Saša Nedeljković: Sokolski rad na stvaranju zajedništva kod naraštajaca

Podelite:

Sokolski pokret osnovan je pre Prvog svetskog rata u borbi za očuvanje i širenje
nacionalne svesti. Kako je istakao dr. Laza Popović : „Ideju sokolsku čini
sinteza vežbe i nacionalne kulture“. U časopisu „Srpski Soko“ istaknuto je:
„Kultura je moderno ratničko oružje, mnogo ubitačnije od handžara i puške, jer
odrađa i zarobljuje duh. Stupnjem kulture meri se veličina svakog naroda.
…Srpski Soko prikuplja pod svoja krila sav srpski narod, on stvara jaku vezu
između pojedinih delova našega naroda.“ Osnovni cilj sokola bio je telesno
zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Na sokolskim tečajevima
prednjaci (treneri) učili su sem fiskulture i narodne igre. Sokoli su isticali
da se u naciji održavaju veze sa pretcima i da zaveti i zadaci predaka postaju
zaveti i zadaci potomaka. Sokoli su bili zadojeni vidovdanskom etikom i
slavili su Vidovdan. (1)

Narod koji je vekovima bio razdvojen našao se 1918. u jednoj državi. Nacionalna
društva u Kraljevini Jugoslaviji trudile su se da što više njihovih pripadnika,
a posebno dece iz unutrašnjosti letuje po unutrašnjosti i na Primorju. Sem
oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu
istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojen u više država trebalo je da se
upozna i zbliži. Savez Sokola težio je da kod omladine razvije duh integralnog
jugoslovenstva u Kraljevini Jugoslaviji. Program i stavove sokola izrazio je
starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad
29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u Novom Sadu. U svom govoru
istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod
onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše …
Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo mogli reči : čitav … narod
je … Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je … narod”. Osvrćući se na nejednake
prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen,
nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i
ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali biće i jesu, da one generacije
male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, …
vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.” (2)
Između ostalog, načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije priređivalo
je tečajeve za narodna kola. Preko narodnih kola iz različitih krajeva hteli su da
povežu svoje članove iz raznih krajeva. Sokoli su koristili taborovanja
(letovanja) za održavanje tečajeva. Najznačajnija izgrađena sokolska letovališta
bili su Sokolovac na Palićkom jezeru i Sokolovac kod Tivta.

Da je cilj tečajeva da sem stručnih znanja iz određenih oblasti učvrsti duh
zajedništva shvatali su i naraštajci koji su završavali te tečajeve. Vinkovački
naraštajci pisali su u časopisu župe Osijek „Bratstvo” o svojim utiscima iz
škole Sokolovac na Paliću. Smatrali su da je svrha škole bila da stvori dobre i
vredne sokole, „koji će se u svako doba žrtvovati za dobro sokolstva i svoga
naroda. „Sokolovac”, kako se zove mesto gde smo logorovali, idealan je kraj za održavanje tih škola….. . U toj školi bilo je zastupano i sokolsko društvo
Vinkovci sa svojim naraštajcima. Školu je vodio br. Kujunđić, koji se trudio da
nam da što više od svoga velikog … znanja i mi mu se na tome najlepše
zahvaljujemo. Rad je bio raznovrstan. Prelazili smo sokolsku ideologiju,
organizaciju, povest. Tu se plivalo, skakalo, veslalo. Osim tih grana mi smo
imali i nekoliko časova vojne obuke, gađalo se iz vojničke puške. Najviše pažnje
posvetilo se radu na spravama i prostim vežbama gde nas je br. Kejo uputio u
vrhunsku telovežbu. Ne mogu a da ne pohvalim hranu i kuhanje naše dobre sestre
Mare. Veselje i drugarstvo raslo je iz dana u dan. … da će nam onih 21 dan što
smo proveli na logorovanju ostati u nezaboravnoj uspomeni. … Mi Vinkovčani
smo još pod utiskom toga logorovanja. Svaki put kada se sastanemo na vežbi mi
pevamo sve logorske pesme koje su se pevale prilikom naših izleta. Mogu reči da
je sve nas dirnulo najviše zadnje spuštanje zastave i kada smo je svi zajednički
poneli od jarbola na kojem je ona lepršala kroz 21 dan našega rada svakom su se
zamaglile oči od suza. Svega toga mi ćemo se uvek rado sećati. .. .” (3) Antun
Gauder, naraštajac iz Vinkovaca pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na
Paliću istakao je da je cilj te škole bio : „Naš skupni život u logoru, zapravo
školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na
drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti
uzajamne ljubavi, ljubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati, …
ljubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske
osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu
zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika
i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo
im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom
delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.” (4)

To su znali i separatistički pokreti. U listu „Bratstvo” istaknuto je : „Poznato
je da smo mi uvek imali neprijatelje u redovima onih koji su smatrali da su samo
oni pozvani da vaspitavaju omladinu i da tu omladinu treba ograditi kineskim
zidom, … Imali smo neprijatelje i u redovima onih koji su ideju narodnog i
državnog jedinstva smatrali glavnom preprekom ne njihovoj individualnosti
koliko njihovim separatističkim ciljevima. I u ovako velikim perturbacijama
kakve se danas kod nas događaju najpogodnije je vreme za delovanje tih elemenata.”
(5) Sa stvaranjem Banovine Hrvatske HSS je koristio vlast za obračun sa Savezom
Sokola.

Sokolski pokret nastao je u borbi za očuvanje nacionalne svesti. Narod koji je
vekovima bio razdvojen našao se 1918. u jednoj državi. Sokoli su težili da kod
omladine razviju duh integralnog jugoslovenstva. Savez Sokola je tokom vremena
shvatio da nije jedan narod ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod ako
jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Kadrovi sokola trebali su kroz rad sa
svojim članovima u društvima tokom vremena da obezbede da se naraštajci
upoznaju i zbliže. Savez slovenskog Sokolstva i Savez Sokola težili su da
sokolsku organizaciju kroz tečajeve i letovanja što čvršće povežu u duhu
slovenske uzajamnosti i integralnog jugoslovenstva. Radi toga Savez Sokola je
priređivao savezne tečajeve. Preko narodnih kola iz različitih krajeva hteli su
da povežu svoje članove iz raznih krajeva. Tečajci sa saveznih tečajeva su dalje obučavali na župskim tečajevima članove i naraštaj. Posle Aprilskog rata
okupatori i separatistički pokreti težili su da unište sokolski pokret.
Starešine i članovi su bili ubijani ili su umirali u logorima. Sokolski
domovi bili su oduzeti sokolima. Posle Drugog svetskog rata vlasti SFRJ
trudile su se da na omladinskim radnim akcijama povežu omladinu kroz rad. Za
razliku od sokola nisu delovali u duhu slovenske uzajamnosti nego u duhu
socijalizma.

Saša Nedeljković

Napomene :
1. Raf.P., „Nacijonalni i socijalni zadatak Srpskog Sokola“,Srpski Soko,
Sremski Karlovci, 1, 17.(30.) dekembra 1909, br. 5, str.9; „Kako se
razvijalo sokolstvo“, Oko sokolovo, str.126-156, br.7, 1937; Milan R.
Majstorović, „O poštovanju umrlih predaka“, str.85; „Proslava Cerske
bitke, str.104; „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke“, str.105, Oko
sokolovo, Beograd, 1939, br.7 i 8;
2. „Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“,
Ljubljana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 2;
3. Vinkovački naraštajci, „Naraštajska vaspitna škola na Paliću”,
„Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 187;
4. Antun Gauder, naraštajac Vinkovci, „U sokolskoj naraštajskoj školi na
Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
5. „Šta da se radi”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1939, br. 11, str.213;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here