Saša Nedeljković: SOKOLSKI RAD NA  ŠIRENJU  KOŠARKE U JUGOSLAVIJ

Podelite:

 

Savez Sokola radio je na  u uvođenju novih sportova u Jugoslaviji. Širili su nove sportove kao što je bilo smučanje, hazena, odbojka, košarka … . Predstavnik Lige Crvenog krsta, Vilijam Vajland, posetio je Beograd 1922. i održao predavanje o košarci. Upoznao je članove sokola i omladinu sa novom igrom. Predavanje o košarci održano je u osnovnoj školi kralja Petra I pored Saborne crkve u Beogradu. Novu igru prihvatila su sokolska društva, omladina i nastavnici gimnastike. Učenici Druge muške gimnazije Svetislav Vulović i Sveta Rančić preveli su pravila nove igre i objavili u  „Sportskoj biblioteci” 1924.

U dvorištu osnovne škole  „Vožd Karađorđe” u sokolani Beograd X Voždovac kod Autokomande postavljeni su koševi  po uputstvu nastavnika gimnastike i načelnika Sokolskog društva Zdenka Pavića. Košarka se igrala na terenima Sokolskog društva Zemun-Matica. Referent za košarku u Zemunu bio je Bora Jovanović, ali je otišao u Varšavu na studije fizičke kulture. Povodom priprema za Olimpijadu u Helsinkiju 1940.  Zdenko Pavić je objavio pravila košarke 1939. (1) Na V pokrajinskom sletu u Skoplju 1937. održana je utakmica ekipa Zagreba i Beograda u košarci pod vođstvom Zdenka Pavića, člana saveznog tehničkog odbora. (2) Ekipa župe Beograd osvojila je prvo mesto. (3 ) Dokle su stigli u svom radu  na širenju košarke beogradski sokoli imali su prilike da vide prilikom posete Centralnog instituta za fizičko vaspitanje iz Varšave Jugoslaviji 1937.

Institut je 1928. podigao Josip Pilsudski. Iz Jugoslavije institut su do 1937. posetili članovi Jugoslovenskog olimpijskog odbora general Đukić i profesor Bučar. Do 1937. kroz institut su prošli mnogi stipendisti iz Jugoslavije, a bilo je i onih studenata koji su se školovali o svom trošku.  Član sokola Branko Polić je u zavodu važio za jednog od najboljih teoretičara, a član sokola Grgo Zlatoper postigao je odličan uspeh naročito u vodenim granama. Sem studenata boravili su i naučnici na institutu. Antropobiolog i član sokola dr Božo Škerlj, docent ljubljanskog univerziteta, proveo je u istitutu na studijama 1 godinu, ispitujući zajedno sa docentom dr. Midlarskim uticaj telovežbe na fiziološki razvoj karlične kosti kod žena. Na institutu su se 1937. nalazili na studijama sokoli Radovanović, Nišavić i Stevanović.  Radovanović je u prvoj i drugoj godini postigao prvo mesto u telovežbi i lakoj atletici,  Nišavić se istakao u skijanju i plivanju, a  Stevanović u lakoj atletici. Pitomci zavoda na čelu sa direktorom dr. Giljevićem, i nekoliko profesora i instruktora  krenuli su na veliku ekskurziju 1937. Prema planu program ekskurzije bio Varna, Bukurešt, Konstanca, Varna, Sofija, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Postojna, Sušak, Split, Budimpešta i povratak u Varšavu. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda iz Beograda pozvalo je pitomce instituta da prilikom posete Jugoslaviji održe nekoliko priredbi, u kojim su prikazane igre odbojka, košarka, rukomet i hazena kao i metode učenja boksa. Pitomci su nosili sa sobom i poljske narodne nošnje pa su većim mestima Jugoslavije prikazali igre mazurka, poloneza, krakovljak, kujavjak i druge.  (4)

Grupa od 65 studenata  instituta stigla je  16 avgusta 1937. u Beograd iz Sofije. Uz dr. Giljevića, osnivača i I direktora Centralnog instituta za fizičko vaspitanje, bili su Nadolski, II direktor instituta, dr. Midlarski i instruktor Kluk. Inicijator ekskurzije bio je student instituta i prednjak Selim Radovanović. Na svom putu pitomci instituta su se zaustavili u Rumuniji (Brašovu, Bukureštu i Euforiji) i Bugarskoj, gde su priredili javne časove. Na železničkoj stanici u Beogradu su bili srdačno dočekani od publike i vojne muzike. U ime ministarstva fizičkog vaspitanja naroda goste je pozdravio načelnik Vuk-Aračić. Na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Beograd II, na Kalemegdanu, pitomci zavoda priredili su javni čas. Prisustvovali su : u ime ministarstva fizičkog vaspitanja naroda načelnik Vuk-Aračić, u ime ministarstva vojske i mornarice general Đukić, koji je zastupao i Olimpijski odbor, predstavnici Saveza Sokola Đura Paunković, Milivoje Smiljanić i savezni načelnik dr. Pihler kao mnogi članovi savezne uprave i M. Nešić u ime Poljsko-jugoslovenske lige, … . Vežbalište je bilo ispunjeno publikom iz sokolskih i sportskih krugova. Poljski studenti su nastupali na čelu sa instuktorom Klukom. Direktor škole pukovnik Giljević je uz prigodan govor predao  kao uspomenu barjačić u poljskim narodnim bojama zastupniku ministarstva fizičkog vaspitanja naroda. Kad je vojna muzika odsvirala poljsku i jugoslovensku himnu, nastupilo je 14 Poljaka, koji su izveli vežbe sa  kratkom vijačom, sa malom lopticom i sa daščicom u obliku diska. Vežbe su pokazane kao primer, kako se može bez naročitih sprava primeniti telesno vaspitanje kod dece do 12 godne. Potom je bila utakmica u odbojci i košarci između tima poljskih studenata i  tima sastavljenog od članova beogradskih sokolskih društava. U članku u listu „Sokolski glasnik” o rezultatima utakmica istaknuto je : „Rezultat u odbojci, koja se u našim društvima već intenzivno gaji, pokazao je izvesnu premoć naših Sokola. Nažalost, ne možemo isto kazati i o košarci, koja se tek u poslednje vreme uvodi kod nekih beogradskih sok. društava, a u kojoj su se Poljaci pokazali izvrsni, kao stari prvorazredni rutineri.” Posle utakmica nekoliko parova u poljskim narodnim nošnjama izvelo  je uz pratnju harmonike, violina i uz pevanje narodne plesove iz Šlezije. Nisu to bile stilizovane gimnastičke vežbe, nego prikaz kako narod u Šleziji izvodi te igre. Poljski studenti su 17 avgusta 1937. razgledali Beograd, a u beogradskoj opštini priređen im je svečani prijem. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda priredilo je u čast Poljaka uveče banket u Gardijskom domu. Poljaci su 18 avgusta 1937. posetili grob Neznanog junaka na Avali, a zatim su posetili Oplenac, gde su se poklonili grobu kralja Aleksandra I. Otputovali su za Sarajevo. Na putu po Jugoslaviji bilo je predviđeno zaustavljanje u Dubrovniku, Splitu, Zagrebu i Ljubljani. (5)

Na sednici Stručnog Odbora Saveza Sokola, održanoj 17 novembra 1939. zaključeno je  da Savez Sokola osnuje Savez za “Košarku” i “Odbojku”. Stupili  su u vezu sa nadležnima po tom pitanju. (6)

 Košarka se igrala na terenima Sokolskog društva Beograd-Matica u Beogradu, … . Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije je bio član Internacionalne federacije amatera za košarku. Kao takmičarska disciplina košarka je igrana na sokolskim sletovima. I to na Svesokolskom sletu u Pragu 1938. i na sletu bugarskih Junaka u Sofiji 1939. Prva zvanična utakmica u košarci odigrana je u Borovu 1940. između reprezentacija Beograda i Zagreba u svim kategorijama. U utakmici između ženskih ekipa Beograda i Zagreba sudija je bila Vera Pavić. (7) U Borovu su se 29. septembra 1940. održane Savezne utakmice u košarci. Bilo je veliko interesovanje, pa su bile prijavljene vrste iz župa Beograd, Karlovac, Osijek, Petrovgrad, Sušak i Zagreb. Od 1935. prvak je bilo Sokolsko društvo Zagreb II, koje zastupalo Savez Sokola na X svesokolskom sletu u Pragu 1938.  Ozbiljni kandidati za prvaka bili su Sušak, Beograd i Zagreb. Načelništo SSKJ držalo je tečaj za košarku i i odbojku, na koje su župe mogle poslati po dva člana ili članice. Bili su održani ispiti za savezne sudije u košarci i odbojci. Organizaciju takmičenje sprovodilo je Načelništvo saveza Sokola uz pomoć sokolskog društva Borovo. (8)

Na javnom času Sokolskog društva Beograd-Matica održanom na letnjem vežbalištu u Deligradskoj ulici 1 juna 1940, održana je košarkaška utakmica između odeljenja Škole za telesno vaspitanje Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda i odeljenja sokola. (9)  Između studenata škole za telesno vaspitanje i sokola iz društva Beograd-Matica igrane su utakmice u košarci. Utakmice su održane 8 decembra 1940. Predigru su igrale studentkinje iz škole i naraštajke Sokolskog društva Beograd-Matice. Brojna publika je sa interesovanjem pratila prvu javnu žensku košarkašku utakmicu u Beogradu. Glavna utakmica bila je između studenata Škole telesnog vaspitanja i članova Sokolskog društva Beograd-Matica. U ekipi „Matice” bili su Maržan, Stojković, Stefanović, Kačer, V. Tričković, M. Tričković, Mišeljić, Debelja, Aksentijević i Nikolić. U ekipi studenata ŠTV bili su Vlahović, Klojčnik, Vasiljev, Dančević, Kokot, Bergant i Lahman. Sudio je savezni sudija Milan Kobalija. „Matica” je pozvala u Beograd sokole iz Petrovgrada (danas Zrenjanin)  radi utakmice 15 decembra 1940. u Sokolskom domu u Deligradskoj ulici. Sokolsko društvo Petrovgrad-Matica  imalo je dobru ekipu košarkaša. (10)   Bora Jovanović bio je referent za košarku u Zemunu. Bio je u Varšavi na studijama fizičke kulture. Kasnije je bio jedan od pionira košarke, sudija i profesor na  Visokoj školi  za fizičku kulturu  u Beogradu.  (11)

Sokoli su nastojali da u međuratnom periodu uvedu nove sportove odbojku, hazenu, košarku, smučanje, klizanje, … . Prvu međunarodnu utakmicu beogradski sokoli odigrali su prilikom posete Centralnog instituta za fizičko vaspitanje iz Varšave Jugoslaviji 1937. na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Beograd II, na Kalemegdanu. Između studenata škole za telesno vaspitanje i sokola iz društva Beograd-Matica igrane su utakmice u košarci. Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Na temeljima koje je postavio Savez Sokola, za vreme Drugog svetskog rata u Beogradu izbegli sokoli nastavili su da igraju košarku. Posle oslobođenja  nova vlast je organizovala klubove u kojima je mogla da se igra košarka.  Moj ujak Nikola Piper, koji je igrao košarku pre rata, igrao je košarku  posle rata na fakultetu zajedno sa Šaperom. Moja tetka Marica Piper je tokom studija arhitekture igrala  košarku u Crvenoj Zvezdi.

 

Saša Nedeljković za Vidovdan

 

 

Napomene :

 

  1. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 66-70;
  2. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 66-70;
  3. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
  4. „Visoka škola za telesno vaspitanje u Varšavi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 24 juli 1937, br. 23, str. 7;
  5. „Studenti Centralnog instituta za fizičko vaspitanje u Varšavi na ekskurziji u Jugoslaviji”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 avgusta 1937, br. 25, str. 8;
  6. B.J, „Iz Načelništva Saveza”,  „Sokolski glasnik”, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 4;
  7. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 66-70;
  8. Marijan Maržan, „Košarka u Borovu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str. 5;
  9. I. Sedlaček, „Odličan javni čas Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 7 juni 1940,  br. 23, str. 2;
  10. Marijan Maržan, „Utakmica u košarci u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Beograd,  decembar 1940, br. 50, str. 4;
  11. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 70;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here