Саша Недељковић: СОКОЛСКИ ГЛАСНИК 1940.

Поделите:

Лист Савеза Сокола „Соколски Гласник” под уредником Ником Бартуловићем повећао је свој тираж 1940. Поједине соколске јединице шириле су „Соколски Гласник”. Гласник је био сталан курир који је ширио соколски дух и вести.  После реорганизације листа, јавност је другачије судила о соколима, него раније. Нико Бартуловић је истакао да ће уредништво непоколебљиво устрајати у родољубивом раду, свесно да тиме одговара жељи својих соколских читалаца. (1) У гласнику је у чланку на првој страни  „Против уношења забуне и рушења” осуђено  понашање комуниста у Протекторату и у Југославији после пакта Стаљин-Хитлер. У чланку се истицало : “Док је, до пред саму пола године, комунизам у читавом свету био узео најратоборнији став према националсоцијализму, па се том приликом обарао чак и на чешке државнике, зато што нису радије рискирали рат, па макар били сравњени са земљом, него ли да, па макар привремено, попусте пред надмоћнијом силом, – тај исти комунизам је почео да уверева свет, да је парола ослобођења Чеха и Пољака празна фраза, те да, уместо ње, треба прихватити паролу о безодвлачној ликвидацији рата,” Чланак је завршен речима : „Родољубље и национални осећај су најдрагоценије и најплеменитије одлике наше земље и народа, и соколство треба најодлучније да се супростави свакоме ономе, који би хтео да их поруши или ослаби” (2) У гласнику су пренели да је Соколска жупа Осијек нашла у јануару 1940. око 100 нових преплатника. Од њих многи су им писали и истицали да су  задовољни са писањем листа. У изналажењу нових преплатника истицали су се чланови сокола др. Уликсе Странгер из Сплита, др. Балдо Политео из Стариграда на Хвару, Коста Југовић из Загреба, Соколско друштво Слуњ, … . Повереник соколских листова из Трогира, Иво Сладе, писао им је : „У будуће молим да ми шаљете 40 комада „Соколског Гласника”, умјесто 30, јер сам у могућности толико распродати, пошто лист наилази на све већи успјех. „Соколски Гласник” је приман одлично, а његов борбени став коментиран је врло похвално, напосе за ове крајеве, у којима соколство не смије слободно да дјелује”. Те ставове је потврдио Иван Јурага из Муртера у Далмацији који је писао гласнику : „ У нашим крајевима „СОКОЛСКИ ГЛАСНИК” постаје из дана у дан све омиљеније штиво. Очекујемо га као цвијет росу, јер смо увјерења, да он, и само он доноси истину, те вјеру и наду у бољу будућност. Само таквим радом наставите, без обзира и без бојазни, јер сви у вама гледамо одбрану и заштиту нашу!” (3) У  „Соколском Гласнику” излазила је садржина соколских листова. У једном броју донели су садржај листа  „Соколски весник”, листа за васпитање деце и нараштаја, који је издавао у Сремској Митровици Димитрије Рашић. (4) У другом броју преглед садржине “Соко Скопље II” друштва Скопље-Ханријево; затим “Соколско гледалиште” Соколског друштва Трбовље; “Путеви руског соколства” гласила Покрајинског Савеза Руског соколства” који је излазио у Београду; “Наша Радост”; “Соколска воља” Љубљанског Сокола и  “Горењски сокол” весника Соколске жупе Крањ. (5)

У „Соколском Гласнику”  писали су у чланку из Битоља „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха” да је целокупно становништво Битоља захвално свим племенитим родољубима који су указали помоћ пострадалима од бомбардовања, а да се битољски соколи поносе, што је Савез Сокола први покренуо иницијативу за помоћ и што је соколство у толикој мери показало љубав за пострадалу браћу. Приликом бомбардовања оштећен је соколски дом, који је био недавно свечано отворен и који је био понос вароши. Неколико тешких бомби пало је у десном крилу дворишта дома. Бомбе су направиле дубоке јаме, а од њих су срадали и зидови дома, као и прозори. Комади челика избушили су дом на неколико места. Направљене су рупе на зиду, оштечени су прозори и споредна врата, а стакла су сва полупана, како спољна тако и унутрашња. На неколико места пао је плафон, а направљено је неколико отвора на крову. Дом је било потребно поправити јер је био у таквом стању, да за време зиме, било немогуће да се ради у њему. Штета је процењена на 15.000 динара. По писцу чланка расположење међу соколима било је одлично, а јавност је била пуна поуздања у одбрамбену снагу. Рад у соколском друштву Битољ требао је бити настављен после поправке дома. (6) Гласник је пратио прославе соколских друштава у Бановини Хрватској упркос хајци на соколе од стране власти ХСС и хрватске штампе. Соколи у Вировитици одржали су на дан Уједињења 1940. свечану академију. Дворана је била искићена са заставама и сликама краља, дана Уједињења, сликом бана Шубашића. Присуствовали су командант места, срески начелник, … . По листу „Соколски гласник“ на публику је нарочити утисак изазвала рецитација “Два брата” од Прерадовића и игроказ “Три брата” од Хоушкова. У говору старешине друштва истакнута је непоколебива воља, да се соколска мисија настави истим путем народног јединства прожетим братском слогом и љубави.(7) Лист је доносио вести о стању у Чешко моравском протекторату под називом “Прилике у Чешко моравском протекторату”. (8) Реаговао је на чланак “Годишњица протектората и комунизам” објављен у “Билтену антимарксистичког комитета” бранећи Бенеша  и Чехе у иностранству од потписаног “руског историчара”.  (9) Коментарушићи писање „Обзора” у вези са „кампањом против Бановине Хрватске” лист је одговорио што се тиче „раздражљивог писања”, „доста је споменути називе, као што су „Хрватска стража”, „Хрватска груда”, „Хрватски гласник”, „Истина”, „Хрватски лист” из Осијека итд., па да се утврди, да у читавој тој штампи и нема друге садржине, него што је раздражљива.” (10) Остали листови писали су о важности соколске штампе у то доба. Лист „Југословен”, који је излазио у Кикинди писао је о соколској штампи : „Већ смо раније више пута писали о квалитетима и значају соколске штампе, посебно о  „Соколском гласнику“. Овога пута желимо да поново истакнемо потребу читања изврсних и борбених листова југословенског соколства, који су данас смели и храбри барјактари националне борбене свести”. (11) У Бановини Хрватској прехрану становништва преузела је на себе искључиво  „Господарска слога”. Када су појединци у крајњој несташици, замолили за приступ у „Господарску слогу”, били су одбијени речима да соколи не могу бити чланови Господарске слоге. Са своје стране Савез Сокола је покушао да предузме кораке код власти Југославије да се осигура сваком грађанину, без разлике политичког мишљења, право на најосновнију прехрану. (12)

После доласка на место уредника  „Соколског гласника“ Нико Бартуловић је водио беспоштедну борбу против Бановине Хрватске и  политике ХСС прогона свих непријатеља која се завршила у прогонима НДХ. Бранио је соколе, писао је страдању и борби Чешког народа у Протекторату. Нападао франковце а и комунисте после споразума Стаљин-Хитлер. Гласник је ширио соколски дух и вести.  После реорганизације листа, јавност је другачије судила о соколима, него раније. Нико Бартуловић је истакао да ће уредништво непоколебљиво устрајати у родољубивом раду, свесно да тиме одговара жељи својих соколских читалаца. Соколски читаоци су ширили број преплатника листа, задовољни његовим радом. Био је заточник Краљевине Југославије и борац против надирућег фашизма. Гласник је излазио до Априлског рата 1941.

 

Саша Недељковић за Видовдан

 

 

Напомене :

 

  1. „Компактност, одлучност и непромењивост соколске мисли, дошли су до пуног изражаја на главној годишњој скупштини Савеза Сокола К,Ј.”, „Соколски гласник“, Београд, 2  новембар 1940, бр. 44, стр. 4;
  2. „Против уношења забуне и рушења”, „Соколски гласник“, Београд,  5 април 1940, бр. 14, стр. 1;
  3. За Соколски Гласник” !, Соколски гласник“, Београд, 5 април 1940, бр. 14, стр. 4;
  4. Садржина соколских листова”, „Соколски гласник“, Београд,  2  новембар 1940, бр. 44, стр. 7;

„Садржина соколских листова”,  „Соколски гласник“, Београд,  5 април 1940, бр. 14

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here