Саша Недељковић: Соколски дом Краља Александра I у Београду

Поделите:

   

Београдска општина доделила је Соколском друштву земљиште за градњу дома 1910.   После Првог светског рата Соколско друштво Београд Матица наставило је рад на изградњи дома. Темељи су ударени 6.октобра 1929. и онда се стало због недостатка средстава. Дом је завршен и освећен 1936.  Назван је  „Соколски дом Краља Александра  I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви до тада живи некадашње старешине „Матице”. (1)  По узору на Тиршов дом у Прагу Соколско друштво Београд-Матица подигло је 1936. свој соколски дом. Тиме су створени услови за оснивање школе за спремање наставника за телесно васпитање.   На позив министра за физичко васпитање народа и заступника министра социјалне политике и народног здравља Мирка Комненовића састала се комисија за рад око оснивања Школе за физичко васпитање народа. Комисија је радила под председништвом др. А. Стефановића. У комисији су били  др. Стеван Иванић, директор Централног хигијенског завода, др. Алфред Пихлер, асистент Универзитета у Загребу и начелник Савеза Сокола, … . Комисија је требала да изради план и програм школе. Према пројекту, школа је је требала да буде Висока школа у рангу факултета. Настава је требала да траје 3 године. Школа је требала да ради привремено у просторијама Сокола-Матице на Врачару. Касније је требало да буде подигнута зграда школе на терену бившег дипломатског Тенис-клуба на Врачару. (2) Као врхунац рада министарства за физичко васпитање народа основана је крајем марта 1939. Виша школа за телесно васпитање у Београду. Школа је као образовни центар припремала наставнике телесног васпитања за рад у школама и стручњаке који би даље истраживали. За вршиоца дужности постављен је Миливоје Вук Арачић. Министарство физичког васпитања народа изнајмило је у Соколском дому Београд-Матица просторије за школу. Школу је 1939. похађало 33 студента и 25 студенткиње, а следеће 1940.  35 студената и 21 студенткиња. (3)

Прослава Уједињења 1937. жупе Београд одржана је огромној сали “Матице”. Старешина жупе др. Градојевић обратио се представницима братских словенских народа на њиховим језицима. Чехословачког представника поздравио је на чешком, пољског на пољском, бугарског представника бугарски, а присутне руске соколе руски, што је изазвало буран аплауз. Тајник жупе Живковић прочитао је посланицу Савеза Сокола, а Гошић, члан Сокола V, рецитовао је “Оду свесловенској соколској идеји” од др.  Градојевића. Мешовити хор “Обилића” певао је државну химну; а мушки хор  “Обилића” извео је “Хеј Словени”. (4)  Соколска друштва Београд-Матица, Соко I  и III одржавала су сваке недеље посела и матинеје. (5)

У великој дворани  Соколског дома “Краљ Александра I” одржана је 3 априла 1938. XVIII годишња скупштина Соколске жупе Београд. (6)

На јавном часу Соколског друштва Београд-Матица одржаном на летњем вежбалишту у Делиградској улици 1 јуна 1940, одржана је кошаркашка утакмица између одељења Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа и одељења сокола. У програму јавног часа учествовало је 856 сокола и соколица. Заслуга за одржавање јавног часа припадала је начелнику Жицу и начелници Жицовој. На вежби је било преко 5.000 гледалаца. Пред почетак јавног часа говорио је старешина друштва Андра Петровић, генерал у пензији. Истакао је : „Кроз ову вежбу уверићемо се, да нашу војску и соколство спаја исти дух иста начела и да се соколство и војска узајамно помажу у васпитавању омладине.” Највеће одобравање добили су питомци подофицирске школе, за извођење симболичког састава са пушкама „Напреј” (састав Ф. Жица, а музика Д. Јенка).На разбоју су наступала старија браћа Мирослав Војиновић, Отокар Новотни и Драги Јовановић. После изведеног програма било је соколско весеље. Велике просторије дома биле су мале да приме тако велики број посетилаца. Чист приход јавног часа био је намењен војсци за наоружање. (7) Сав приход од Јавног часа Соколи су наменили за куповину пушкомитраљеза за Други гвоздени пук „Књаз Михајло“. Пушкомитраљез је добила 5 чета 2 пешадијског пука. (8)

Прослава Дана Уједињења 1940. у друштву почела је говором старешинеАндре Петровића. Читана је посланица Савеза Сокола, предавано је о значењу Првог децембра (Сперњак), преведена су деца у нараштај и нараштај у чланство, подељене су дипломе такмичарима и медаље стрелцима прве класе. У другом делу наступио је члан драме М. Живановић са рецитовањем песме „Чујте нас …”. Чланица драме Милица Бошњаковић певала је народне песме.  …. . (9)

Између студената школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. Утакмице су одржане 8 децембра 1940. Предигру су играле студенткиње из школе и нараштајке Соколског друштва Београд-Матице. Бројна публика је са интересовањем пратила прву јавну женску кошаркашку утакмицу у Београду. Главна утакмица била је између студената Школе телесног васпитања и чланова Соколског друштва Београд-Матица. У екипи „Матице” били су Маржан, Стојковић, Стефановић, Качер, В. Тричковић, М. Тричковић, Мишељић, Дебеља, Аксентијевић и Николић. У екипи студената ШТВ били су Влаховић, Клојчник, Васиљев, Данчевић, Кокот, Бергант и Лахман. Судио је савезни судија Милан Кобалија. „Матица” је позвала у Београд соколе из Петровграда (данас Зрењанин)  ради утакмице 15 децембра 1940. у Соколском дому у Делиградској улици. Соколско друштво Петровград-Матица  имало је добру екипу кошаркаша. (10)На Туцин дан 1941. у великој дворани Соколског дома Београд-Матица одржана је прослава оцева. Добротворни одсек друштва оденуо је и обуо десеторицу мушке сиромашне соколске деце. Свечаности су присуствовала сва деца Соколског друштва Београд-Матица. Деци је сервиран чај и послужење колачима. Приређена је дечја забава, са рецитацијом и игранком. (11)  О акцијама дељења помоћи сиромашнима писали су листови Политика, Време и Правда.  Сиромашним породицама дељени су дарови на Туцин дан, а на Бадњи дан пакете од Зимске помоћи добијали су сиромашни ученици основних и грађанских школа. У јануару 1941. подељено је преко пет хиљада пакета са намирницама, оделом и другим потребама. У просторијама Соколског друштва Београд-Матица стигли су око 10 часова пре подне Вјера Перовић, супруга намесника др. Перовића, председник Општине београдске Јеврем Томић, командант Београда армијски генерал Милорад Петровић,  управник града Београда Драгомир Дринчић, помоћник маршала двора др. Иван Бабић-Ђалски, секретар Зимске помоћи др. Реља Аранитовић, шеф Отсека за социјално старање Београдске општине, шеф Отсека за заштиту деце др. Слободан Видаковић,  старешина   Соколског друштва Београд-Матица Андра Петровић и други чланови  Акционог одбора за зимску помоћ. Кнегиња Олга дошла је у Соколски дом у 10.30 часова. На улазу су кнегиња Олгу поздравили председник општине Јеврем Томић, командант Београда  генерал Милорад Петровић и помоћник маршала двора др. Иван Бабић-Ђалски. Мала нараштајка Нада Милошевић предала је кнегињи киту свежих љубичица  и истакла : „Ваше Краљевско Височанство, племенита Кнегињо, предајем Вам ово цвеће у знак захвалности деце коју ћете данас обрадовати”. Соколска музика свирала је химну а окупљена деца клицала су : Живела Кнегиња !  Кнегиња Олга заузела је место поред великог стола на коме су се налазили дарови. Дељење дарова трајало  је више од једног сата. Свако дете прилазило је кнегињи и од ње примало дар. Дечаци и девојчице њих 1306 на броју, добили су топла одела, зимске капуте, ципеле, играчке и слаткише. (12)

Упркос течајевима и смотрама дешавало се да и соколи буду захваћени паником. После избијања Другог светског рата чланови сокола су били понети “свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге концентришу на решавање проблема своје породице. Настала је “луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Момир Синобад је сматрао да је тада  требало сакупити снагу и са више ведрине гледати на све проблеме. Соколски покрет је одувек имао тај циљ. Међутим сада се десило супротно. Надвладао је страх и нагон за самодржањем. (13)

Током Другог светског рата соколске домове су користиле све стране. Соколи су били забрањени после Априлског рата 1941, и нису могли да делују. После Другог светског рата већина соколских домова уступљена је Савезу за телесно васпитање Партизан Југославије.

По узору на Тиршов дом у Прагу Соколско друштво Београд-Матица подигло је 1936. свој соколски дом. Тиме су створени услови за оснивање школе за спремање наставника за телесно васпитање. Узор на школу могао је да буде институт у Варшави који су завршили бројни студенти из Југославије, а који су касније предавали на ДИФ-у. Школа је требала да ради привремено у просторијама Сокола-Матице на Врачару. Касније је требало да буде подигнута зграда школе на терену бившег дипломатског Тенис-клуба на Врачару.   Министарство физичког васпитања народа изнајмило је 1939. у Соколском дому Београд-Матица просторије за школу за телесно васпитање. Као врхунац рада министарства за физичко васпитање народа основана је крајем марта 1939. Виша школа за телесно васпитање у Београду. Школа је као образовни центар припремала наставнике телесног васпитања за рад у школама и стручњаке који би даље истраживали.После ослобођења 1944. школа је наставила  да ради у  згради  Соколског дома Београд-Матица.  Влада ФНРЈ је 1946. укинула  Школу за телесно васпитање и основала Државни институт за физичку културу који је постао познат као ДИФ. Данас у згради Соколског дома се налази Градски центар за физичку културу „Стари ДИФ”.

Од обнове Савеза Сокола 1992. па до данас  бивши соколски домови нису врачени соколима.  Соколско друштво Београд Матица обновило је рад 1994. Важећи Закон о повратку одузете имовине искључио је соколска друштва и њему сличне организације уз образложење да ова друштва немају континуитет у раду. Представници обновљеног Соколског друштва Београд Матица су на молбу упућену Граду Београду добили одговор да дом„не треба поверити друштвеној организацији  на управљање обзиром на вредност објекта.” У вези акције за повратак имовине Савез Соко Србије је одржао састанак у просторијама Српског лекарског друштва 23.6.2016. са удружењима грађана. Учествовала су друштва Српско лекарско друштво, Соколи, Наша Крила, Свети Сава, Планинарски Савез Србије, Коло Српских Сестара, …. . (14)

Саша Недељковић

 

Напомене :

 

  1. „Сизифовски подухват сокола”, „Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 29;
  2. „Рад око оснивања Школе за телесно васпитање”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 децембра 1935, бр. 46, стр. 2;
  3. Факултет спорта и физичког васпитања; Иво Пето, Сл. Брод, „Школа за телесно васпитање у Београду”,  Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 63, 64;  
  4. Вог. Р.Р, „Соколска прослава првог децембра у Београду”, „Око соколово“, Београд,  1 јануар 1938, бр. 1, стр. 4,5, 6,7;
  5. Вести,  „Око соколово“, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2;
  6. „ XVIII годишња скупштина Соколске жупе Београд”, „Око соколово“, Београд, 15 јун 1938, бр. 6, стр. 152;
  7. И. Седлачек, „Одличан јавни час Соколског друштва Београд-Матица”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  8. Андра Мих. Петровић, „Соко и војска“ „Око соколово“, Београд 1940, бр. 8, стр. 128-129;
  9. М. „Први децембар у београдским друштвима”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 5;
  10. Маријан Маржан, „Утакмица у кошарци у Београду”, „Соколски гласник”, Београд, децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
  11. „Оцеви соколског друштва Београд-Матица”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
  12. „Њ.Кр. Вис. Кнегиња Олга поделила је преко хиљаду триста пакета сиромашним ученицима”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 7; „На Бадњи дан Њ.Кр. Вис. Кнегиња Олга поделила је топла одела, капуте и обућу сиромашној школској деци, у просторијама Соколског друштва Београд-Матица”;
  13. Момир Синобад, „Вратимо се правом соколском братству и чистој соколској мисли”, „Око Соколово”, Београд, 1941, бр. 1, стр. 1,2;
  14. Мирољуб Сератлић, Извештај Комисије за повратаћај имовине Соколског друштва “Београд-Матица”,   “Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60,  стр. 29, Габријела Крагујевић, “Са састанка Комисије”, 32;

 

 

 

 

 

Београдска општина доделила је Соколском друштву земљиште за градњу дома 1910.   После Првог светског рата Соколско друштво Београд Матица наставило је рад на изградњи дома. Темељи су ударени 6.октобра 1929. и онда се стало због недостатка средстава. Дом је завршен и освећен 1936.  Назван је  „Соколски дом Краља Александра  I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви до тада живи некадашње старешине „Матице”. (1)  По узору на Тиршов дом у Прагу Соколско друштво Београд-Матица подигло је 1936. свој соколски дом. Тиме су створени услови за оснивање школе за спремање наставника за телесно васпитање.   На позив министра за физичко васпитање народа и заступника министра социјалне политике и народног здравља Мирка Комненовића састала се комисија за рад око оснивања Школе за физичко васпитање народа. Комисија је радила под председништвом др. А. Стефановића. У комисији су били  др. Стеван Иванић, директор Централног хигијенског завода, др. Алфред Пихлер, асистент Универзитета у Загребу и начелник Савеза Сокола, … . Комисија је требала да изради план и програм школе. Према пројекту, школа је је требала да буде Висока школа у рангу факултета. Настава је требала да траје 3 године. Школа је требала да ради привремено у просторијама Сокола-Матице на Врачару. Касније је требало да буде подигнута зграда школе на терену бившег дипломатског Тенис-клуба на Врачару. (2) Као врхунац рада министарства за физичко васпитање народа основана је крајем марта 1939. Виша школа за телесно васпитање у Београду. Школа је као образовни центар припремала наставнике телесног васпитања за рад у школама и стручњаке који би даље истраживали. За вршиоца дужности постављен је Миливоје Вук Арачић. Министарство физичког васпитања народа изнајмило је у Соколском дому Београд-Матица просторије за школу. Школу је 1939. похађало 33 студента и 25 студенткиње, а следеће 1940.  35 студената и 21 студенткиња. (3)

Прослава Уједињења 1937. жупе Београд одржана је огромној сали “Матице”. Старешина жупе др. Градојевић обратио се представницима братских словенских народа на њиховим језицима. Чехословачког представника поздравио је на чешком, пољског на пољском, бугарског представника бугарски, а присутне руске соколе руски, што је изазвало буран аплауз. Тајник жупе Живковић прочитао је посланицу Савеза Сокола, а Гошић, члан Сокола V, рецитовао је “Оду свесловенској соколској идеји” од др.  Градојевића. Мешовити хор “Обилића” певао је државну химну; а мушки хор  “Обилића” извео је “Хеј Словени”. (4)  Соколска друштва Београд-Матица, Соко I  и III одржавала су сваке недеље посела и матинеје. (5)

У великој дворани  Соколског дома “Краљ Александра I” одржана је 3 априла 1938. XVIII годишња скупштина Соколске жупе Београд. (6)

На јавном часу Соколског друштва Београд-Матица одржаном на летњем вежбалишту у Делиградској улици 1 јуна 1940, одржана је кошаркашка утакмица између одељења Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа и одељења сокола. У програму јавног часа учествовало је 856 сокола и соколица. Заслуга за одржавање јавног часа припадала је начелнику Жицу и начелници Жицовој. На вежби је било преко 5.000 гледалаца. Пред почетак јавног часа говорио је старешина друштва Андра Петровић, генерал у пензији. Истакао је : „Кроз ову вежбу уверићемо се, да нашу војску и соколство спаја исти дух иста начела и да се соколство и војска узајамно помажу у васпитавању омладине.” Највеће одобравање добили су питомци подофицирске школе, за извођење симболичког састава са пушкама „Напреј” (састав Ф. Жица, а музика Д. Јенка).На разбоју су наступала старија браћа Мирослав Војиновић, Отокар Новотни и Драги Јовановић. После изведеног програма било је соколско весеље. Велике просторије дома биле су мале да приме тако велики број посетилаца. Чист приход јавног часа био је намењен војсци за наоружање. (7) Сав приход од Јавног часа Соколи су наменили за куповину пушкомитраљеза за Други гвоздени пук „Књаз Михајло“. Пушкомитраљез је добила 5 чета 2 пешадијског пука. (8)

Прослава Дана Уједињења 1940. у друштву почела је говором старешине  Андре Петровића. Читана је посланица Савеза Сокола, предавано је о значењу Првог децембра (Сперњак), преведена су деца у нараштај и нараштај у чланство, подељене су дипломе такмичарима и медаље стрелцима прве класе. У другом делу наступио је члан драме М. Живановић са рецитовањем песме „Чујте нас …”. Чланица драме Милица Бошњаковић певала је народне песме.  …. . (9)

Између студената школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. Утакмице су одржане 8 децембра 1940. Предигру су играле студенткиње из школе и нараштајке Соколског друштва Београд-Матице. Бројна публика је са интересовањем пратила прву јавну женску кошаркашку утакмицу у Београду. Главна утакмица била је између студената Школе телесног васпитања и чланова Соколског друштва Београд-Матица. У екипи Матице” били су Маржан, Стојковић, Стефановић, Качер, В. Тричковић, М. Тричковић, Мишељић, Дебеља, Аксентијевић и Николић. У екипи студената ШТВ били су Влаховић, Клојчник, Васиљев, Данчевић, Кокот, Бергант и Лахман. Судио је савезни судија Милан Кобалија. Матица” је позвала у Београд соколе из Петровграда (данас Зрењанин)  ради утакмице 15 децембра 1940. у Соколском дому у Делиградској улици. Соколско друштво Петровград-Матица  имало је добру екипу кошаркаша. (10)  На Туцин дан 1941. у великој дворани Соколског дома Београд-Матица одржана је прослава оцева. Добротворни одсек друштва оденуо је и обуо десеторицу мушке сиромашне соколске деце. Свечаности су присуствовала сва деца Соколског друштва Београд-Матица. Деци је сервиран чај и послужење колачима. Приређена је дечја забава, са рецитацијом и игранком. (11)  О акцијама дељења помоћи сиромашнима писали су листови Политика, Време и Правда.  Сиромашним породицама дељени су дарови на Туцин дан, а на Бадњи дан пакете од Зимске помоћи добијали су сиромашни ученици основних и грађанских школа. У јануару 1941. подељено је преко пет хиљада пакета са намирницама, оделом и другим потребама. У просторијама Соколског друштва Београд-Матица стигли су око 10 часова пре подне Вјера Перовић, супруга намесника др. Перовића, председник Општине београдске Јеврем Томић, командант Београда армијски генерал Милорад Петровић,  управник града Београда Драгомир Дринчић, помоћник маршала двора др. Иван Бабић-Ђалски, секретар Зимске помоћи др. Реља Аранитовић, шеф Отсека за социјално старање Београдске општине, шеф Отсека за заштиту деце др. Слободан Видаковић,  старешина   Соколског друштва Београд-Матица Андра Петровић и други чланови  Акционог одбора за зимску помоћ. Кнегиња Олга дошла је у Соколски дом у 10.30 часова. На улазу су кнегиња Олгу поздравили председник општине Јеврем Томић, командант Београда  генерал Милорад Петровић и помоћник маршала двора др. Иван Бабић-Ђалски. Мала нараштајка Нада Милошевић предала је кнегињи киту свежих љубичица  и истакла :  „Ваше Краљевско Височанство, племенита Кнегињо, предајем Вам ово цвеће у знак захвалности деце коју ћете данас обрадовати”. Соколска музика свирала је химну а окупљена деца клицала су : Живела Кнегиња !  Кнегиња Олга заузела је место поред великог стола на коме су се налазили дарови. Дељење дарова трајало  је више од једног сата. Свако дете прилазило је кнегињи и од ње примало дар. Дечаци и девојчице њих 1306 на броју, добили су топла одела, зимске капуте, ципеле, играчке и слаткише. (12)

Упркос течајевима и смотрама дешавало се да и соколи буду захваћени паником. После избијања Другог светског рата чланови сокола су били понети “свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге концентришу на решавање проблема своје породице. Настала је “луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Момир Синобад је сматрао да је тада  требало сакупити снагу и са више ведрине гледати на све проблеме. Соколски покрет је одувек имао тај циљ. Међутим сада се десило супротно. Надвладао је страх и нагон за самодржањем. (13)

Током Другог светског рата соколске домове су користиле све стране. Соколи су били забрањени после Априлског рата 1941, и нису могли да делују. После Другог светског рата већина соколских домова уступљена је Савезу за телесно васпитање Партизан Југославије.

По узору на Тиршов дом у Прагу Соколско друштво Београд-Матица подигло је 1936. свој соколски дом. Тиме су створени услови за оснивање школе за спремање наставника за телесно васпитање. Узор на школу могао је да буде институт у Варшави који су завршили бројни студенти из Југославије, а који су касније предавали на ДИФ-у. Школа је требала да ради привремено у просторијама Сокола-Матице на Врачару. Касније је требало да буде подигнута зграда школе на терену бившег дипломатског Тенис-клуба на Врачару.   Министарство физичког васпитања народа изнајмило је 1939. у Соколском дому Београд-Матица просторије за школу за телесно васпитање. Као врхунац рада министарства за физичко васпитање народа основана је крајем марта 1939. Виша школа за телесно васпитање у Београду. Школа је као образовни центар припремала наставнике телесног васпитања за рад у школама и стручњаке који би даље истраживали.После ослобођења 1944. школа је наставила  да ради у  згради  Соколског дома Београд-Матица.  Влада ФНРЈ је 1946. укинула  Школу за телесно васпитање и основала Државни институт за физичку културу који је постао познат као ДИФ. Данас у згради Соколског дома се налази Градски центар за физичку културу „Стари ДИФ”.

 Од обнове Савеза Сокола 1992. па до данас  бивши соколски домови нису врачени соколима.  Соколско друштво Београд Матица обновило је рад 1994. Важећи Закон о повратку одузете имовине искључио је соколска друштва и њему сличне организације уз образложење да ова друштва немају континуитет у раду. Представници обновљеног Соколског друштва Београд Матица су на молбу упућену Граду Београду добили одговор да дом „не треба поверити друштвеној организацији  на управљање обзиром на вредност објекта.” У вези акције за повратак имовине Савез Соко Србије је одржао састанак у просторијама Српског лекарског друштва 23.6.2016. са удружењима грађана. Учествовала су друштва Српско лекарско друштво, Соколи, Наша Крила, Свети Сава, Планинарски Савез Србије, Коло Српских Сестара, …. . (14)

Саша Недељковић

члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

 

 

  1. „Сизифовски подухват сокола”, „Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 29;
  2. „Рад око оснивања Школе за телесно васпитање”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 децембра 1935, бр. 46, стр. 2;
  3. Факултет спорта и физичког васпитања; Иво Пето, Сл. Брод, „Школа за телесно васпитање у Београду”,  Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 63, 64;  
  4. Вог. Р.Р, „Соколска прослава првог децембра у Београду”, „Око соколово“, Београд,  1 јануар 1938, бр. 1, стр. 4,5, 6,7;
  5. Вести,  „Око соколово“, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2;
  6. „ XVIII годишња скупштина Соколске жупе Београд”, „Око соколово“, Београд, 15 јун 1938, бр. 6, стр. 152;
  7. И. Седлачек, „Одличан јавни час Соколског друштва Београд-Матица”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  8. Андра Мих. Петровић, „Соко и војска“ „Око соколово“, Београд 1940, бр. 8, стр. 128-129;
  9. М. „Први децембар у београдским друштвима”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 5;
  10. Маријан Маржан, „Утакмица у кошарци у Београду”, „Соколски гласник”, Београд, децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
  11. „Оцеви соколског друштва Београд-Матица”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
  12. „Њ.Кр. Вис. Кнегиња Олга поделила је преко хиљаду триста пакета сиромашним ученицима”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 7; „На Бадњи дан Њ.Кр. Вис. Кнегиња Олга поделила је топла одела, капуте и обућу сиромашној школској деци, у просторијама Соколског друштва Београд-Матица”;
  13. Момир Синобад, „Вратимо се правом соколском братству и чистој соколској мисли”, „Око Соколово”, Београд, 1941, бр. 1, стр. 1,2;
  14. Мирољуб Сератлић, Извештај Комисије за повратаћај имовине Соколског друштва “Београд-Матица”,   “Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60,  стр. 29, Габријела Крагујевић, “Са састанка Комисије”, 32;

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here