Saša Nedeljković: SOKOLSKI POMENI KRALJU ALEKSANDRU I

Podelite:

Sokole je potresla vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. U vesniku
prosvetnog odbora Saveza Sokola „Sokolska prosveta” koji je izlazio u Novom
Sadu opisano je kako su sporo stizale vesti o ubistvu u Marselju : „U onoj opštoj
zabuni koja je zavladala celom zemljom, 9 oktobra uveče, kada su počele da se
prekidaju bioskopske i pozorišne pretstave, svirka, kao i sve ostalo, svi smo mi
bili svesni da se moralo odigrati nešto krupno i strašno, ali niko nije znao
šta. … U toj zabuni, prvo nam je palo na pamet, kao i i obično, da zatražimo
telefonsko obaveštenje iz redakcija beogradskih listova, ali, posle dugog čekanja
na zauzetim telefonskim linijama dobijali smo neodređene i nejasne odgovore :
Još ne znamo sigurno … — Neka nesreća se izgleda dogodila u Francuskoj … —
Vele, NJ. V. Kralj je ranjen itd. U ovoj teškoj neizvesnosti nije mogla ništa
određenoga da nam kaže ni Beogradska radio-stanica, samo toliko, da je dobila
naredbu da obustavi svoj redovni program i svaku emisiju. Mi, koji smo imali
malo jače aparate, potražili smo strane stanice i bili smo kao gromom poraženi,
kada nam talasi Praškog radio-žurnala saopštavahu do detalja težak zločin
izvršen u Marselju. Sada nas je tek obuzimalo pored tuge i jedno strašno
osećanje koje nas je pritiskivalo kao mora, i mi smo se svi sada sa zebnjom pitali :
Šta će biti ? — Panika, rasulo, nered, — možda i rat ?”(1)
Savezna uprava Saveza Sokola održala je 11. oktobra 1934. komemorativnu
sednicu u spomen kralja Aleksandra u Beogradu. Da će biti održana sednica
Saveza Sokola javljali su nekoliko puta u toku prepodnevne i podnevne emisije
spikeri Beogradske radiostanice. Na sednici su doneta saopštenja i naređenja
svim župama, društvima i četama šta je trebalo sokoli da učine. Spikeri
Beogradske radiostanice preneli su odmah naređenja preko radija. Ta naređenja su
tek 12 časova kasnije štampana u beogradskim listovima. U neke krajeve ti
listovi su stizali tek 48 časova kasnije. (2) Sahranu kralja Aleksandra snimali
su dr. Ž. Kamadžija i B. Krejčik. (3) Dr. Vladimir Belajčić je istakao u
„Sokolskoj prosveti” : „Mi Sokoli, kojima je naš Viteški Kralj u bezbroj
prilika ukazivao Svoju Kraljevsku pažnju i ljubav : pohađajući sokolske
priredbe, od velikih sletova do najneznatnijeg javnog časa zabitne koje sokolske
čete; pružajući izdašnu novčanu pomoć naročito za sokolski rad na selu;
darujući mnogobrojne sokolske zastave, od Savezne pa do četnih, i ustanovljujući
brojne prelazne darove za sokolske utakmice, nosimo u srcima svojim, više nego
iko, tešku tugu i neizmerni bol za izgubljenim Kraljem i Zaštitnikom svojim.”

Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra
u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. Putovanje vozom provedeno je u postu i
molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći.
Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su
do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke
zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su
došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi
dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u
kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković,
starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzotom sa
grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje … Sokolska delegacija
išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba
svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio
je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je: „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje
Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim
kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala
planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo
kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom
zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca
slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo,
jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše
sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko
ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti
grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan
kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet
Kralju ! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na
njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo
zakleli tako nam Bog pomogao !”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom.
Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su
bile reči: „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na
grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je
završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se
nisu mogli zaboraviti. (5)


Sokolsko društvo Beograd III proslavilo je Prvi decembar 1934. Svi članovi
društva okupili su se na svečanoj sednici na polaganju zakletve. Bili su
prisutni članovi sokolske čete iz sela Vinče. Izvršeno je prevođenje dece u
naraštaj i naraštajaca u članstvo. Deca i naraštajci deklamovali su patriotske
pesme, posvećene uspomeni kralja Aleksandra i slavljenju mladog kralja Petra.
Starešina društva Dragi Živanović govorio je o važnosti zakletve. Svi
članovi društva izgovorili su tekst zakletve, a zatim su potpisali zakletvu. U
veče bila je priređena dečja i naršajska akademija. Đuro Banjac održao je
predavanje “Kralj Soko”, u kome je istakao istorijski smisao prve pojave kralja
Petra pred javnošću, na pogrebu svog oca, u sokolskoj odori. Po njemu taj momenat
obeležavao je politički program i osvetljavao puteve budućnosti. Posle
predavanja recitovane su : “Plač matere Šumadije”, “Naš mrtvi Kralj” “Prvi
decembar”, … i na kraju “Čuvajte Jugoslaviju”. Pesma “Čuvajte Jugoslaviju” je
nagrađena kao najbolja na konkursu koji je raspisalo Sokolsko društvo Beograd
III. Recitovao ju je sam pesnik naraštajac D. Malešev. Ljubica Janković
pročitala je izveštaj o radovima naraštajaca pod nazivom “Čuvajte Jugoslaviju”,
koji su bili odabrani na konkursu društva Beograd III i nagrađeni. U svom
izveštaju istakla je glavne odlike svakog nagrađenog rada. Pobednicima na
župskim utakmicama predate su diplome. Starešina društva Dragi Živanović
predstavio je starešinstvo i članove-vežbače Sokolske čete iz sela Vinče, koje je društvo osnovalo i kojoj je slalo svake nedelje svog prednjaka Sv. Glogonjca da
ih vežba. Istakao je teške prilike pod kojima su sokoli na selu radili i da
vežbaju posle napornog zemljoradničkog posla, pa ipak pokazivali su rezultate.
Četa je izvela, uz pratnju muzike, proste vežbe. Pod utiskom proslave Prvog
decembra veliki broj građana prijavio se u članstvo društva. (6)
Na Radio Beogradu predavala je 6 januara 1935. Smiljka Grbić iz Rume o temi “Bol
naroda” i A. Očenašek iz Praga o temi “Aleksandar I — pobornik sokolske
misli”. Za 10 januar 1935. najavljeno je predavanje “Njegove to su reči” sabrane
reči kralja Aleksandra, izgovorene u značajnim trenucima narodnog i sokolskog
života. (7) I ruski sokoli održavali su parastose kralju Aleksandru. Ruski
sokol u Subotici održao je 9 aprila 1935. u pravoslavnoj crkvi parastos svom
pokrovitelju, kralju Aleksandru, kao šestomesečni pomen od njegove smrti. Na
parastosu pevao je Ruski hor. Parastosu je prisustvovala celokupna uprava
sokolskog društva u Subotici i uprava i svi članovi ruskog sokola i
mnogobrojni članovi ruske kolonije u Subotici i Paliću. Posle parastosa
protonamesnik Marko Protić govorio je o kralju istakavši njegov uspeh u
provođenju sveslavenske ideje. Njegov govor bio je propraćen uzvikom “Slava mu”,
a zatim je ruski hor pevao “Vječnaja pamjat”. (8)
Sokolsko društvo Dubrovnik je svake godine do Aprilskog rata obeležavalo
komemorativnim skupovima 9. oktobra smrt kralja Aleksandra. Na
komemoracijama učestvovala su dubrovačka nacionalna društva i građanstvo. U
velikoj sali Sokolskog doma (Sponza) održao je 1937. guslar Ilija Vuković
guslarsko veče. Uz kratko predavanje na programu bile su : pesma o smrti kralja
Aleksandra, te guslarske improvizacije : pozdrav sokolima, zatim šaljive
narodne doskočice. (9) Sokolsko društvo Vinkovci održalo je komemoraciju
kralju Aleksandru 9 oktobra 1937. u Sokolani II. Na komemoraciji su bili
predstavnici vojske, nadleštava, društava i udruženja. Starešina društva dr.
Šumanovac u svom govoru istakao je zasluge kralja. Sestra Dominković govorila
je o radu kralja od balkanskog rata pa do 9 oktobra 1934. Društvena fanfara
svirala je posmrtni marš. Održane su dve recitacije u kojima su se veličala dela
i zasluge kralja. Pevački hor društva pevao je „So svjatimi upokoj!”.Na kraju
komemoracije starešina je podsetio sve članove sokolske zajednice na kraljev
zavet. Fanfara je svirala državnu himnu.(10) Sokolsko društvo Slavonski Brod
održalo je 10 oktobra 1937. komemoraciju kralju Aleksandru u Sokolskom domu.
Komemoraciji je prisustvovao veliki broj članova, naraštaja i dece, kao i ostali
građani.Članovi uprave društva prisustvovali su 9. oktobra 1937. parastosu u
svim bogomoljama.Prosvetar društva govorio je o kralju i najvećem sokolu. (11) U
sokolani Sokolskog društva Osijek Matica održana je zajednička komemoracija
svih osječkih sokolskih društava. Radoje Stepanov, prvi zamenik starešine
društva Osijek Matica, govorio je o kralju Aleksandru ističući epohalnu ulogu
kralja u oslobođenju i ujedinjenju, kao i u stvaranju svetskog mira. (12)
Prilikom otkrivanja spomenika kralja Aleksandra Sokolsko društvo Udbina
priredilo je 29 maja 1938. svečanu akademiju u prostorijama opštine. Na
akademiji su učestvovali članovi sokolskih jedinica, građani iz cele Like i
drugih krajeva Jugoslavije, i izaslanici vlasti i humanih i prosvetnih društava.
Akademiju je otvorio starešina Petar Veinović, istakavši značaj dana, spomenuvši dela kralja Aleksandra. Na akademiji je pored gimnastike, recitacija
i tačaka pevačkog mešovitog hora, davan pozorišni komad „Hej Sloveni”.
Prilikom otkrivanja spomenika kralja Aleksandra članovi i članice Sokolskog
društva Udbina i obveznici obaveznog telesnog vaspitanja defilovali su u
narodnim nošnjama kroz Udbinu. (13) Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo
Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je
voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada sadnica trešanja i jabuka.
Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja
Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu.
Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje
kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time
najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen
kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme
„Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu
izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog
broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr.
Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza
sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su
načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva,
članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika,
predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (14)
Sokole je potresla vest o ubistvu njihovog zaštitnika kralja Aleksandra u
Marselju. Sokolska društva nastojala su da na svojim priredbama istaknu njegove
zasluge. U tome su učestvovala i ruska sokolska društva u Jugoslaviji.
U Beogradu je 2015. izdata knjiga „Sokolske pesme”. Prikupili su ih Petar D.
Pavlović i Kristina M. Pantelić Babić. Pored opštesokolskih pesama date su
i pesme o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju.

Saša Nedeljković za Vidovdan

Napomene :

1. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra
1934, br. 9, str. 380;
2. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra
1934, br. 9, str. 380;
3. „Sa pogreba Viteškog Kralja Ujedinitelja”, „Sokolska prosveta”, vesnik
prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 381;
4. Dr Vladimir Belajčić, „Vođ Naroda, Heroj i Mučenik”, „Sokolska
prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9,
str. 367;
5. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, ”, „Sokolski glasnik“,
Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;

6. „Iz naših župa i društava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara
1935, br. 1, str. 3;
7. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara
1935, br. 2, str. 3;
8. „Parastos Viteškom Kralju Ujedinitelju u Ruskom Sokolu”, „Sokolski
Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;
9. „Guslarsko večer”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 marta 1937, br. 7, str.3;
10. „Iz Vinkovačkog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1937, br. 9, str.
130;
11. „Iz okružja Sl. Brod”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1937, br. 9, str.
131;
12. „Iz Osječkog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1937, br. 9, str.
134;
13. N.S, „Sokolsko društvo Udbina”, „Iz naših župa”, „Sokolski glasnik”,
Beograd, 21 juna 1938, br. 24, str. 5;
14. „Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i
polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski
glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here