Саша Недељковић: СОКОЛСКИ РАД НА  ШИРЕЊУ  КОШАРКЕ У ЈУГОСЛАВИЈ

Поделите:

 

Савез Сокола радио је на  у увођењу нових спортова у Југославији. Ширили су нове спортове као што је било смучање, хазена, одбојка, кошарка … . Представник Лиге Црвеног крста, Вилијам Вајланд, посетио је Београд 1922. и одржао предавање о кошарци. Упознао је чланове сокола и омладину са новом игром. Предавање о кошарци одржано је у основној школи краља Петра I поред Саборне цркве у Београду. Нову игру прихватила су соколска друштва, омладина и наставници гимнастике. Ученици Друге мушке гимназије Светислав Вуловић и Света Ранчић превели су правила нове игре и објавили у  „Спортској библиотеци” 1924.

У дворишту основне школе  „Вожд Карађорђе” у соколани Београд X Вождовац код Аутокоманде постављени су кошеви  по упутству наставника гимнастике и начелника Соколског друштва Зденка Павића. Кошарка се играла на теренима Соколског друштва Земун-Матица. Референт за кошарку у Земуну био је Бора Јовановић, али је отишао у Варшаву на студије физичке културе. Поводом припрема за Олимпијаду у Хелсинкију 1940.  Зденко Павић је објавио правила кошарке 1939. (1) На V покрајинском слету у Скопљу 1937. одржана је утакмица екипа Загреба и Београда у кошарци под вођством Зденка Павића, члана савезног техничког одбора. (2) Екипа жупе Београд освојила је прво место. (3 ) Докле су стигли у свом раду  на ширењу кошарке београдски соколи имали су прилике да виде приликом посете Централног института за физичко васпитање из Варшаве Југославији 1937.

Институт је 1928. подигао Јосип Пилсудски. Из Југославије институт су до 1937. посетили чланови Југословенског олимпијског одбора генерал Ђукић и професор Бучар. До 1937. кроз институт су прошли многи стипендисти из Југославије, а било је и оних студената који су се школовали о свом трошку.  Члан сокола Бранко Полић је у заводу важио за једног од најбољих теоретичара, а члан сокола Грго Златопер постигао је одличан успех нарочито у воденим гранама. Сем студената боравили су и научници на институту. Антропобиолог и члан сокола др Божо Шкерљ, доцент љубљанског универзитета, провео је у иституту на студијама 1 годину, испитујући заједно са доцентом др. Мидларским утицај теловежбе на физиолошки развој карличне кости код жена. На институту су се 1937. налазили на студијама соколи Радовановић, Нишавић и Стевановић.  Радовановић је у првој и другој години постигао прво место у теловежби и лакој атлетици,  Нишавић се истакао у скијању и пливању, а  Стевановић у лакој атлетици. Питомци завода на челу са директором др. Гиљевићем, и неколико професора и инструктора  кренули су на велику екскурзију 1937. Према плану програм екскурзије био Варна, Букурешт, Констанца, Варна, Софија, Београд, Загреб, Љубљана, Постојна, Сушак, Сплит, Будимпешта и повратак у Варшаву. Министарство физичког васпитања народа из Београда позвало је питомце института да приликом посете Југославији одрже неколико приредби, у којим су приказане игре одбојка, кошарка, рукомет и хазена као и методе учења бокса. Питомци су носили са собом и пољске народне ношње па су већим местима Југославије приказали игре мазурка, полонеза, краковљак, кујавјак и друге.  (4)

Група од 65 студената  института стигла је  16 августа 1937. у Београд из Софије. Уз др. Гиљевића, оснивача и I директора Централног института за физичко васпитање, били су Надолски, II директор института, др. Мидларски и инструктор Клук. Иницијатор екскурзије био је студент института и предњак Селим Радовановић. На свом путу питомци института су се зауставили у Румунији (Брашову, Букурешту и Еуфорији) и Бугарској, где су приредили јавне часове. На железничкој станици у Београду су били срдачно дочекани од публике и војне музике. У име министарства физичког васпитања народа госте је поздравио начелник Вук-Арачић. На летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану, питомци завода приредили су јавни час. Присуствовали су : у име министарства физичког васпитања народа начелник Вук-Арачић, у име министарства војске и морнарице генерал Ђукић, који је заступао и Олимпијски одбор, представници Савеза Сокола Ђура Паунковић, Миливоје Смиљанић и савезни начелник др. Пихлер као многи чланови савезне управе и М. Нешић у име Пољско-југословенске лиге, … . Вежбалиште је било испуњено публиком из соколских и спортских кругова. Пољски студенти су наступали на челу са инстуктором Клуком. Директор школе пуковник Гиљевић је уз пригодан говор предао  као успомену барјачић у пољским народним бојама заступнику министарства физичког васпитања народа. Кад је војна музика одсвирала пољску и југословенску химну, наступило је 14 Пољака, који су извели вежбе са  кратком вијачом, са малом лоптицом и са дашчицом у облику диска. Вежбе су показане као пример, како се може без нарочитих справа применити телесно васпитање код деце до 12 годне. Потом је била утакмица у одбојци и кошарци између тима пољских студената и  тима састављеног од чланова београдских соколских друштава. У чланку у листу „Соколски гласник” о резултатима утакмица истакнуто је : „Резултат у одбојци, која се у нашим друштвима већ интензивно гаји, показао је извесну премоћ наших Сокола. Нажалост, не можемо исто казати и о кошарци, која се тек у последње време уводи код неких београдских сок. друштава, а у којој су се Пољаци показали изврсни, као стари прворазредни рутинери.” После утакмица неколико парова у пољским народним ношњама извело  је уз пратњу хармонике, виолина и уз певање народне плесове из Шлезије. Нису то биле стилизоване гимнастичке вежбе, него приказ како народ у Шлезији изводи те игре. Пољски студенти су 17 августа 1937. разгледали Београд, а у београдској општини приређен им је свечани пријем. Министарство физичког васпитања народа приредило је у част Пољака увече банкет у Гардијском дому. Пољаци су 18 августа 1937. посетили гроб Незнаног јунака на Авали, а затим су посетили Опленац, где су се поклонили гробу краља Александра I. Отпутовали су за Сарајево. На путу по Југославији било је предвиђено заустављање у Дубровнику, Сплиту, Загребу и Љубљани. (5)

На седници Стручног Одбора Савеза Сокола, одржаној 17 новембра 1939. закључено је  да Савез Сокола оснује Савез за “Кошарку” и “Одбојку”. Ступили  су у везу са надлежнима по том питању. (6)

 Кошарка се играла на теренима Соколског друштва Београд-Матица у Београду, … . Савез Сокола Краљевине Југославије је био члан Интернационалне федерације аматера за кошарку. Као такмичарска дисциплина кошарка је играна на соколским слетовима. И то на Свесоколском слету у Прагу 1938. и на слету бугарских Јунака у Софији 1939. Прва званична утакмица у кошарци одиграна је у Борову 1940. између репрезентација Београда и Загреба у свим категоријама. У утакмици између женских екипа Београда и Загреба судија је била Вера Павић. (7) У Борову су се 29. септембра 1940. одржане Савезне утакмице у кошарци. Било је велико интересовање, па су биле пријављене врсте из жупа Београд, Карловац, Осијек, Петровград, Сушак и Загреб. Од 1935. првак је било Соколско друштво Загреб II, које заступало Савез Сокола на X свесоколском слету у Прагу 1938.  Озбиљни кандидати за првака били су Сушак, Београд и Загреб. Начелништо ССКЈ држало је течај за кошарку и и одбојку, на које су жупе могле послати по два члана или чланице. Били су одржани испити за савезне судије у кошарци и одбојци. Организацију такмичење спроводило је Начелништво савеза Сокола уз помоћ соколског друштва Борово. (8)

На јавном часу Соколског друштва Београд-Матица одржаном на летњем вежбалишту у Делиградској улици 1 јуна 1940, одржана је кошаркашка утакмица између одељења Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа и одељења сокола. (9)  Између студената школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. Утакмице су одржане 8 децембра 1940. Предигру су играле студенткиње из школе и нараштајке Соколског друштва Београд-Матице. Бројна публика је са интересовањем пратила прву јавну женску кошаркашку утакмицу у Београду. Главна утакмица била је између студената Школе телесног васпитања и чланова Соколског друштва Београд-Матица. У екипи „Матице” били су Маржан, Стојковић, Стефановић, Качер, В. Тричковић, М. Тричковић, Мишељић, Дебеља, Аксентијевић и Николић. У екипи студената ШТВ били су Влаховић, Клојчник, Васиљев, Данчевић, Кокот, Бергант и Лахман. Судио је савезни судија Милан Кобалија. „Матица” је позвала у Београд соколе из Петровграда (данас Зрењанин)  ради утакмице 15 децембра 1940. у Соколском дому у Делиградској улици. Соколско друштво Петровград-Матица  имало је добру екипу кошаркаша. (10)   Бора Јовановић био је референт за кошарку у Земуну. Био је у Варшави на студијама физичке културе. Касније је био један од пионира кошарке, судија и професор на  Високој школи  за физичку културу  у Београду.  (11)

Соколи су настојали да у међуратном периоду уведу нове спортове одбојку, хазену, кошарку, смучање, клизање, … . Прву међународну утакмицу београдски соколи одиграли су приликом посете Централног института за физичко васпитање из Варшаве Југославији 1937. на летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану. Између студената школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. На темељима које је поставио Савез Сокола, за време Другог светског рата у Београду избегли соколи наставили су да играју кошарку. После ослобођења  нова власт је организовала клубове у којима је могла да се игра кошарка.  Мој ујак Никола Пипер, који је играо кошарку пре рата, играо је кошарку  после рата на факултету заједно са Шапером. Моја тетка Марица Пипер је током студија архитектуре играла  кошарку у Црвеној Звезди.

 

Саша Недељковић за Видовдан

 

 

Напомене :

 

  1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 66-70;
  2. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 66-70;
  3. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;
  4. „Висока школа за телесно васпитање у Варшави”, „Соколски гласник”, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 7;
  5. „Студенти Централног института за физичко васпитање у Варшави на екскурзији у Југославији”, „Соколски гласник”, Београд, 21 августа 1937, бр. 25, стр. 8;
  6. Б.Ј, „Из Начелништва Савеза”,  „Соколски гласник”, Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 4;
  7. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 66-70;
  8. Маријан Маржан, „Кошарка у Борову”, „Соколски Гласник”, Београд, 27 септембар 1940, бр. 39, стр. 5;
  9. И. Седлачек, „Одличан јавни час Соколског друштва Београд-Матица”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јуни 1940,  бр. 23, стр. 2;
  10. Маријан Маржан, „Утакмица у кошарци у Београду”, „Соколски гласник”, Београд,  децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
  11. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 70;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here