Saša Nedeljković: Sokolska župa Petrovgrad

Podelite:

Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske Srpsko gimnastičko društvo „Venac”
osnovano je 1879. u Vršcu. Rad društva ubrzo je zamro. (1) U Banatu pre Prvog
svetskog rata madžarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava u strogo
gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su
zabranjivale dalji rad društva. U Banatu osnovani su 1908. devojački Soko u
Kikindi, 1908. Vranjevo, 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu,
1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj
Kikindi, 1914. Bečkereku. (2) Mesne vlasti slale su izveštaje ministarstvu
unutrašnjih poslova u Budimpešti, da je sokolstvo opasno. U izveštajima se
“Soko” smatrao kao izvršujući organ “Narodne odbrane”. Gradonačelnik Velikog
Bečkereka 1914.predložio je da se rad srpskog društva “Soko” obustavi, ističući
da je ljubav tamošnjih Srba prema Kraljevini Srbiji “preterana” i da su oni
“najopasniji elemenat za mir u dvojnoj monarhiji”. Sokolske vežbe bile su
opasne, jer su “zanele građanstvo koje se listom upisuje u sokolsko društvo”. (3)
Srpski soko održao je u Velikoj Kikindi slet Banatskih sokola na Vidovdan
1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici
internirani. Vođe Srpskog sokola u Velikoj Kikindi Branko Roler, Slavko
Laković, Milutin Jakšić i drugi bili su zatvoreni i osuđeni od suda u
Segedinu.


Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. obnovljen je rad sokolskih društava.
Banatska župa 25. maja 1920. imala je 19 društava. Gradska društva bila su :
Velika Kikinda, Bečkerek, Pančevo, Vršac, Bela Crkva. Seoska društva bila su :
Dolovo, Crepaja, Čenta, Perlez, Orlovat, Tomaševci, Botoš, Melenci, Turski
Bečej, Vranjevo, Dragutinovo, Bašahid, Turska Kanjiža, Mokrin i Kovin.
Društva su tokom nedelja i praznika polazila u okolinu u sela da drže vežbe i
predavanja. (4) Prvi župski slet Banatske župe u Bečkereku održan je na
Vidovdan 1920. U Bečkerek je došlo 7.000 ljudi iz raznih delova Banata. (5)
Gotovo sva društva imala su pevačke, tamburaške, … odseke. Sokolska fanfara u
Velikoj Kikindi osnovana je 4. aprila 1924. U župi se isticao Sokolski dom u
Vel. Bečkereku, dužine 32 metra, širine 14 metara sa svim sporednim
prostorijama. (6)
Jedno od najaktivnijih društava župe Veliki Bečkerek bilo je Sokolsko društvo
u Vršcu. Godine 1926. održali su 31. januara javno selo sa predavanjem dr. Ilije
Nikolajevića „Štetno delovanje alkohola” i pozorišnim komadom „Izdajem stan
pod kiriju”. Već 12. februara priredili su selo za vojsku. Predavala je Nevena
Bogdanović „Estetika u gimnastici” i odigran je pozorišni komad „Poremećeni
plan”. Na selu od 14. februara 1926. održao je predavanje Vladimir Glišić
„Sokolska disciplina” i igrao isti komad kao 12.februara. Priredili su četiri
filmske predstave o lepoti Jadranskog mora 8 i 9. marta 1926. za škole,
građanstvo i vojsku. Tom prilikom održano je predavanje o važnosti Jadranskog
mora. Filmove su dobili od Jadranske straže. Održali su selo za vojsku 26.
aprila sa predavanjem Aleksandra Popovića „Što da radimo”. Društvo je
priredilo 7. marta tehničku akademiju, koju je ponovilo 4. aprila. Oba puta sudelovala je vojna Muzička škola sa vežbačima i sviračima. Na selu za
građanstvo 28. aprila prikazan je pozorišni komad „U vlastitoj zamci”. Na
poselima je bilo i monologa, a orkestar vojne Muzičke škole redovno je održavao
koncerte. Omladina se zabavljala igranjem i šaljivom poštom, kojom prilikom su
se poklanjale knjige. Društvo je 2. maja 1926. napravilo izlet sa javnom vežbom u
Jasenovo. Održali su okružni slet u Vršcu 16. maja 1926. Pre podne došli su
gosti iz Bele Crkve i deca osnovnih škola Velikog Središta i Pavliša. Na
sletu su učestvovala deca nemačke osnovne škole iz Vršca, kao i vojna Muzička
škola sa vežbačima i sviračima. Posle podne održana je povorka sa 600
učesnika. U veče je održana prosvetno-tehnička akademija. Društveni diletanti
izveli su „Izdajem stan pod kiriju”. Društvo je učestvovalo na sletu Bačke župe
u Senti. Priredili su 24. maja izlet u Hajdučici sa velikim brojem vežbača i
vojnom Muzičkom školom. Svi nastupi društva priređivani su bez alohola.
Sokoli u Vršcu vodili su više praktičnu a manje teoretsku borbu protiv
alkohola. (7)
U Vršcu je 28. i 29. maja 1927. održan VI slet Banatske župe. Na sletu je
razvijena zastava vršačkog sokolskog društva. Sletske svečanosti počele su 28.
maja utakmicom muškog i ženskog naraštaja. Istog dana posle podne stigli su
izaslanik JSS Đura Paunković sa Brankom Živkovićem, podstarešinom
beogradske župe. Dočekani su vojnom muzikom, a u ime sletskog odbora pozdravio
ih je Ante Tadić. Posle njih stigla su društva iz Gornjeg Banata sa župskim
starešinstvom. U 8 sati u veče priređena je serenada kumu zastave vršačkog
sokola Đuri Paunkoviću. U 9 sati počela je akademija vršačkog sokola u
gradskom parku. U jutro 29. maja stigao je Soko iz Velike Kikinde, a iz Bele Crkve
Soko i Ruski kadetski korpus. Održana je svečana sednica župe zajedno sa Đurom
Paunkovićem. Povorka od 1.400 učesnika krenula je u 10 sati. Osvećenje zastave
izveo je vršački vladika Ilarion Radonjić. Govorili su vladika Ilarion
Radonjić, gradski načelnik Svetolik Jovanović, Đura Paunković, Branko
Živković, starešina društva Vladimir Glišić i starešina župe Nikola
Bešlić. Priređen je svečani banket. Posle podne bila je javna vežba . U 11 tačaka
vežbalo je 3.200 vežbača : sokola, vojnika, đaka gimnazije, preparandije, građanske
i osnovne škole. Priredbama je prisustvovalo 8.000 gledalaca. (8)
Sokolsko društvo Velika Kikinda preuzelo je od 1. oktobra 1930. nastavu
gimnastike u Državnoj osnovnoj školi. Po sokolskom sistemu radilo se u 36
odeljenja, od kojih je svako imalo, prema nastavnom planu, po jedan čas nedeljno
gimnastike. Prosečan broj dece sa kojom se vežbalo iznosio je 1.900. Za svoj rad
sokoli su imali odobrenje od svih nadležnih vlasti, uključujući Ministarstvo
prosvete. Društvo je održalo svoju svečanu sednicu 6.septembra 1930. Na sednici
je govorio starešina društva Stojan Jakšić. Posle sednice priređena je povorka,
u kojoj su osim predstavnika vlasti, vojske i sokola učestvovali i ostali građani.
Uveče je bila priređena igranka. Šumadijski seljaci su došli 5. oktobra 1930. da
vrate posetu Banaćanima. Sokolsko društvo je korporativno sa svojom muzikom
dočekalo goste i otpratilo ih u grad. Na banketu priređenom u čast gostiju 7.
oktobra 1930. svirali su naizmenice sokolska muzika i sokolski tamburaši.
Sokolsko društvo je 5. oktobra 1930. dočekalo Kruševljane, pevačko društvo
„Obilić” u Velikoj Kikindi. U ime grada i zanatlijskog zbora pozdravio ih jestarešina društva Stojan Jakšić. Na zabavi istoga društva priređenoj istog
dana uveče, među tačkama svirala je sokolska muzika, a na igranci svirali su
sokolski tamburaši. Na svečanoj sednici Sokolskog društva 12. oktobra 1930.
povodom Koruškog dana bilo je prisutno preko 120 članova. Predavanje je održao
starešina sreskog suda Paja Klinovski, zamenik starešine sokolskog društva.
Na sednici su bili prisutni i predstavnici vlasti.
Veliku Kikindu posetili su 13. oktobra 1930. ministri Kumanudi, Srškić i
Demetrović. Ministre je sa ostalim građanstvom dočekalo i sokolsko društvo
sa svojom muzikom. (9)
Sokolsko društvo Veliki Bečkerek „Matica” proslavilo je Dan Ujedinjenja
1930. Pred sokolanom formirala se povorka, koja je išla na blagodarenje. Po
povratku iz crkve, u punoj sokolani otvorio je svečanu sednicu zamenik župskog
starešine Ćordašić. Starešina društva M. Stanojević održao je govor o
značaju 1. decembra. Tom prilikom podelio je obim kategorijama naraštaja
kraljev poklon, plakete starešine SKJ. Uveče održana je svečana akademija kojoj
su prisustvovali uz mnogobrojno građanstvo, predstavnici crkvenih, vojnih i
građanskih vlasti. Akademija je bila iz dva dela : tehničkog i koncertnog. Na
akademiji pročelnik P.O. dr. M, Matić održao je govor „Soko kao simbol”, i na
kraju je pozvao sve one koji su stajali po strani da stupe u sokolske redove. Zbog
oduševljenja publike akademija je morala biti ponovljena 7. decembra pred
dvoranom od 1.000 sedišta, koja nije bila u stanju da sve posetioce primi. Oni
koji nisu uspeli da prisustvuju tešili su se da će biti i treće ponavljanje. (10)
Sokolska župa Veliki Bečkerek priredila je prednjački tečaj u Velikom
Bečkereku od 2 do 4 decembra 1930. Tečaj je pohađalo 45 učesnika, i to 35 sokola i
10 sokolica. Bila su zastupljeni članovi 22 sokolska društva. Stan i hrana bili
su zajednički. Predavali su uz načelnika i načelnicu župe Milivoj Moljac,
Miloš Stanojević, dr. Bogdan Popović, Aleksandar Jovanović, Aleksandar
Pavlović i Stevan Žeberan. Starešina župe Nikola Bešlić je na kraju tečaja
pozvao učesnike na intezivan rad, da znanje, koje su stekli na tečaju, upotrebe u
korist svojih društava i sokolstva. U ime tečajnika zahvalio se Radoje Grujić,
obećavši, da će u svojim društvima energično nastaviti rad prema sokolskim
načelima i prema uputstvima koje su dobili na tečaju.(11)
Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo je sa diletantskim i pevačkim odsekom
posetilo 19. februara 1931. koloniju „Podčokanj” udaljenu 6 kilometara od sela.
Priredilo je poselo u koloniji. Među kolonistima bili su mahom Bosanci,
Hercegovci i Dalmatinci. Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo priredilo je
22. februara 1931. u zgradi Narodnog doma zabavu sa igrankom. Program zabave
izveli su diletantski, tehnički i pevački odseci društva. Na priredbi su se
prvi put pojavile u narodnoj nošnji dve učiteljice i jedna meštanka što je kod
publike izazvalo opšte dopadanje, jer se do tada smatralo poniženjem da neko
obuće narodnu nošnju. Sokoli su se nadali da će po primeru učiteljica i
meštanke obući narodnju nošnju prilikom priredbi i svečanosti. Pevački odsek
vodio je prosvetar Đorđe Cvejić. (12)
Sokolsko društvo Vršac održalo je od 7. do 19. avgusta 1931. mesni župski
prednjački tečaj za učitelje i učiteljice škola sreza vršačkog i belo-crkvanskog.
Tečaj je pohađalo 16 učitelja i 11 učiteljica iz oba sreza. Radilo se 9 radnih dana po 9 sati dnevno. Predavani su predmeti : Tiršov sokolski sistem, istorija
gimnastike i sokolstva, organizacija, anatomija, prva pomoć, fiziologija,
metodika, ritmika i administracija. Na praktičan rad obraćena je naročita
pažnja. Učitelji su bili najveći pobornici sokolstva, i imali su najbolje
predratne tradicije u radu na oslobođenju i ujedinjenju. (13) U Velikom Bečkereku
održan je I sokolski prosvetni slet 9 i 10 decembra 1933. Između ostalih
prisustvovao je glumac Rajko Stojadinović iz Beograda.
Sokolsko društvo Mokrin održalo je 24 marta 1935. svoju prvu pozorišnu
predstavu u Domu kralja Petra I Oslobodioca. Prikazana su tri komada : “Jazavac
pred sudom” od Petra Kočića, “Hej Sloveni” od Riste Odavića i “Na samrtnim
mukama” šalu u jednom činu. Prosvetar Milivoj Stepanov predavao je “Putevi i
ciljevi Sokolstva”.(14)
Načelništvo župe Petrovgrad održalo je u Petrovgradu dva lakoatletska tečaja i
to prvi za članice od 8 do 10 aprila 1935. a drugi za članove od 10 do 13 aprila
1935. Oba tečaja bila su vođena u internatu u domu Sokolskog društva Petrovgrad
Matica. Vežbe su obavljane na igralištu A.K. “Obilića” i na vežbalištu
Sokolskog društva Petrovgrad Matica. (15)
Na zboru društvenih prosvetara župe bilo je zastupljeno 27 jedinica od 74 u
župi. Na zboru je odlučeno da se osnivaju nove i proširuju postojeće knjižnice,
o radu pozorišnih odseka, o osnivanju muzičkih odseka i negovanju horske muzike.
U domu Sokolskog društva Petrovgrad Matica održana je 11 aprila 1937. glavna
godišnja skupština Sokolske župe Petrovgrad. U novoj upravi župe bili su :
starešina dr. Miša Matić (Petrovgrad), zamenici starešine : dr. Petar Bojanić
(Vel. Kikinda), Bogdan Dimitrijević (Vršac) i Toma Irović (Bela Crkva);
prosvetar Miloš Stanojević, profesor gimnazije; tajnik Stevan Žeberan;
načelnik Alojz Pogačnik; … . . (16)
Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrovgradu (Zrenjanin) bilo je jedino
amatersko pozorište u Jugoslaviji koje je radilo stalno i po utvrđenom
rasporedu. Njegov osnivač bio je Miša Stanojević, prosvetar Sokolske župe
Petrovgrad. Pozorište je obilazilo sva sela i gradove po Banatu i predstavljalo
jedino pozorište tog kraja. (17)
Sokolska župa Veliki Bečkerek-Petrovgrad obuhvatala je do 1941. društva :
Aleksandrovo, Alibunar, Aradac, Banatsku Palanku, Banatski Karlovac, Banatsko
Karađorđevo, Barandu, Bašaid, Belu Crkvu, Bečej, Botoš, Dobricu, Dragutinovo,
Guduricu, Đalu, Elemir, Farkaždin, Iđoš, Ilandžu, Jankov Most, Jarkovac, Jaša
Tomić, Katarinu, Klariju, Klek, Konak, Knićanin, Kusić, Kovačicu, Krstur,
Kumane, Kaluđerovo, Sirču, Sečanj, Srpsku Crnju, Srpski Itebej, Begej sv. Đurđe,
Melence, Mošorin, Ninčićevo, Novu Crnju, Novu Kanjižu, Novi Bečej, Opovo,
Orlovat, Padej, Perlez, Padinu, Podlokanj, Rusko Selo, Sakule, Senad, Taraš,
Potiskog sv. Nikolu, Tomaševac, Uljmu, Veliku Kikindu, Veliki Bečkerek, Vel.
Bečkerek I, Vršac, Vel. Bečkerek II, Veliki Torak, Vojvodu Stepu, Čentu,
Vladimirovac, Margiticu, Veliku Gredu, Čoku i Crnju. (18) Sokolsko društvo u
Velikoj Kikindi priredilo je decembra 1939. sokolsko veče u okviru Petrove
petoletke. Pročitano je pismo čehoslovačkog poslanika u Parizu Osuskog, koje je
uputio sokolima i građanima u Velikoj Kikindi, zahvaljujući na gostoprimstvu ukazanom izbeglicama iz Čehoslovačke, u martu 1939. (19 ) Posle Aprilskog rata
sokolska društva bila su zabranjena.

Saša Nedeljković za Vidovdan

 

Napomene :
1. „Dr. Laza Kostić“, „Srpski soko“, Sremski Karlovci, 18 (31) januar
1911,br.2;
2. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski
Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
3. M. Stanojević, „Sokolstvo u Banatu župa Vel. Bečkerek”, „Sveslavensko
sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 199;
4. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski
Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
5. „Sokolski slet Banatske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9,
str. 373;
6. M. Stanojević, „Sokolstvo u Banatu župa Vel. Bečkerek”, „Sveslavensko
sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 200;
7. A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15.
junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
8. „Sokolski slet u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 31. augusta
1927, br. 12-17, str. 193, 294;
9. „Sokolsko društvo Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1.
novembar 1930, br. 27, str. 6;
10. S.B. „Sokolsko društvo Vel. Bečkerek „Matica”, „Sokolski Glasnik”,
Ljubljana, 8. januara 1931, br. 2, str.5;
11. A.P. „Župski prednjački tečaj.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 5.
februara 1931, br. 6, str. 6;
12. „Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo”, „Sokolski Glasnik”,
Ljubljana, 5. mart 1931, br. 10, str. 8;
13. „Sokolsko društvo Vršac”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 6. augusta
1931, br. 32, str. 5;
14. „Pretstava”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 7;
15. „Župski lakoatletski tečajevi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila
1935, br. 18, str. 5;
16. „Glavna skupština Sokolske župe Petrovgrad”, „Sokolski Glasnik”,
Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 3;
17. „Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrogradu”, Vesti, „Oko
sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2;
18. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe,
društva i seoske čete”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47-48,
str. 22;
19. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22
decembar 1939, br. 51, str. 2;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here