбалиште пружао је и разоноду. Рад у школи се ширио током времена а и све је више било ученика. Соколска жупа Нови Сад је на  Соколовцу отворила  своју „Сталну жупску нараштајску школу”.  Школа је била уређена као интернат са таборовањем. Нараштајци су били из свих жупа Савеза Сокола.  Било је и чешких сокола и бугарских Јунака. Писали су о својим утисцима из  боравка у Соколовцу на Палићком језеру. Течај је 1940. служио и за војну обуку. После Априлског рата 1941. сва соколска друштва била су забрањена.  После Другог светског рата некадашња школа-тврђава сокола Соколовац додељена је ДТВ Партизану као “Летње вежбалиште Партизан”.

 

Саша Недељковић  за Видовдан

 

 

Напомене  :

 

  1. Коста Лавирац, Бачка Топола, Соколовац”, Соколић”, у Љубљани, мај 1936, бр. 5, стр. 158; Коста Лавирац, Соколовац Соколског друштва Суботица”, „Соколско деловање у Суботици”,  Суботица, 1936, стр. 80;
  2. „Из Соколске жупе Светозара МилетићаНови Сад”, „Соколски Гласник”, У Љубљани, 30 априла 1927, бр. 8,  стр. 187;
  3. Коста Лавирац, Соколовац Соколског друштва Суботица”, „Соколско деловање у Суботици”,  Суботица, 1936, стр. 80;
  4. Коста Лавирац, Бачка Топола, Соколовац”, Соколић”, у Љубљани, мај 1936, бр. 5, стр. 158; Коста Лавирац, Соколовац Соколског друштва Суботица”, „Соколско деловање у Суботици”,  Суботица, 1936, стр. 80, 81;
  5. „Соколско друштво Суботица”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 13. аугуста 1931, бр. 33, стр. 6;
  6. „Просветна пропаганда“, „Соколска Просвета“, Београд, март 1938, бр.3, стр.91; Саша Недељковић, „Соколски просветни филм”, Братство XII, Београд 2008, стр.191;
  7. „Једномесећна школа за предводнике мушког нараштаја”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 септембра 1933, бр. 36, стр. 3;
  8. „Васпитна школа Соколске жупе Нови Сад на Палићу”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;
  9. „Бугарски нараштајци као питомци нашега Соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 23 августа 1935, бр. 31, стр. 1;
  10. „Васпитна школа Соколске жупе Нови Сад на Палићу”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;
  11. Коста Лавирац, Бачка Топола, Соколовац”, Соколић”, у Љубљани, мај 1936, бр. 5, стр. 158, 159;
  12. (Клјћ), „Свечани дани соколске омладине у Суботици”, „Соколић”, у Љубљани, јуни-јули 1936, бр.6-7, стр. 168; „С нараштајским данима отпочеле су свечаности IV покрајинског слета у Суботици”, „Соколски Гласник”, Београд, 19 јуна 1936, бр. 25, стр. 2;
  13. Коста Лавирац, „Нараштајска школа Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 септембар 1938, бр. 32,стр. 4, 5;
  14. Нараштајска предњачка школа”,  Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 септембра 1938, бр. 7-8, стр. 308;
  15. „Братство”, Осијек, 15 фебруара 1939, бр. 2, стр. 83; „Наш нараштај чита и пише”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
  16. Винковачки нараштајци,Нараштајска васпитна школа на Палићу”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 187;
  17. Антун Гаудер, нараштајац Винковци, „У соколској нараштајској школи на Палићу”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
  18. Коста Лавирац, Соколовац Соколског друштва Суботица”, „Соколско деловање у Суботици”,  Суботица, 1936, стр. 81;
  19. „Успела нараштајска школа на Палићу”, „Соколски Гласник”, Београд, 30 август 1940, бр. 35, стр. 7;

 

  

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here