Saša Nedeljković: Sokolski pokret i dobrovoljci u Prvom svetskom ratu

Podelite:

    

  Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.  Sa  osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava  u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske.   U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima  Austro-Ugarske Monarhije.  Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima.  Omladinci koji su pokrenuli Srpski soko, razišli su se po školama, a Laza Popović ostao je sam sa nepoverljivim građanima,  među kojima je bilo nekoliko romantičara ranije omladinske generacije. Bilo je prisutno nepoverenje i ometanje rada sokolskog društva od starijih građana i profesora. Nasuprot njima Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je  svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima u Karlovcima. U tim člancima govorio je o reformi vidovdanske slave u Ravanici u Sremu u nacionalnom i viteškom duhu.  Patrijarh Branković je 1906. poklonio karlovačkom sokolu kuću s okolnim zgradama i zemljištem.  Srpski soko su pomagali književnik Paja Marković Adamov i drugi srpski pisci.  Nova sokolska društva  osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su  Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora …). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Društvo u Karlovcima  bilo je  matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca  odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Sremski Karlovci kao središte Fruškogorske sokolske župe podstakli su osnivanje Bosansko-Hercegovačke, Krajiške i Primorske srpske sokolske župe.  Dr. Laza Popović nastojao je da središte Srpskog sokolstva bude u Beogradu. Tehničko vođstvo i sokolski list prešli su iz Karlovaca u Beograd.  Vrhunac rada bili su  Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u  Sremskoj Ravanici. Na Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje. (1)

Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici  mogao se prilikom sleta  upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i  5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz  Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.

Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju.  U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna  igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (2)

Vlasti su nastojale da spreče povezivanje sokola iz Austro-Ugarske sa srbijanskim sokolima. Dragoljub Ilić iz beogradskog sokola posetio je 1907. Lazu Popovića u Sremskim Karlovcima, tražeći da mu pozajmi jednu sokolsku odoru. Laza Popović ga nije mogao primiti već  ga je uputio u sokolanu. Pred sokolanom ga je dočekala policija i otpravila za Beograd bez sokolske odore. Uprkos tome nije odustao da pozajmi odoru. Kada je u selu Čortanovcima  kod Sremskih Karlovaca priređen javni čas, uputio se  tamo. Tu ga je primio Laza Šuvaković, gimnazijalac i načelnik sokolskog društva,  zadržao ga nekoliko dana u gostima i ispratio ga  pozajmivši mu svoju sokolsku odoru. (3)

Sokole je pogodila aneksija Bosne i Hercegovine 1908. Rešili su da  se „sokolska ideja bratstva što dublje proširuje u narod i da se … zainteresuje sva srednjoškolska omladina, jer će ti đaci kroz kratko vreme biti nosioci i pokretači sokolske misli i rada u narodu. U našem narodu trebalo je očuvati i nanovo podići duh borbenog raspoloženja i poštovanja tako, da bi svaki pripadnik te generacije bio pripravan na najveća samopregaranja, teške žrtve i borbu za večni život svoga naroda. Sokolstvo je bilo prvo pozvano da svojim snagama celome narodu dokaže vrednost i snagu ujedinjenja. … Prvi je zadatak bio da se sav naš narod bez razlike na pleme, veru i kraj upozna i spremi za veliko delo nacionalnog ujedinjenja i oslobođenja. Drugi je bio u tome, da se naše najmlađe intelektualne generacije vaspitaju u duhu sokolskog shvatanja o neminovnoj  potrebi borbene akcije protiv svakog pokušaja naših ugnjetača. …  od naše napredne omladine trebalo je stvoriti onu generaciju, koja će kao deca naše nacionalne revolucije biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje.” (4)

Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli. U svojoj  izjavi pred vlastima istakao je  : „Ja sam bio, dok nije došao Žakula u Tuzlu, lola i  nisam se ničim bavio a on me je uzeo u svoje ruka i doterao, uveo me u Soko i napravio me je drugim čovekom. Time je on mene oslobodio od duševne tame i zla a tako sam i ja druge oslobađao privodeći ih Sokolu”. Zajedno sa  Veljkom Čubrilovićem, tajnikom sokolskog društva, išao je  od sela do sela i propovedao :  „U Sokolstvo za narod i slobodu !” (5)  Lujo Lovrić istakao je o odnosu austrijske vlasti prema sokolskom pokretu : „Austrijske vlasti ocenile su opasnost sokolskog rada u narodu, … što je sva srednjoškolska omladina stupila u sokolske redove i počela da slobodno i vatreno propoveda veliku ideju oslobođenja i ujedinjenja. Ta svetla ideja svih naših nacionalnih pokreta, kao i ideja sokolskog programa, bila je ona čvrsta  veza, koja je u svako doba vezivala  naše pokrete, ljude i njihove akcije. … Sve represalije neprijateljske vlasti i svi pokušaji, da se naš narodni pokret skrene u drugom pravcu neke trijalističke politike, ostali su potpuno bez uspeha. Mlađe generacije, vaspitane u sokolskom duhu, stupajući u život počele su organizovati nova sokolska društva i propovedati ideju Sokolstva identifikujući je sa idejom narodnog oslobođenja i ujedinjenja. …. Kao vidan protest najmlađih generacija … spominjem ovde generalni štrajk  srednjoškolske omladine …  Vođe ovoga pokreta, koji je odjeknuo širom celoga sveta, bili su sokolski vaspitanici … Tada je naša omladina prvi put stupila u otvorenu borbu protiv žandarmerijskih bajoneta  i  u Sarajevu je prolivena  prva krv.  … narod je počeo da Sokole na njihovim manifestacijama pozdravlja poklikom : “Živela narodna vojska ! ”.  (6)

Dr. Voja Besarović, starešina i Jovo Popović, zamenik starešine društva u Sarajevu, bili su zadojeni na univerzitetu sokolstvom. Oni su došli u lični kontakt sa Lazom Popovićem i na Vidovdan na sletu u Ravanici u Sremu 1908. sa njim utvrdili plan organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji delegata srpskih gimnastičkih društava u Sarajevu u jesen 1908. poverena je starešinstvu Srpskog sokola u Sarajevu izrada pravila organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. U proleće 1909. na sastanku kome su prisustvovali i  Laza Popović, starešina župe Fruškogorske,  i  dr. Simeon Čokić, tajnik župe, rešeno je da se srpski sokoli pojedinih pokrajina obrazuju župe, a da sve župe sačinjavaju Savez. U savezu su trebala da budu okupljena sva srpska sokolska društva bez obzira na  pokrajine u kojima su se nalazili. Prvi odbor Sarajevske sokolske župe izabran je u maju 1910.  (7)

Sokoli su učestvovali na sletu bugarskih Junaka u Sofiji 9-12 jula 1910.  Tom prilikom u Beograd su došli predstavnici srpskog sokolstva iz Srema, Krajine, Bosne, Stare Srbije, Primorja i Hercegovine. Srpski soko iz Zagreba je sa svojom fanfarom krenuo za Beograd. U Zagrebu je mnoštvo sveta pratilo Srpske sokole na železničkoj stanici i srčano se pozdravljalo sa onima koji su odlazili. Slovenačkom sokolu Bojanu Dreniku se činilo kao da pozdravljaju puk koji odlazi u rat. Srbi koji su ostali bili su žalosni što ne mogu da idu u Srbiju, u Beograd. Kad je voz stigao u Beograd dočekala ga je srpska vojna muzika i sokoli, oficiri i mnoštvo građana. Sokoli iz Slovenije prenoćili su u ženskoj gimnaziji. Skopski dušanovci bili su gosti društva „Srpska braća”.

Povorka u Beogradu svrstana je u ulicama oko hotela „Slavija”. Pred hotelom okupilo se 400 Čeha, predstavnici Hrvatskog sokolskog saveza, Sokoli iz Beograda, Srbije i Župa Fruškogorska. Dušanovcima iz Dubrovnika i Skoplja ukazana je počast time što su povorci išli iza čeških sokola. Povorka je prošla ulicama : Kralja Milana, Terazijama i Vasinom gde su sa balkona Univerziteta održani pozdravni govori. U svom govoru beogradski načelnik Kosta Glavinić istakao je : „Dobro nam došli Sokoli, dobro nam došli Česi, Slovenci, Hrvati i Srbi ! Grad Beograd srećan je što u svojim zidinama može da pozdravi zastupnike slovenskih naroda i pozdravlja ih najsrdačnije sve kao svoju braću i prijatelje.” Na to su prisutni pevali „Hej Sloveni !”. Posle toga uputili su se  na svečani prostor u tvrđavi Kalemegdan.  Prvi su nastupali Srpski sokoli, članstvo i naraštaj pod upravom načelnika Saveza Vojinovića. U vežbama određenim za slet u Beogradu i Sofiji nastupili su Česi, Hrvati i Srbi. Javnu vežbu završili su sokoli iz Skoplja. Vodio ju je član, rumene brade i dugih brkova. Od naraštajaca nijedan nije imao više od 18 godina. Najmlađem bilo je oko 12 godina. Na glavi su imali fesove. U ritmu muzike, poređani u krugu, okretali su  se jedan prema drugom. Svoj nastup završili su alegorijskom skupinom, pri kojoj se najmlađi uspeo na vrh i s mačem u ruci pokazao prema turskoj zemlji  i prema Zemunu. Na tu sliku celo vežbalište je udarilo u buran aplauz.  Kad je pristupio da govori  dr. Popović sve je zaorilo pokličima „Živeo Popović !”. Popović je pristupio, pritajenim osmehom pogledao oko sebe i rekao : „Donosim pozdrave od braće onkraj Save !”. Posle vežbe na molbu sokola vojni akademci su zaigrali kolo.  Pridružila im se  publika i sokoli.  Uveče je bio sokolski banket, na kome su govornici isticali važnost Sokolstva za zajedničko delo svih Slovena. Posle održane javne sokolske priredbe u Gornjem gradu, kojoj je prisustvovao i prestolonaslednik Aleksandar, i posle prijema u dvoru kralja Petra, pretstavnici srpskog sokolstva iz Srbije, Stare Srbije i sa teritorije Austro-Ugarske održali su sastanak u Beogradu. Na sastanku održanom od 7 do 9 novembra Gliša Elezović i Jovo Aleksić predstavljali su Staru Srbiju a Kristo Dominković Primorje. Na sastanku je odlučeno da se stvori Srpski sokolski savez sa sedištem u Beogradu. Na sletovima u Zagrebu i Pragu nastupalo bi se pod zajedničkom saveznom zastavom i zajednički vežbalo simboličnu vežbu oslobođenja. (8) Na sastanak su došli i kapetan Milan Pribićević, sekretar Narodne Odbrane i vojvoda Jovan Dovženski. Posetio ih je prestolonaslednik Aleksandar. Rukovao se sa svakim od prisutnih delegata. Pozvao ih je da posete Dvor. (9) Drugog jutra posle javne vežbe sokoli su se svrstali  pred hotelom „Slavija” za izlet u Topčider. U sokolskoj koloni bili su Česi, Slovenci, Hrvati, Srbi, Dalmatinci. Pred sokolima su prvo srpski pešaci, pa konjanici i artiljerija izvodili svoje vežbe. Sokoli su ih pozdravljali : „Živela srpska vojska !”. Sokoli su došli pred kraljev dvor.  Čuli su : „Samo Sokoli  u kroju i Sokolice sa sokolskim znakom imaju pristup !”.  Ostale su u kraljevom vrtu poslužili dvorski poslužitelji zakuskom i dvorskim cigaretama. Bilo je pogošćeno preko 200 osoba.  Posle podne  sokoli su ponovili javnu vežbu.  Srpska vlada dodelila je sokolima 3 besplatne kompozicije. U prvom vozu su bili Česi, u drugom Hrvati, a u trećem Srbi i Slovenci. Svuda po stanicama sokole je dočekivalo građanstvo sa oduševljenjem. Na nekim stanicama, gde je voz morao duže  da čeka, igrali bi kolo. Sokole je u Nišu dočekala vojna muzika, vojska i veliko mnoštvo građana. Sokoli su sa razvijenim zastavama defilovali Nišem, prolazeći kroz gusti špalir vojske i građanstva.  Nastavili su vozom za Caribrod. (10)

Sokoli su vodili borbu i protiv pijanstva.  Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. U Bosanskoj Krajini pobratime je predvodio sokolski prvak tog kraja Vlada Malić.  Nije propuštao ni jedan praznik, a često ni radni dan da ne obiđe Razboj i ostala sela i tamo organizuje pobratime, koji su u isto doba bili i seoski sokoli. Župa je 1911. donela odluku da se u sokolskim društvima osnivaju pobratimske sekcije i da sokolski prednjaci trebaju biti pobratimi. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima  išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. Miloš Đuran, činovnik Saveza zemljoradničkih zadruga u Sarajevu, pisao je o pobratimima u „Srpskoj Reči”, „Narodu” i „Otadžbini”. Ljubo Mijatović propovedao je sokolstvo i pobratimstvo među akademskom omladinom.  Godine 1912. u župi je donet zaključak da se u sokolskim društvima podmladak vaspitava u smislu ideja izraženih u knjizi Četnik  od dr. Miloša Popovića.   (11)   Na sletu u Zagrebu  1911. nastupili su  svi srpski sokoli iz Srbije i župa u Austro-Ugarskoj u  povorci pod komandom Miroslava Vojinovića, načelnika Saveza sokolskih društava „Dušan Silni”  i pod zastavom tog sokolskog saveza. (12)

Govoreći  o srpskim sokolima pre Prvog svetskog rata Dušan M. Bogunović istakao je : „Biti član sokolske organizacije u Bosni i Hercegovini značilo je biti otvoren neprijatelj Austro-Mađarije. I ako se u tome pravcu zahtevalo nešto da se učini, život za to moralo se dati. Buniti se, osvežavati svest, ljubiti Srbiju i Kralja Petra, smetati i prkositi svagđe i na svakom mestu Austro-Mađariji, tražiti slobodu i pun život  a dizati se protiv ne samo ličnoga, nego i nacionalnoga robstva, to je bio osnovni motiv sokolske politike u Bosni i Hercegovini.” Srbi su težili ujedinjenju prvo sa Srbijom a onda i s ostalim jugoslovenskim krajevima, a tome su se priklanjali i deo muslimana i katolika. Protiv su bili katolici, anacionalni muslimani, vladini Srbi i svi ostali, koji su se posle okupacije doselili u Bosnu i Hercegovinu poznati kao  “kuferaši”. (13)

Kulturno društvo  „Prosveta” od svog osnivanja 1902. uvek je naročitu pažnju pokazivalo prema srpskim sokolima. Pomagalo je novčano sokolska društva, slalo prednjake na sokolski tečaj u Prag i omogućavalo nabavku gimnastičkih sprava. (14)

Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli i pobratimi.  Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola i pobratima u danima, koji su bili na pomolu. Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa  „Dubrovačkom Građanskom Muzikom” otišla u Sarajevo na  „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče. Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”(15)

Objava balkanskog rata 1912. bila je podstrek sokolima  u Austro-Ugarskoj na nove napore. Mnogi sokoli su otišli u Srbiju i  Crnu Goru, gde su stupali u redove oslobodilačke vojske. Mnogi pobratimi hteli su da idu kao dobrovoljci u Srbiju. Rukovodstvo je bilo za to da  ostanu u Austro-Ugarskoj i da tu izvrše svoju dužnost kada bude trebalo. (16) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanja pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (17)

Sokoli su organizovali svoja društva za iseljenike u Americi.   U svom članku „Naša dužnost prema sokolstvu“ Mihailo Pupin je ovim rečima izrazio sokolski zavet : „ … Pod krilima Srpskog Sokola mi očekujemo sjedinjenje Srpskog Naroda. Soko je od vajkada bio ptica srpskih vitezova, a Sokolstvo predstavlja danas srpsko viteštvo. … . Postani dobar Soko  pa ćeš biti i dobar Srbin; ako se osećaš slabim, tako da nisi sposoban, da kao pojedinac radiš na dobru srpskoga naroda, onda idi u Sokolstvo, i tu ćeš dobiti prilike da udružen sa tvojom braćom postigneš ono što želiš na dobro srpskoga naroda.(18)

Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Uhapšen je  sokolski nadzornik okruga posavsko-podrinjskog Miško Jovanović  i  najaktivniji sokolski i pobratimski radnik učitelj Veljko Čubrilovića iz Priboja zbog učestvovanja u atentatu. Tuzlanska omladina bila je u uskoj vezi sa sokolima. Kad je Miško Jovanović izjavio, da je u Beograd išao zbog sokolskih poslova, započelo je hapšenje sokolskih radnika.(19)  Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović  i  Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Miško  Jovanović je u svom pismu ženi napisao : „Pozdravi mi sve srpske Sokole i pozdravi  ih sokolskim Zdravo !.” Pod vešalima su uzvikivali : „Živio kralj Petar – živila sloboda – živila Srbija !”  (20)  Zbog svog sokolskog rada  bio je dr. Laza Popović zajedno sa ostalim sokolima bačen u tamnicu i optužen u zagrebačkom izdajničkom procesu. Dr. Laza Popović i vođa Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima Milan Teodorović bili su uhapšeni i proveli su 16 meseci u istražnom zatvoru. Dr. Laza Popović bio je osuđen na 10 meseci tamnice, a Teodorović oslobođen i uzet u vojsku, gde je izdržao sve torture kao politički sumnjiv. (21) Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva,  i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi  da su spremali narod  na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva kraljevini Srbiji. Proces je počeo 3. novembra 1915. Na optuženičkoj klupi je bilo 156 optuženih. Od njih 42 optužena su odgovarala za sokolstvo, a ostalih 114 za rad “Narodne Odbrane”. Sokolski radnici branili su ideju sokolstva  a to je  bila  sloboda i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.  (22) Tužilaštvo nije uspelo da  manje obrazovane optužene sokole nagovori  da svedoče protiv ostalih. Na procesu su od sokola osuđeni Čedo Milić na smrt, dr. Vojislav Besarević na 18 godina, Vlado Malić na 14 godina, Atanasije Šola i Jefto Dučić na 12 godina. Ostalim sokolima izrečene su kazne od šest do deset godina. Robijali su u Zenici  i  u  Travniku. (23)

Stevan Žakula je bio među prvima uhapšen 1914. Kao razredni starešina Gavrilu Principu i drugovima od vlasti je smatran kao duhovni otac probuđene omladine. Žakula je za svoj junački stav na suđenju, osuđen na 5 godina robije.  Prizivni sud je kaznu povisio na 8 godina. U tamnici  je proveo  4 godine do oslobođenja 1918. (24)  Miloš Đuran i  Ljubo Mijatović su optuženi kao pobratimski ideolozi i osuđeni na 10 godina robije u Zenici. (25)

Sokoli su nastojali da prebegnu u Srbiju i Crnu Goru, ali mnogi od njih nisu uspeli. Kapetan Milan Srzentić bio je pre Prvog svetskog rata prednjak Srpskog sokola ,,Dušan Silni” u Dubrovniku. Prilikom streljanja u hercegnovskoj utvrdi Španjoli septembra 1914. Milan Srzentić strgnuo je maramu i sa rukom na srcu doviknuo : „Ovako Srbin umire ! … Živjela Srbija”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu.  Član Srpskog Sokola „Dušan Silni” Vaso Milišić spemao se na begstvo prema srpskoj granici, kada su ga izdali neki  „drugovi”. Streljan je u 10. aprila 1915. u Ledenicama (Krivošije). Umro je sa poklikom : „Živio Kralj Petar ! Živjela Srbija !”. (26)

Sokoli su se predavali srpskoj i ruskoj vojsci. Pored pojedinačnih prebega, predavali su se celi pukovi. Kroz sokolske redove pronela se vest, da je sokolska značka legitimacija za prijem u Rusiju. Došavši u Srbiju i Rusiju, sokoli su među svojim zemljacima širili ideju otvorene borbe i pozvali ih da stupe kao dobrovoljci u srpsku vojsku. Već 1914. u redovima srpske i crnogorske vojske dobrovoljci su se borili u posebnim dobrovoljačkim odredima ili raspoređeni po redovnim pukovima.  Dobrovoljci iz Rusije upućivani su iz Rusije Dunavom za Srbiju sve do jeseni 1915,  kada je Bugarska napala Srbiju. Posle prekida veze sa Srbijom Dunavom dobrovoljci u Rusiji počeli su da organizuju samostalni dobrovoljački odred. Početkom 1916. organizovana je prva srpska dobrovoljačka divizija u Odesi. Sokoli na čelu  dobrovoljačkog pokreta u Rusiji, revolucionisali su se tokom studija na praškom i zagrebačkom univerzitetu.  Do dolaska srpskih oficira sa Krfa, dobrovoljci su sami proveli organizaciju svojih pukova.  Tu se pokazao značaj sokolske discipline. Upotrebili su sokolsku komandu. Svečano je proslavljen Vidovdan 1916. Popodne je pred odeskim građanstvom i predstavnicima ruskih vlasti ceo drugi puk nastupio sa prostim vežbama, koje su bile određene za zabranjeni svesokolski slet u Ljubljani 1914. Sokole vojnike vodio je Ante Mikuš, rezervni kapetan i dobrovoljac, a pomagali su mu Keško, Vedriš, Lovrić i Ravnik, podporučnici-dobrovoljci. Sokolski pozdrav Zdravo bio je pozdrav dobrovoljaca.  Divizija je učestvovala u borbama protiv Bugara, Austro-Mađara, Nemaca i Turaka. (27) Sokoli su organizovali prikupljanje dobrovoljaca u Severnoj i Južnoj Americi. Ti dobrovoljci su zajedno sa dobrovoljcima iz Rusije učestvovali u proboju Solunskog fronta.

Posle oslobođenja 1918. sokoli su  se vratili  svome radu. Sokolska štampa pratila je rad sokola dobrovoljaca.  Dr. Ivan Veselinović  preminuo je 1940. u 85 godini. Pre Prvog svetskog rata osnivao je skoro sva nacionalna i kulturna društva u Velikoj Kikindi, u kojima je i sam sarađivao. Nije želeo da se ističe u društvima. Na početku rata prebegao je u Srbiju sa svojim sinovima. Tu se i ako star, javio u dobrovoljce. Sa srpskom vojskom prešao je goleti Albanije. U sokolu je istrajno sarađivao od dana osnivanja. Svima je služio na ugled. U brojnoj sokolskoj omladini sa ponosom je gledao narodnu uzdanicu. Kada je u maju održana sokolska smotra, i pored duboke starosti, bio je prvi. (28)

 

Prvo Srpsko sokolsko društvo osnovano je u Sremskim Karlovcima 1903. Srpski sokoli u Austro-Ugarskoj smatrali su da je njihov zadatak bio da se sav  narod bez razlike na veru upozna i spremi za delo ujedinjenja i oslobođenja.  Težili su da se najmlađe intelektualne generacije vaspitaju u duhu sokolskog shvatanja o neminovnoj  potrebi borbe  protiv Austro-Ugarske.  Od  napredne omladine trebalo je stvoriti generaciju koja će biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje.  Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su šta ih čeka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i  Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Srpski sokoli nastojali su da prebegnu saveznicima i stupe u redove srpske vojske. Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva,  i programa „Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi  da su spremali narod na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva  kraljevini  Srbiji. Na suđenju  sokolski radnici branili su ideju sokolstva  a to je  bila  sloboda  i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.  Sokoli koji su prebegli Rusima organizovali su stvaranje dobrovoljačkih divizija. Posle oslobođenja sokoli su se vratili svome radu.

 

Saša Nedeljković za Vidovdan

 

Napomene :

  1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str.136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
  2. J. Hanuš, „ slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
  3. Prof. Bogoljub Krejčik, „Malo prošlosti”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 3.marta 1932, br. 10, str. 3;
  4. Lujo Lovrić, „Sokolstvo od aneksije Bosne i Hercegovine do svetskoga rata”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str.2;
  5. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14;
  6. Lujo Lovrić, „Sokolstvo od aneksije Bosne i Hercegovine do svetskoga rata”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str.2;
  7. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111, 112;
  8. Dr.Milorad Dragić „Rad Ljubomira Davidovića u Sokolstvu”, „Spomenica Ljubomira Davidovića, Beograd, Izdanje Glavnog Odbora Demokratske stranke, str. 115; Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.“, Skoplje, 1940, Str.6-30;Bojan Drenik ,  „U Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 novembar 1930, br. 27, str. 3,4;
  9. Jovan L. Perović, „Moje uspomene iz sokolskog života”, „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 109;
  10. Bojan Drenik , „U Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 novembar 1930, br. 27, str. 4, 5;
  11. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112; Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”,„Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;
  12. Lujo Lovrić, „Sokolstvo od aneksije Bosne i Hercegovine do svetskoga rata”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str.2;
  13. Dušan M. Bogunović, „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 118, 119, 120
  14. „Prosvetin” poklon sokolskim četama”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 27. maja 1931, br. 22, str. 3;
  15. Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”,„Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;
  16. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd, 1934, str. 109;
  17. „Prosvjetina 25-godišnjica”,  „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”,  Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
  18. M.I. Pupin, Počasni Starešina Srpske Sokolske Župe, u Americi, „Naša dužnost prema sokolstvu“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi”,Njujork, Juli 1913, br. 7,  str. 130;
  19. Dušan M. Bogunović, „Iz dobe patnja i stadanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4.juna 1931. br. 23, str. 1,
  20. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14, 15;
  21. „Soko u Sremskim Karlovcima“, „Sokolski Glasnik“, br. 4, Zagreb, 1920, str.206-208; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
  22. Dušan M. Bogunović, „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
  23. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 113;
  24. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; „Br. Stevan Žakula”, „Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 148, 149; Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
  25. Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”,„Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;
  26. „Poštujući heroizam i žrtvu pionera naše Slobode”, „Dubrovačka tribuna”, Dubrovnik, 19. septembra 1934, br. 262, str. 1;
  27. Lujo Lovrić, „Sokolstvo u svetskome ratu.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11. maja 1930, br. 10, str. 3,4;
  28. „Smrt zaslužnog sokola Dr. I. Veselinovića”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 11 oktobar 1940, br. 41, str. 4;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here