Саша Недељковић: Соколска жупа Велики Бечкерек

Поделите:

  

Залагањем Уједињене омладине српске Српско гимнастичко друштво „Венац” основано је 1879. у Вршцу. Рад друштва убрзо је замро. (1) У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. „Снага” у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1914. Бечкереку. (2) Месне власти слале су извештаје министарству унутрашњих послова у Будимпешти, да је соколство опасно. У извештајима се “Соко” сматрао као извршујући орган “Народне одбране”. Градоначелник Великог Бечкерека 1914.предложио је да се рад српског друштва “Соко” обустави, истичући да је љубав тамошњих Срба према Краљевини Србији “претерана” и да су они “најопаснији елеменат за мир у двојној монархији”. Соколске вежбе биле су опасне, јер су “занеле грађанство које се листом уписује у соколско друштво”. (3)

Српски соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани. Вође Српског сокола у Великој Кикинди Бранко Ролер, Славко Лаковић, Милутин Јакшић и други били су затворени и осуђени од суда у Сегедину.

После ослобођења и уједињења 1918. обновљен је рад соколских друштава. Банатска жупа 25. маја 1920. имала је 19 друштава. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања. (4) Први жупски слет Банатске жупе у Бечкереку одржан је на Видовдан 1920. У Бечкерек је дошло 7.000 људи из разних делова Баната. (5) Готово сва друштва имала су певачке, тамбурашке, … одсеке. Соколска фанфара у Великој Кикинди основана је 4. априла 1924. У жупи се истицао Соколски дом у Вел. Бечкереку, дужине 32 метра, ширине 14 метара са свим споредним просторијама. (6)

V  слет Банатске жупе у Великом Бечкереку одржан је 7 и 8 јуна 1925. Један воз је довезао соколе из јужног Баната, а други из северног Баната са гостима из Бачке. Оба воза  стигла су 7 јуна 1925. са око 4.000 сокола, војника, Рускиња, … . На великој пољани испред станице сцрстала се поворка са три музике. Старешина жупе пуковник  Павловић у свом говору осврнуо се на предходни слет у Бечкереку и нагласио је да је сретан што је видео око себе многобројне госте из суседних жупа. Истакао је да је циљ слетова да доприносе упознавању и братству. У 12 сати поворка је кренула у град, који је био искићен славолуцима, цвећем, натписима и заставама. Путем су биле поређане масе народа и школе, које су одушевљено поздрављале госте. Поворку је пратио са једне и друге стране бројни редатељи на бициклима. Били су у црвеним кошуљама. Кад је дошла на главни трг поворка се разишла такло да су водићи водили чете у настамбе. После подне била је главна проба свих категорија на слетишту у близини града. Пробама је присуствовало 6 хиљада гледалаца. У вече била је академија на слетишту. Било је 9 тачака вежбања и две тачке певања. Извођене су скупне вежбе, вежбе сунцобранима, једанаесторка, вежбе обручима, деветорка, вежбе палицама, вежбе луковима и “У бој”. Тачке су извела друштва  Велики Бечкерек, руска гимназија Велика Кикинда, питомци војне музичке школе Вршац, Нови Бечеј, Нова Кањижа и Соко Вршац. Вежбе је пратила музика или клавир. Певачки хор бечкеречког сокола извео је тачке певања. Подијум на слетишту  је био осветљен рефлекторима. Присуствовало је академији преко три хиљаде особа.  У вече била је седница жупе, којој је присуствовао изасланик ЈСС Иван Бајжељ. Са стране жупе говорили су Милош Станојевић и Анте Тадић, чланови жупског старешинства, а од Савеза Ђура Паунковић и  Иван Бајжељ, савезни подстарешине. Пред поворком 8 јуна 1925. јахала су 4 трубача, после трубача соколска коњица из Великог Бечкерека, док је коњица из Велике Кикинде изостала. За коњицом су ишли војници 7 и 27 пешадијског пука, као и 5 и 21. артиљеријског пука са музиком. Затим су ношене соколске заставе из Новог Сада и Велике Кикинде, као и застава из Крстура, у племенском духу, као и завијена застава сокола  из Великог Бечкерека. Иза застава ишло је старешинство жупе са представником ЈСС и старешином београдске жупе. После њих су ишли соколи из Бачке на челу са Тодоровићем и за њима банатски соколи у у одорама и вежбачким оделима, руски соколи из Беле Цркве, мушки нараштај, Војна музичка школа са музиком, чланице, руска гимназија са фанфаром из  Велике Кикинде обучена у црвене блузе, плаве сукње и беле капе (руска застава), фанфара  из  Велике Кикинде, женски нараштај, женска деца, мушка деца, Словаци у народним ношњама из Ковачице, соколи у цивилу и добровољци из Банатског Карађорђева. Било је у поворци 887 војника, 16 Руса, 170 Рускиња, Словака 60, добровољаца 40, У редовима војника било је 76 војних музиканата. Ван ЈСС било је 1173 лица. Припадника ЈСС било је : 19 соколских коњаника прописно обучених, 122 чланова из Баната у одорама, у вежбачким оделима 28, 83 сокола из Бачке у одорама, 94 чланице, 286 мушких нараштајаца, 194 женског нараштаја, 484 мушке деце, 320 женске деце, једна соколска фанфара у одорама 24, сокола у цивилу 100. Сокола је било 1754 лица. Све заједно у поворци 2.927 лица.Поворка се зауставила пред жупанијом где су одржани говори. Старешина жупе Павловић захвалио се Бечкереку на гостопримству. Велики жупан Мита Алексијевић говорио је о соколској идеји на северу. Затим је говорио Ђура Паунковић. После говора било је дефиле целе соколске поворке. Освештење заставе извршено је пред недовршеним Соколским домом. Благослов је извршио владика Летић уз асистенцију седам свештеника и певачког друштва “Гуслар” из  Велике Кикинде. Владика је истакао да су симпатије цркве на страни сокола, јер су уз тело јачали и дух, те су и соколи постали поборници и сарадници цркве. Истакао је да су соколи уживали подршку краља Петра и краља Александра. При свршетку благосиљао је народ. У име жупаније поджупан Рајић  је кумовао соколској застави. Спомињао је Соколство пре Првог светског рата, које је било прогањано.Соколе је сматрао за организацију која је ударила камен темељац ослобођењу и јединству и који су и пре Првог светског рата гајили наду и чврсту веру у ослобођење. Старешина бечкеречког Сокола Милош Станојевић узео је заставу и говорио о њезином значењу. Захвалио се жупанији на поклону. Опомињао је чланство на част заставе, који је требало јуначки бранити као што су је наши стари јунаци бранили на победоносним пољанама. Предао  је заставу барјактару. Барјактар је примио заставу и свечано обећао да ће чувати њезину част. Изасланик ЈСС Бајжељ пренео је поздраве из Љубљане. Био је срећан што су се умножавале заставе, ширила нова друштва, што је све јачало снагу наше идеје и народа у чему је видео бољу будућност. Говорио је о културно-просветном подизању народа. Опомињао је омладину да чврсто држи заставу под којом су се скупљали. Свирано је “У бој, у бој!” Говорио је и сељак добровољац Душан Иванчевић, који је молио соколску омладину да чува слободу, коју су они извојевали. После свечаности био је банкет. За време банкета свирао је соколски оркестар. После подне била је јавна вежба. Прву тачку ритмичке вежбе извео је женски подмладак. Деце је било 384. Другу тачку, просте вежбе, извели су чланови. Вежбало их је 248. Трећа тачка, просте вежб, извео је подмладак. Подмладка је било 470. Четврту тачку, вежбе са венцима, извео је женски нараштај. Вежбало је 205 нараштајки. Пету тачку извела су деца и нараштај. Било је 450 играча. Шеста тачка биле су ритмичке вежбе чланица. Вежбало је 60 чланица и 69 ученица виших разреда руске гимназије из  Велике Кикинде. Седму тачку, вежбе са штаповима,  извео је мушки нараштај. Вежбало је 300 нараштајаца и 30 питомаца војне музичке школе, укупно 330 вежбача. Осму тачку, деветорку, извело је друштво из Сенте. Девета тачка била је изведена на справама од 35 вежбача. Десету тачку, вежбе са пушкама, извели су војници 7. и 27. пешадијског пука и 5. и 21. артиљеријског пука. Вежбало је 480 војника. Једанаесту тачку, вежбе у круговима, извела је руска гимназија из Велике Кикинде. Биле су 74 вежбачице. Дванаесту тачку, слободне вежбе, извели су питомци војне музичке школе из Вршца. Било је 80 вежбача. Тринаесту тачку, вежбе са пушкама, извела је војска из Новог Сада. Вежбало је 110 војника. Четрнаесту тачку,  вежбе са пушкама, извела је  војна музичка школа из Вршца. Било је 20 вежбача. Петнаесту тачку извела је војна коњица из Велике Кикинде.Било је 40 јахача. На крају су формирали слово А (Александар). Пуцали су из мужара и свирали државну химну. Свирале су наизменице три музике. Било је присутно 10 хиљада људи. Вежбало је припадника ЈСС из банатске жупе 1.467, затим у поновним тачкама 485 и 9 из бачке жупе; укупно 1.961. Вежбало је и 760 војника и 143 Рускиње, укупно 903. Свих вежбача је било укупно 2.864. Међу публиком је било око хиљаду чланова и чланица сокола који су стигли аутомобилима из свих већих места Војводине. Увече су биле народне веселице и концерти. У поноћ су се друштва разишла.  Писцу чланка у “Соколском Гласнику” о слету чинило се да Анти Тадићу чинило се да је присуствовао покрајинском а не жупском слету. За  слет били су издани плакати украшени народном орнаментиком, дописнице и слетски знак у минијатури. Жупски “Соколски Весник” изашао је као свечани број. У њему су били чланци истакнутих соколских радника из Баната и целог Соколства.  “Банатски Гласник” у свећаном руху био је посвећен Соколству.(7)

Једно од најактивнијих друштава жупе Велики Бечкерек  било је Соколско друштво у Вршцу. Године  1926. одржали су 31. јануара јавно село са предавањем др. Илије Николајевића „Штетно деловање алкохола” и позоришним комадом „Издајем стан под кирију”. Већ 12. фебруара приредили су село за војску. Предавала је Невена Богдановић „Естетика у гимнастици” и одигран је позоришни комад „Поремећени план”. На селу од 14. фебруара 1926. одржао је предавање Владимир Глишић „Соколска дисциплина” и играо исти комад као 12.фебруара. Приредили су четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано  је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. Одржали су село за војску 26. априла са предавањем Александра Поповића „Што да радимо”. Друштво је приредило 7. марта техничку академију, коју је поновило 4. априла. Оба пута суделовала је војна Музичка школа са вежбачима и свирачима. На селу за грађанство 28. априла приказан је позоришни комад „У властитој замци”. На поселима је било и монолога, а оркестар  војне Музичке школе редовно је одржавао концерте. Омладина се забављала играњем и шаљивом поштом, којом приликом су се поклањале књиге. Друштво је 2. маја 1926. направило излет са јавном вежбом у Јасеново. Одржали су окружни слет у Вршцу 16. маја 1926. Пре подне дошли су гости из Беле Цркве и деца основних школа Великог Средишта и Павлиша. На слету су учествовала  деца немачке основне школе из Вршца, као и  војна Музичка школа са вежбачима и свирачима.  После подне одржана је поворка са 600 учесника. У вече је одржана просветно-техничка академија. Друштвени дилетанти извели су „Издајем стан под кирију”. Друштво је учествовало на слету Бачке жупе у Сенти. Приредили су 24. маја излет у Хајдучици са великим бројем вежбача и војном Музичком школом. Сви наступи друштва приређивани су без алохола. Соколи у Вршцу водили су више практичну а мање теоретску борбу против алкохола. (8)

У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске жупе. На слету је развијена застава вршачког соколског друштва. Слетске свечаности почеле су 28. маја утакмицом мушког и женског нараштаја. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином београдске жупе.  Дочекани су војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати у вече приређена је серенада  куму заставе вршачког сокола  Ђури Паунковићу. У 9 сати почела је академија вршачког сокола у градском парку. У јутро 29. маја стигао је Соко из Велике Кикинде, а из Беле Цркве  Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе  заједно са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника кренула је у 10 сати.  Освећење заставе извео је вршачки владика Иларион Радоњић.  Говорили су владика  Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић,  Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба . У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. Приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (9)

Соколско друштво Велика Кикинда преузело је од 1. октобра 1930. наставу   гимнастике у Државној основној школи. По соколском систему радило се у 36 одељења, од којих је свако имало, према наставном плану, по један час недељно гимнастике. Просечан број деце са којом се вежбало износио је 1.900. За свој рад соколи су имали одобрење од свих надлежних власти, укључујући Министарство просвете. Друштво је одржало своју свечану седницу 6.септембра 1930. На седници је говорио старешина друштва Стојан Јакшић. После седнице приређена је поворка, у којој су осим представника власти, војске и сокола учествовали и остали грађани. Увече је била приређена игранка. Шумадијски сељаци су дошли 5. октобра 1930. да врате посету Банаћанима. Соколско друштво је корпоративно са својом музиком дочекало госте и отпратило их у град. На банкету приређеном у част  гостију 7. октобра 1930. свирали су наизменице соколска музика и соколски тамбураши.  Соколско друштво је 5. октобра 1930. дочекало Крушевљане, певачко друштво „Обилић” у Великој Кикинди. У име града и занатлијског збора поздравио их је старешина друштва Стојан Јакшић.  На забави истога друштва приређеној истог дана увече, међу тачкама свирала је соколска музика, а на игранци свирали су соколски тамбураши. На свечаној седници Соколског друштва 12. октобра 1930. поводом Корушког дана било је присутно преко 120 чланова. Предавање је одржао старешина среског суда  Паја Клиновски, заменик старешине соколског друштва. На седници су били присутни и представници власти.

Велику Кикинду посетили су 13. октобра 1930. министри Кумануди, Сршкић и Деметровић. Министре је са осталим грађанством   дочекало   и  соколско друштво  са својом музиком. (10)

Соколско друштво Велики Бечкерек  „Матица” прославило је Дан Уједињења 1930. Пред соколаном формирала се поворка, која је ишла на благодарење. По повратку из цркве, у пуној соколани отворио је свечану седницу заменик жупског старешине Ћордашић. Старешина друштва М. Станојевић одржао је говор о значају 1. децембра.  Том приликом поделио је  обим категоријама нараштаја краљев поклон, плакете старешине СКЈ.  Увече одржана је свечана академија којој су присуствовали уз многобројно грађанство, представници црквених, војних и грађанских власти. Академија је била из два дела : техничког и концертног. На академији прочелник П.О. др. М, Матић одржао је говор  „Соко као симбол”, и на крају је позвао све оне који су стајали по страни да ступе у соколске редове.    Због одушевљења публике академија је морала бити поновљена 7. децембра пред двораном од 1.000 седишта, која није била у стању да све посетиоце прими.  Они који нису успели да присуствују тешили су се да ће бити и треће понављање. (11) Соколска жупа Велики Бечкерек приредила је предњачки течај у  Великом Бечкереку од 2 до 4 децембра 1930. Течај је похађало 45 учесника, и то 35 сокола и 10 соколица. Била су заступљени чланови 22 соколска друштва. Стан и храна били су заједнички. Предавали су уз начелника и начелницу жупе Миливој Мољац, Милош Станојевић, др. Богдан Поповић, Александар Јовановић, Александар Павловић и Стеван Жеберан. Старешина жупе Никола Бешлић је на крају течаја позвао учеснике на интезиван рад, да знање, које су стекли на течају, употребе у корист својих друштава и соколства. У име течајника захвалио се Радоје Грујић, обећавши, да ће у својим друштвима енергично наставити рад према соколским начелима и према упутствима које су добили на течају.(12)

Соколско друштво Банатско Аранђелово је са дилетантским и певачким одсеком посетило 19. фебруара 1931. колонију „Подчокањ” удаљену 6 километара од села. Приредило је посело у колонији. Међу колонистима били су махом Босанци, Херцеговци и Далматинци.  Соколско друштво Банатско Аранђелово приредило је 22. фебруара 1931. у згради Народног дома забаву са игранком. Програм забаве извели су дилетантски, технички и певачки одсеци друштва. На приредби су се први пут појавиле у народној ношњи две учитељице и једна мештанка што је код публике изазвало опште допадање, јер се до тада сматрало понижењем да неко обуће народну ношњу. Соколи су се надали да ће по примеру учитељица и мештанке обући народњу ношњу приликом приредби и свечаности. Певачки одсек водио је просветар Ђорђе Цвејић. (13)

Соколско друштво Вршац одржало је од 7. до 19. августа 1931. месни жупски предњачки течај за учитеље и учитељице школа среза вршачког и бело-цркванског. Течај је похађало 16  учитеља и  11 учитељица из оба среза.  Радило се 9 радних дана по 9 сати дневно. Предавани су предмети : Тиршов соколски систем, историја гимнастике и соколства, организација, анатомија, прва помоћ, физиологија, методика, ритмика и администрација. На практичан рад обраћена је нарочита пажња. Учитељи су били највећи поборници соколства, и имали су најбоље предратне традиције у раду на ослобођењу и уједињењу. (14) У Великом Бечкереку одржан је I соколски просветни слет 9 и 10 децембра 1933.  Између осталих присуствовао је глумац Рајко Стојадиновић из Београда.

Соколско друштво Мокрин одржало је 24 марта 1935. своју прву позоришну представу у Дому краља Петра I Ослободиоца. Приказана су три комада : “Јазавац пред судом” од Петра Кочића, “Хеј Словени” од Ристе Одавића и “На самртним мукама” шалу у једном чину. Просветар Миливој Степанов предавао је “Путеви и циљеви Соколства”.(15)

Начелништво жупе Петровград одржало је у Петровграду два лакоатлетска течаја и то први за чланице од 8 до 10 априла 1935. а други за чланове од 10 до 13 априла 1935. Оба течаја била су вођена у интернату у дому Соколског друштва Петровград Матица. Вежбе су обављане на игралишту А.К. “Обилића” и на вежбалишту  Соколског друштва Петровград Матица. (16)

Позориште Соколског друштва Матица у Петровграду (Зрењанин) било је једино аматерско позориште у Југославији које је радило стално и по утврђеном распореду. Његов оснивач био је Миша Станојевић, просветар Соколске жупе Петровград. Позориште је обилазило сва села и градове по Банату и представљало једино позориште тог краја. (17) Соколско друштво Мокрин приредило је у дому краља Петра I Ослободиоца соколску изложбу. Друштво се обратило за помоћ жупи и савезном Просветном одбору. Од њих су добили материјал за изложбу. И чланови друштва су уступили поједине предмете за изложбу. Изложбу су припремили чланови друштва по упуствима просветара Адамова. Изложба је отворена 21 априла 1940. говором просветара  у присуству чланова и грађана. Трајала је до 6 маја 1940. На челу изложбе била је друштвена застава, а око ње слике краља Петра II, краља Александра, краљице Марије, … . Затим је била велика табла позоришног одсека, статуа Тирша, три свилене заставе Чехословачке донете са слета у Прагу. Многобројне значке, малокалибарске пушке, фотографије са слетова, вежби, течајева и догађаја у друштву. Плакати са друштвених приредаба. На зиду су били новински исечци, прикупљени за 10 година. На столовима су били сређени соколски листови и соколске књиге. На зиду су била соколска гесла, статистике, извештаји Савеза Сокола, жупа … . Позоришни одсек друштва је 21 априла 1940. приказао “Воду са планине” од Плаовића и Ђоковића. (18)

Соколска жупа Велики Бечкерек-Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе,  Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму,  Велику Кикинду, Велики Бечкерек,  Вел. Бечкерек I, Вршац, Вел. Бечкерек II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу,  Велику Греду, Чоку и  Црњу. (19) После Априлског рата соколска друштва била су забрањена.

Саша Недељковић за Видовдан

 

Напомене :

  1. „Др. Лаза Костић“, „Српски соко“, Сремски Карловци, 18 (31) јануар 1911,бр.2;
  2. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  3. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 199;
  4. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  5. „Соколски слет Банатске Жупе”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 373;
  6. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 200;
  7. Анте Тадић, Вршац, „V  слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку”,  „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 августа 1925,  12-16, стр. 125-128;
  8. А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
  9. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31. аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 294;
  10. „Соколско друштво Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. новембар 1930, бр. 27, стр. 6;
  11. С.Б. „Соколско друштво Вел. Бечкерек „Матица”, „Соколски Гласник”, Љубљана,  јануара 1931, бр. 2, стр.5;
  12. А.П. „Жупски предњачки течај.”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. фебруара 1931, бр. 6, стр. 6;
  13. „Соколско друштво Банатско Аранђелово”,   „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. март 1931, бр. 10, стр. 8;
  14. „Соколско друштво Вршац”, „Соколски Гласник”,  Љубљана, 6. аугуста 1931, бр. 32, стр. 5;
  15. „Претстава”, „Соколски Гласник”,  Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 7;
  16. „Жупски лакоатлетски течајеви”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 26 априла 1935,  бр. 18, стр. 5;
  17. „Позориште Соколског друштва Матица у Петрограду”, Вести, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2;
  18. Д. А, „Соколска изложба у Мокрину”, „Соколски Гласник”, Београд,  10 мај 1940, бр. 19, стр. 5;
  19. Павле Врачарић, професор педагогије и психологије, „Соколске жупе, друштва и сеоске чете”, „Око Соколово”, Београд, децембар 2013, бр. 47-48, стр. 22;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here