Saša Nedeljković: SOKOLSKA SAVEZNA PROSVETNA ŠKOLA

Podelite:

             

 

U Saveznoj prosvetnoj školi u Novom Sadu od 7 do 14 avgusta 1932. priređen je osmodnevni prosvetni tečaj. Broj polaznika bio je ograničen. Na trošak Saveznog prosvetnog odbora  mogla su da  dođu samo dva  polaznika iz svake župe, a po jedan na trošak župa. Bilo je 1932. oko 60 tečajaca. Tečajci su živeli  u  internatu. Vlada Belajčić, predsednik  Saveznog prosvetnog odbora, bio je glavni inicijator i organizator tečaja. Dr. Kapamadžija  je tečajce snimao za film. Tečajci su se šetali po Novom Sadu i okolini, uz izlet u Frušku Goru. Uz predavanja bilo je seminarskih vežbi i govora pred vrstom, uz kritike o svakom održanom govoru. Kod kritike važile su Tiršove reči : „Ništa ne škodi toliko, koliko blagost naše kritike”. Tečaj je završen debatom o samom tečaju. (1)

Savezna prosvetna škola SKJ u  u Novom Sadu održala je prosvetni tečaj od 7 do 17 avgusta 1933. Cilj tečaja bio je obrazovanje prosvetara za vođenje župskih i društvenih škola. Držani su eksperimenti sa filmovima i dijapozitivima. Sami tečajci upravljali su aparatima, naročito skioptikonom. Tečajci su posečivali kulturne zavode i išli u kraće izlete u bližu okolinu.  Organizovan je izlet u Frušku Goru, do groba Branka Radičevića, gde je položen venac, pevana tužaljka, a T. Ilić održao govor. U Sremskim Karlovcima  pohodili su gimnaziju i patrijaršiju, a u Ravanici poklonili su se moštima kneza Lazara. Škola je bila u Srpskom učiteljskom konviktu. Tečajaca je bilo 66 iz svih krajeva Jugoslavije. (2)

Filmove je snimala filmska sekcija Prosvetnog odbora Saveza Sokola. Filmovi koje su sokoli prikazivali mogu se podeliti na prosvetne, higijenske, privredne (unapređenje poljoprivrede), ideološke, sportske i zabavne. Sokolski prosvetni odbor kupovao je projekcione aparate za uzani film i delio ih župama. Prilikom III tečaja Savezne prosvetne škole u Novom Sadu 1934. projekcioni aparati predati su župama Osijek, Karlovac, Kranj, Skoplje i Sarajevo. Projekcioni aparati koje je poklonio župama bili su konstruisani za pogon ili rukom ili motorom. Gde je bilo struje korišćen je Cajsov aparat (16 mm) a u mestima bez struje upotrebljavan je aparat Pate-bebi za prikazivanje filmova od 9,5 mm širine (3) Filmsku sekciju SPO vodili su dr. Kapamadžija i Bogoljub-Mile Krejčik, a filmski referent SPO vodio je tečajeve o upotrebi projekcionih aparata u okviru tečaja Savezne prosvetne škole u Novom Sadu. Dvodnevni praktični tečaj za prosvetnu propagandu putem filma i dijapozitiva obuhvatao je kratki tečaj o upotrebi aparata i o načinu priređivanja filmskih predstava. Sekcija SPO snimila je pokrajinske sletove u Sarajevu i Zagrebu i letovanje naraštaja subotičkog sokolskog društva na Paliću. (4)

Savezna prosvetna škola nastavila je svoj rad u Beogradu u prostorijama Studentskog doma. Tečaj koji je održan od 9 do 22 avgusta 1937. otvorio je zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković predavanjem „Šta treba da radimo”. Naglasio je potrebu čuvanja svega sokolskog  a time i čuvanje svega narodnog.(5) Paunković  je u svom govoru istakao : … Ta moja radost nije površna, svakidanja, ni kratkotrajna. Ona ima mnogo dublji i značajniji koren. Ta radost dolazi od briga za  naše Sokolstvo. … Svakodnevno vidimo, kako se ljuljaju tu pred našim očima sve, pa i najveće etičke i moralne vrednosti. … Naš unutarnji državni život kao da proživljava najteže dane. Izgleda, kao da su se sva zla sveta udružila da sruše ono što se tolikom mukom izgradilo. … I naši Sokoli stoje zbunjeni  … i da se plemenske strasti sve jače raspiriju, potpomagane sa svih strana.  … Ja bi želeo, sestro i braćo, da danas, baš danas, u ovim danima koji izgledaju tako teški, u danima kad se čini da je nastala jedna opšta politička i društvena pometnja pojmova, da naše Sokolstvo visoko digne svoju zastavu, da ono zasvetli kao zvezda vodilja na nebu našeg nacionalnog života, da naš narod spontano oseti tu njegovu snagu, … naše Sokolstvo bude uspravno, nesalomljivo, da bude čuvar i branilac svega pozitivnoga u našem narodu.   …. ja vas ponovo molim da budete uvek budni i spremni na sokolskoj straži i ne zaboravljajte nikad da otvoreno gledate u život. Radite i pamtite : „samo ono što je čvrsto snažno i svesno, nikada ne propada.” (6)

Vođstvo škole nastojalo je da se kod tečajaca razvije samoradnja. Život tečajaca bio je uređen na internatskoj osnovi. Vođa tečaja bio je Miloš Stanojević.  Z. Vojnović, Gačić i Atanacković starali su se da tečajcima boravak u školi bude što prijatniji. Prvog dana po otvaranju tečaja posetio ih je dr. Stanislav Bukovski, starešina sveslovenskog Sokolstva.  Pozdravio je tečajce i pozvao ih na slet u Prag. Među predavačima se isticala Zorka Vojnović. U prostorijama Saveza Sokola održana je proslava 60-godina starešine Đure Paunkovića. Na proslavi tečajci su pevali nekoliko sokolskih pesama. U ime tečajaca  Paunkovića je pozdravio Selimović. Tečajci su bili na izletu u Pančevu i na Oplencu. Priređen je izlet brodom 13 avgusta 1937. u Pančevo. Posetili su Mladenovac, Topolu i Oplenac 19 avgusta 1937. Na Oplencu su se poklonili pred grobom kralja Aleksandra. (7) Učesnici tečaja prisustvovali su operetnoj predstavi “Bal u Savoji” 12 avgusta 1937, a 17 avgusta 1937. gledali su čehoslovački film “Mariša” u bioskopu. (8)

O tečaju je izveštavao i „Sokolski glasnik“ člancima u dva svoja broja. Polaznici tečaja bili su 34 brata i 8 sestara, ukupno 42. Među učesnicima tečaja bilo je profesora, sudija, učitelja, privatnih činovnika i studenata. U sokolskim društvima radili su kao načelnici, prosvetari, sekretari a bio je i jedan starešina sokolskog društva. Predavali su istaknuti sokolski radnici : dr. Miloje Pavlović : Savremeni nacionalni zadaci Sokolstva, Slovensko sokolstvo, Istorija jugoslovenskog sokolstva i Jugoslovenska i sokolska misao; dr. Vladimir Belajčić : Kulturna orijentacija Sokolstva, Narodno odbrambeni rad u Sokolstvu, Sokolska organizacija, Staranje o novom članstvu i Sokolski sastanci i zborovi; dr. Nikola Mrvoš : Idejni osnovi Sokolstva i Sokolstvo i nacionalno oslobođenje; dr. Aleksandar Tabaković Sokolstvo i fašizam, Sokolstvo i nacional-socijalizam i Sokolstvo i klerikalizam; dr. Milorad Dragić : Eugenika i Sokolsko novinarstvo; Radmilo Grđić : Sokolska Petrova petoletnica; dr. Alfred Pihler : Sistemi telesnog vežbanja i Tiršev sistem; inž. Milan Cvejić : Sokolska prosvetna statistika; dr. Tihomir Protić : Sokolska štampa; Mirko Skovran : Vaspitanje sokolskog naraštaja; Franja Malin : Sokolski muzeji; Dušan Jovanović : Sokolski prosvetni rad i telesno vaspitanje;  prof. Miloš Stanojević : Putevi i ciljevi, Sokolska administracija, Sokolsko  besedništvo, Sokolske škole i tečajevi i Sokolske debatne večeri; Zorka Vojnović : Prosvetni rad u Sokolstvu, Sokolstvo i žena, Socijalno staranje u Sokolstvu i Rad sa ženskim kategorijama u sokolskim četama; Velja Popović : Sokolska taborovanja i izleti i O trezvenosti; prof. Svetislav Marić : Sokolstvo, dom i škola, Sokolske priredbe, Saradnja Sokolstva sa drugim organizacijama i Sokolske knjižnice; prof. Milisav Sakulac : Sokolski pozorišni odseci; Đura Brzaković : Sokolski prosvetni rad selu; prof. Boguljub Krajčik : Sokolska propaganda putem radija, Sokolstvo i sport Sokolska propaganda putem filma i dijapozitiva; Mihailo Nikolić : Sokolska štednja; dr. Milorad Feliks : Sokolski lekarski odseci i Saradnja lekara i sokolskih prosvetara; Ivan Lavrenčić : Sokolsko vaspitanje dece, Značaj i svrha pozorišta sa lutkama, Sokolska štampa za decu i Praktični rad sa decom; prof. Vladimir Deduš : Sokolska propaganda putem popularnih predavanja; Mirko Mihaldžić : Organizacija pozorišta sa lutkama i Svetislav Pašćan : Muzika i Sokolstvo. Časove telesnog vežbanja vodio je Radomir Gaćić, koji je ujedno vršio dužnost prefekta u tečaju. Ekonom tečaja bio je Dragoljub Atanacković. (9)    Na tečaju su bili sokoli iz 17 župa i to : Toma Barulek, Julije Brun i Ivan Šoš iz župe Varaždin; Đorđe Bjegović i Petar Stupar iz župe Banja Luka; Miloš Brelih iz župe Ljubljana; Zlata Bulat  iz župe Split; Sava Čorković, Sofija Fuksa i Slobodan Kovačević  iz župe Bjelovar; Đura Čolić,  Radovan Jakšić, Barka Petrović i Dragan Vidmarić  iz župe Karlovac; Ivan Filip i Alojzija Urbajs iz župe Celje; Bogoljub Hadžić, Milivoje Ilić, Lazar Janičić, Miomir Kovačević, Igor Lebedev, Milica Nedeljković i Đorđe Veljković iz župe Beograd; Branko Hajdin i Stanislav Milić  iz župe Zagreb; Darinka Host, Vlajko Stanić i Juraj Usmijani  iz župe Sušak – Rijeka; Svetozar Kurjakov, Momčilo Momirov, Milan Šandor i Stojanka Vujanov iz župe Petrovgrad; Niko Marčetić i Dušan Veselinović  iz župe Kragujevac; Ljubomir Mijović i Hristofor Milošević  iz župe Cetinje; Tripo Miličević  iz župe Mostar; Živojin Milojković  iz župe Skoplje; Mehmed Selimović  iz župe Tuzla; Srdan Sevnik i Zlatka Zimić  iz župe Maribor i Miloš Svirčević  iz župe Novi Sad. Tečajci su 8. avgusta 1937. došli u Studentski dom. Za svakog tečajca je bilo određeno mesto u učionici, kod stola u trpezariji i u sobi za stanovanje. Tečajci su na svom mestu u učionici našli olovku i svesku za beleške, a u omotu sva potrebna pismena uputstva, tako da su znali kad imaju kakvu dužnost. Rad je počinjao telesnim vežbanjem, a posle doručka počinjala su predavanja. Imali su i čas večernjeg telesnog vežbanja pod upravom Radomira Gačića.  Tečaj je završen 22. avgusta 1937. večerom u Studentskom domu, na kojoj su učestvovali zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković i skoro svi predavači zajedno sa polaznicima tečaja. (10)

Na tečaju od 7 do 20. 8. 1938. Saveznom prosvetnom školom upravljao je savezni prosvetar Miloš Stanojević, a otvorio je Đura Paunković. Paunković je ubrzo preminuo. Na tečaju je bilo 59 tečajaca iz župa Saveza Sokola i po jedan Rus, Čeh i Bugarin. Predavača je bilo 23, a održan je 121 čas. Tečaj je bio organizovan internatski : jutarnja gimnastika, govori pred vrstom (3 minuta), predavanja, večernja gimnastika, debatne večeri i prikazivanje sokolskih filmova. Teme govora pred vrstom bile su : Ko je pravi soko ? Pijana glava ne nosi barjaka. Vino i mudra pobudali. U čemu je ljubav prema domovini ? Započeti, ali i dovršiti, Sam – upri sve sile svoje itd. Teme predavanja bile su : prosvetni rad na selu, sokolsko vaspitanje dece i naraštaja, istorija našeg i slovenskog sokolstva, sokolane, štednja, trezvenost, prosvetni rad, priredbe, knjižnice, putevi i ciljevi, sokolstvo i selo, pozorište, recitacije, muzika i pesma, govori preko radija, film i sokolska štampa. Svaki dan popodne bile su muzičke vežbe, na kojima su se učile sokolske pesme i himne. Horsko recitovanje predavao je Paščan-Kojanov. Tečajce je uvežbao recitovati u horu Rakićevu pesmu  Na Gazi Mestanu”.  Tečajci su razgledali Muzej kneza Pavla, vojni muzej i Zološki vrt. Na Avali su se poklonili grobu Neznanog junaka a na Oplencu grobu kralja Aleksandra. Razgledali su venčačku vinogradarsku zadrugu, Aranđelovac, Bukovičku Banju i Pančevo. U Pančevu su govorili pred spomenikom kralja Petra. Na grob   kralja Aleksandra položeni su venci. U ime bugarskih Junaka govorio je Boris Vasiljev, inspektor za fizičko vaspitanje i načelnik župe junaka u Sofiji. Između ostalog rekao je i ovo :  Klanjam se grobu Kralja Viteza i borca za slobodu svoga naroda i istinsku slovensku ideju.” (11)

Opšti prosvetni tečaj  održan je od 6 do 20 avgusta 1939. u  Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu. Od 1931. održavao se tečaj svake godine sa ciljem da se pojača kadar sokolskih radnika u narodu. Tečaj je vodio predsednik Sokolskog prosvetnog odbora Miloš Stanojević, a predavalo je preko 20 poznatih sokolskih radnika : dr. Vladimir Belajčić, M. Smiljanić, Đ. Brzaković, Č. Živanović, R. Aranitović, Zorka Vojnović, M. Skovran, Olga Skovran, dr. M. Dragić, dr. T. Protić, E. Antonijević, ing. M. Cvejić, I. Lavrenčić, S. Marić, …. . Tečaju je prisustvovalo 64 slušalaca iz svih župa, uglavnom prosvetari ili članovi prosvetnih odbora sokolskih jedinica. Među njima je bilo učitelja, profesora, sudija, zvaničnika, studenata i tri seljaka. Učestvovali su i članovi bugarskih junaka, ruskih i poljskih sokola.Tečaj je održan u studentskom domu u Beogradu. Tečajcima su bili prikazani uzani filmovi sa sokolskih sletova i medicinski film „Bič čovečanstva”. Specijalno za tečajce prikazan je film „Oj letni sivi Sokole!”. Muzički časovi su sa pevanjem svih slovenskih himni i mnogih sokolskih pesama bili velika manifestacija sveslovenske i sokolske misli. Razgledani su znamenitosti Beograda i Pančeva, priređeni su skupni izleti na Avalu, Oplenac i Aranđelovac. Na grobu kralja Aleksandra posle opela držali su govore predstavnici jugoslovenskog, bugarskog, poljskog i ruskog sokolstva.(12) Četvrtog avgusta 1940. počeo je VIII tečaj prosvetne škole Saveza SKJ. Tečaj je trajao do 18 avgusta 1940. Osmi tečaj bio je „Opšti prosvetno-narodno- odbrambeni tečaj” sa programom prilagođenim prilikama. Tečaj je organizovao Savezni prosvetni odbor na čelu sa predsednikom M. Stanojevićem. (13) Tečajci su obeležili završetak tečaja hodočašćem na Oplenac i Avalu i obilaskom Orašca i Topole. Dva vojna autobusa povezla su ih ispred studentskog doma rano ujutro 17 avgusta 1940. ka Avali. Kod Spomenika Neznanog junaka tečajci su se podsetili na borbe Skopskog đačkog bataljona u kome su bili i sokoli. Tečajac Ljubo Sablić je u svom govoru na Avali istakao : „… Skoro četvrt veka je prošlo od onoga dana kada si Ti, ne dvoumeći ni časa, stao na prag svoga ognjišta, odlučno i junački, spreman da se do krajnjih mogućnosti boriš za slobodu svoga naroda”. Posle odmora u Mladenovcu, nastavili su za Oplenac. Usput su svratili u dvorski podrum, ispod Oplenca. Posle su sišli  u kriptu crkve da se poklone seni kralja Aleksandra. Stajali su pred grobom kralja, dok je tihi glas Milisavljevića govorio o pokojniku. Hor je pevao „Oj Doberdov” od Zorka Prenovca, a Branko Frelih je recitovao „Naš mrtvi Kralj” od D. Anđelinovića. Predsednik Prosvetnog odbora S.S.K.J.  M. Stanojević govorio je o kralju Aleksandru. Posle posete crkvi tečajci su razgledali kraljevo imanje i muzej. Tečajci su ispred muzeja slušali govor A. Čorde, koji je istakao : „mi sa ponosom možemo reči da smo mi taj narod koji je u svakom pogledu i na svakom polju delatnosti dao bezbroj svojih sinova, koji našu slavu i naše ime pronesoše na sve četiri strane sveta”. Otišli su s Oplenca u Topolu da vide crkvu Karađorđevu. Pred crkvom je bio spomenik Karađorđu. Tečajci su obišli i podrum Venčačke zadruge, gde im je o zadružnom pokretu govorio Žarić. U Aranđelovcu su se odmorili.  Pred kupatilom im je o značaju mineralnih voda govorio I. Kosovac. U Orašcu razledali su školu, pred kojom im je Stanojević saopštio da je završen tečaj i pozvao ih da se zavetuju, kao nekad Karađorđu ustanici, da će časno služiti kralju, narodu i sokolstvu. Tečajci su se vratili u Beograd. Oproštajno veče bilo je ispunjeno govorima i koncertnim delom, i bilo je poslednji zajednički trenutak na tečaju. Dr. Belajčić je  govorio o prilikama i savremenoj orjentaciji u sokolstvu. Tečajcima su se obratili i arh. Smiljanić i general Maksimović. Članovima uprave S.S.K.J. i škole zahvalili su se A. Čorda i Ana Župan.  Dr. J. Herceg, slušalac tečaja, održao je govor tečajcima.Tečajci su spremili i prikazali nekoliko umetničkih tačaka. Pisac članka Slobodan K. Nikolić, student slavistike, završio je članak rečima : „Neka zna sva naša omladina da se te velike žrtve ne smeju i ne mogu da zaborave i potcenjuju, zarad nekih “savremenijih” ideja i pokreta, dolazili oni sa leva ili desna”. (14)

U  Saveznoj prosvetnoj školi u Novom Sadu  obrazovani su prosvetari za vođenje župskih i društvenih škola. Od 1931. održavao se tečaj svake godine sa ciljem da se pojača kadar sokolskih radnika u narodu. Između ostalog obučavani su i za snimanje i prikazivanje sokolskih filmova. Oni su dalje prenosili svoje znanje na župskim i društvenim tečajima.  Savezna prosvetna škola prenela je svoje sedište u Beograd. Radila je u studentskom domu u Beogradu. Sokolska štampa  („Sokolska prosveta“, „Bratstvo”i „Sokolski glasnik“) opširno je izveštavala o radu Savezne prosvetne škole. U sokolskoj štampi je istaknut govor Paunkovića  „Šta treba da radimo” na otvaranju tečaja 1937. u Beogradu. Učesnici tečaja mogli su da vide kako u praksi funkcioniše sokolska prosvetna škola sa teorijskim i praktičnim programom.

Saša Nedeljković za Vidovdan

 

Napomene :

 

 

 

 

  1. Ivo Maričić, „Savezni prosvetni tečaj u Novom Sadu”, „Bratstvo”, Osijek, septembra 1932, br. 5,6 i 7, str. 64, 65;
  2. Aleksandar Čavrak, „Savezna prosvetna škola“, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1933, br. 9, str. 169, 170;
  3. Ing. Bruno Mužina (Osijek) „Film“, „Sokolska Prosveta”, Beograd,  Maj 1935,  br. 5, str. 255;
  4. Film „Letovanje sokolskog naraštaja na Paliću“, „Sokolska Prosveta”, Februara 1932, br. 2, God. II, str. 64; „Sokolska Prosveta”,  juni 1934, br. 6, str. 262;  „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, Septembar 1934, br. 7, str. 298;
  5. M. Sel-ć, „Savezna prosvetna škola“, „Sokolska prosveta”, Beograd, Septembar 1937, br. 7, str. 285, 286; “Peti tečaj škole Saveza Sokola Kralj. Jugoslavije”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1937, br. 8, str. 114;
  6. „Peti prosvetni tečaj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, „Sokolski glasnik“,  Beograd, 21 avgust 1937, br. 25, str. 4, 5;
  7. M. Sel-ć, „Savezna prosvetna škola“, „Sokolska prosveta”, Beograd, Septembar 1937, br. 7, str. 285, 286; “Peti tečaj škole Saveza Sokola Kralj. Jugoslavije”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1937, br. 8, str. 114;
  8. Miloš T. Svirčević, „V tečaj prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, „Sokolski glasnik“,  Beograd, 6 septembar 1937, br. 26 i 27, str. 7, 8;
  9. „Peti prosvetni tečaj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, „Sokolski glasnik“,  Beograd, 21 avgust 1937, br. 25, str. 4, 5;
  10. Miloš T. Svirčević, „V tečaj prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, „Sokolski glasnik“,  Beograd, 6 septembar 1937, br. 26 i 27, str. 7, 8;
  11. Emil Kavgić, Voćin, „Savezna prosvetna škola u Beogradu“, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1938, br. 11, str. 218-220;
  12. Antun Milinković, Slav. Brod, „Savezni prosvetni tečaj”,„Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 181, 182;
  13. „Savezna prosvetna škola“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 avgust 1940, br. 31, str. 1; „Savezna prosvetna škola“,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 5;
  14. Slobodan K. Nikolić, student slavistike, „Sa Saveznom prosvetnom školom na Oplencu i Avali“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 avgust 1940, br. 35, str. 2,3;
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here