Саша Недељковић: СОКОЛСКА ПЕТРОВА ПЕТОЛЕТКА У САВЕЗУ СОКОЛА

Поделите:

Савез Сокола Краљевине Југославије основан је 5 децембра 1929. у Београду. У
Управи су били : Старешина престолонаследник Петар; I заменик старешине
Енгелберт Л. Гангл (Љубљана); II заменик старешине Ђура Паунковић (Београд);
III заменик старешине Лацко Криж (Загреб); Начелник Мирослав Амброжић
(Љубљана); Заменици начелника Мирослав Војновић (Београд), Драгутин Шулце
(Загреб), Јосип Јерас (Љубљана).

Начелница Елза Скаларјева (Љубљана). Заменице начелнице Дана Илићева
(Београд) Штефица Брозовић (Загреб) Јожа Трдинова (Љубљана). Тајник Анте
Брозовић (Београд) Просветар др. Владимир Белајчић (Нови Сад) Господар Бранко
Живковић (Земун) Благајник Момчило Брановачки (Београд).
Чланови Савезне управе били су 1934. : Др. Виктор Бенковић (Загреб), Ђура
Брзаковић (Београд), др. Мирко Бујић (Сплит), др. Хуго Верк (Загреб), др. Михајло
Градојевић (Београд), др. Милорад Драгић (Београд), Момир Коруновић (Београд),
Михајло Михајловић (Штип), Чеда Милић (Мостар), Хинко Наглер (Загреб), Стеван
Нешић (Београд), др. Игњат Павлас (Нови Сад), Иво Полић (Сушак), Војислав
Тодоровић (Београд), др. Рико Фукс (Љубљана), др. Лавослав Ханжек (Крижевци),
др. Ибрахим Хађиомеровић (Сарајево) и Швајгар Вериј (Љубљана). Заменици
чланова Савезне управе : Др. Војислав Бесаровић (Сарајево), Драгутин Живановић
(Београд), Иван Ф. Ковач (Београд), др. Иво Ражем (Загреб), Милан Стевановић
(Ниш), Фрањо Холујевић (Загреб).

Ревизори рачуна били су : Владо Веселић (Загреб), Павао Ратковић (Загреб) и
Милан Стерклер (Љубљана). Заменици ревизора рачуна : Миливоје Јелачић
(Мостар), Ђуро Кантоци (Загреб), Лазар Марковић (Бањалука), др. Максо Оберснел
(Јесеница) и Мато Павелић (Загреб).
Суд части : Др. Јожа Равник (Београд), др. Јанко Олип (Београд), др. Бранко
Ципчић (Стара Пазова) и др. Срета Михајловић (Београд). Заменици : Лука Пешић
(Београд), Драгомир Илић (Београд) и Албин Радикон (Београд). (1)
Соколство је сматрало, да у свом дотадашњем раду није дало праву меру жртве и
прегарања за општу ствар. Соколи су били спремни да у Југославији изврше свој
задатак према народу исто онако као што су извршили свој део дужности у борбама
за слободу. Зато је на Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине
Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе
Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Завете су давале
соколске јединице и чланови сокола. За соколске јединице завети су били изузетан
напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог
повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа
личне заветнице постајао Соко–заветник. Понесени заветним одушевљењем
Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте,
мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и
шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима,
одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне
апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима
Југославије, нарочито на селу. Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака
за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу;увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем
задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког
припадника соколске чете, па и целог села. Завети су обухватали соколски рад на
обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама
пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе;
проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне
благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села.
Као и рад на чувању народних умотворина и рукотворина, оснивањем књижница,
оснивањем гусларских отсека, стварањем културно–просветних отсека у оквиру
соколства, оснивањем течајева за неписмене, школовањем сиромашних добрих
ученика, организовањем „соколских седељки“ у зимским данима, увођењем
модерних пољопривредних алата и справа, сађењем гајева и воћњака, развијањем
пчеларства, пошумљавањем пустих крајева, здравствено–хигијенским радом,
оснивањем здравствених задруга, организовањем пољопривредних изложби,
исушивањем бара, грађењем амбара и кошева, копањем бунара, грађењем цистерни,
водовода,…. Соколи су сматрали да ће кроз задругарство доказати своју истинску
бригу о економском и социјалном подизању села. Описмењавање је било основа за
даљи рад сокола. Да би се унапредило село, био је потребан писмен и просвећен
сељак. Соколска штампа доносила је савете стручњака као што је био Коста
Поповић, управник пољопривредне школе. Жупа Мостар је сарађивала са покретом
„Академског добровољног рада“ на селу, који је основао професор универзитета др.
Лаза Поповић. Прве студентске радне чете ангажоване су у Јабланици. Часопис
„Соколска просвета“ од септембра 1937. донео је фотографије радова на уређењу
воде у Невесињу и завршетку радова на води Витешког краља Александра I
Ујединитеља Баћина–Коњиц.

Од 1936. до 1938. изграђено је у Југославији 110 соколских домова. У оквиру
Соколске Петрове петољетке, од 1936. до 1941, изграђена су 143 вежбалишта,
подигнуто 9 споменика као и 9 спомен–плоча, подигнуте 3 школе, засађено 95
„Петрових гајева“, уређено 6 паркова … . Успеси су подстицали соколе на нове
напоре. На позив Соколског друштва у Дубровнику упученог 1937. дубровачким
друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали
су се: 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на
Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2)
Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 3)
Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 4) Женска занатска
школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 5) Ватрогасна чета набавиће неке
ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по
начелу „Брат је мио које вјере био“; 6) „Нова Југославија“ засадиће 1.000 комада
борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II“. По околним селима
соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме,
споменике. (2).

У Метковићу је 11 јула 1937. положен камен темељац Соколског дома. Варош је
била искићена заставама. Свечаности су присуствовали власти, заменик старешине
жупе Мостар, делегати околних соколских друштава и чета и представници
удружења и установа. Био је присутан православни парох, док се римокатолички жупник коме се друштво обратило због освећења дома није одазвао позиву. Била је
одсутна и општинска управа. Говорио је стареина друштва др. Кошћина о позиву
соколства и значају Соколске Петрове петољетке. У темељ дома је постављена
повеља, исписана на пергамени: “Извршавајући свој завет у првој години Соколске
Петрове петољетке – 1936 – 1941. год.– у славу Бога, за пој душе Краља Мученика
Александра I, сретан и дуг живот младога нам Краља Петра II, сјај и величину
Југославије, Соколско друштво у Метковићима, данас 11 јула 1937 овом дому, као
трајном споменику Краљу Петру I Великом Ослободиоцу — доприносом грађана,
својих чланова, бригом и трудом Управнога одбора и Одбора за градњу дома
…”Старешина је положио и узидао диплому у темеље дома, … . (3)
Пред Соколским домом 5.9.1937. свечаним паљењем завјетне бакље отворен је
улазак у другу годину Соколске Петрове Петољетке. Куће Б. Банца, Рачића као и
свих осталих биле су украшене и осветљене. Мјесто искићено заставама и
зеленилом пратило је поворку сокола, војске и грађанства предвођену са
Цавтатском Дилетантском Музиком до цркве Св. Николе, гдје је одржано свечано
благодарење. У соколани је затим одржана свечана седница соколског друштва уз
присуство свих преставника власти и школа, друштава и установа. Рођендан краља
Петра II прославили су соколи 1937. у Цавтату, Опузену, Суђурђу на Шипану (4)
Соколско друштво Воћин (жупа Осијек) приредило је 1939. у оквиру Петрове
петолетке хигијенску изложбу у својој соколани. Изложбу су посетили сви
припадници друштва и око 450 нечланова. Друштвени лекар одржао је предавање о
анатомији, туберкулози, алкохолизму, а за мајке још предавање о нези и исхрани
детета. Изложба је била намењена првенствено члановима сељацима, да се путем
њих дође до виднијег хигијенског напретка села (5). Други светски рат је пресекао
све соколске активности.

Саша Недељковић за Видовдан

Напомене :
1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр.I,II;
2. Никола Жутић, „Соколи“, стр. 168, 170, Београд 1991; „Дубровачке вјести",
стр. 4, бр. 47, 26 новембра 1938 „Дубровник“; „ Петрова Петољетка у
друштвима и установама“, стр. 4, „Дубровник“, бр. 39, 23. Октобар 1937,
Дубровник; Радмило Грђић, „Дело и жртва“, стр. 267, 268–272, „Соколска
просвета“, бр. 7, септембар 1937, Београд;
3. „Освећење темеља Соколског дома у Метковићу”, „Соколски гласник“,
Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 8;
4. „Краљев рођендан у Цавтату“, „Дубровник“, бр. 33, Дубровник , 11
септембар 1937, стр. 2;
5. „Братство, бр. 4, Осијек, 15 априла 1939, стр.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here